Najbolji načini čuvanja hrane za njenu produženu svežinu

Svima nam se dogodilo da, tražeći po frižideru, naiđemo na onu ‘’zaboravljenu“ namirnicu koja se pokvarila, a koju smo nabavili svega nekoliko dana ranije. Veoma je lako zaboraviti na proizvode u našem frižideru dok se ne oseti neprijatan miris. Međutim, rešenje je jednostavno – a zove se pravilno skladištenje hrane. 

Pravilno skladištenje nije teško, a može sprečiti nepotrebno bacanje hrane i dodatni otpad. Istovremeno smanjuje rizik od trovanja koje može nastati usled konzumiranja pokvarenih proizvoda. Trovanje hranom često uzrokuju bakterije iz hrane koja je pogrešno uskladištena, pripremljena, obrađena ili kuvana. Hrana kontaminirana bakterijama može izazvati čitav niz ozbiljnih zdravstvenih tegoba. 

Zaledite hranu na vreme

Ukoliko kupujete namirnice na veliko, neke koje ne planirate iskoristiti odmah, obavezno zamrznite. Jedan od ključnih načina da smanjite rasipanje i bacanje hrane jeste maksimalno korištenje resursa koje ima vaš zamrzivač. Ovako ćete iskoristiti svu hranu koju kupite ili spremite, a uz to ćete imati i kvalitetan obrok. 

Zamrzavanjem preostale količine od ručka, moći ćete da uštedite vreme za pripremanje nekog narednog obroka. Možete ih kuvati samo kako bi ih zamrznuli, tako da zdrave obroke imate uvek na dohvat ruke. Organizujte vaš uređaj u zavisnosti od modela koji imate. Vertikalni zamrzivači su praktičniji za skladištenje hrane, pre svega zbog bolje preglednosti namirnica u fiokama koje poseduju. 

Većina novijih modela je napravljena sa više pregradica, pa u jednu stavite meso, u drugu povrće, a u treću šta vam je preostalo. Ukoliko imate uspravni model – podelite namirnice po fiokama. Vodite računa da koristite dobre kutijice za poklopcem za pakovanje gotovih jela, a svaku vrećicu ili kutiju obeležite datumom – pre svega da biste znali da li je sveže meso. 

Takođe, važno je držati se pravila – starije namirnice stavljajte na vrh fioka, odnosno zamrzivača, tako da one budu prve prilikom uzimanja.

Neke vrste namirnica morate čuvati razdvojeno

Razne vrste voća i povrća ispuštaju različite materije. Ukoliko su skladišteni na istom mestu mogu uticati na svežinu drugih proizvoda. 

Neke vrste sadrže hemikaliju nazvanu etilen (ethylene) dok sazrevaju. Previše etilena može dovesti do gubitka hlorofila, pigmenta koji biljke čini zelenim i omogućuje im pretvaranje svetlosti u energiju. Kad se hlorofil razgradi, lisnato zelenilo postaje žuto ili smeđe. Što su proizvodi zreliji, ispuštaju više etilena. Pod tim uticajem i ono što je u njihovoj blizini brže sazreva i propada.

Ovo su neki primeri voća i povrća koje ispuštaju dosta etilena, a često su na našem meniju: jabuke, banane, breskve, luk, kruške, avokado. Trebalo bi ih skladištiti odvojeno, a ukoliko želite da usporite dozrevanje banana samo obmotajte plastičnu foliju oko drške. To usporava lučenje etilena. Brokoli, grožđe, krompir, šargerepu, tikvice i lubenicu možete skladištiti na istom mestu. 

Generalno, svako voće i povrće treba da diše. Nemojte ih ostavljati preblizu, a ako ih stavite u plastične kesice, pobrinite se da postoje rupe za vazduh.

Kiselina iz citrusa može održati svežinu iscekanog voća

Svi se možemo složiti: oksidirano (smeđe) voće jednostavno nije privlačno! Možda neće imati drugačiji ukus, ali svi donekle jedemo očima … a deca ponajviše! Ako želite da napravite voćnu salatu u većoj količini i ostavite je za kasnije, obavezno koristite kiselinu kako ne bi potamnela.

Jabuke se često koriste i definitivno brzo potamne. Naseckajte ih na kriške i nakapajte malo limunske kiseline – videćete da će zadržati istu boju. 

Bez obzira držite li pola avokada za kasnije ili želite uživati u nekoliko unapred narezanih kriški u salati, iscedite malo limunovog soka kako biste sprečili prerano tamnjenje. Ako koristite samo polovinu avokada, najbolje je ostaviti stranu s košticom netaknutu radi skladištenja, jer će to pomoći da taj deo voća ostane svež.

Ovaj trik sa limunom možete koristiti za skoro svako voće kako bi mu produžili svežinu. Često se koristi za dezerte sa bananama. Ukoliko želite da vam kolač duže ostane svež, nekoliko kapi limuna iscedite na svaki kolutić pre stavljanja u kolač.

Negujte sveže začinsko bilje kao cveće

Začinsko bilje koje se čuva u frižideru bez vode, veoma brzo izgubi svežinu. Peršun, bosiljak, mentu i mirođiju najbolje je držati u čaši vode u frižideru kako bi sačuvali svežinu, ako ih već nemate zasađene u saksiji. Najbolje je da napravite buketiće i iscekate listove po potrebi. 

Ruzmarin i majčinu dušicu nemojte stavljati u vodu. Preporučuje se da ih skladištite umotane u papirni ubrus. 

Nemojte prati voće i povrće pre korištenja

Čuvanje sveže opranog voća i povrća u frižideru zapravo može znatno smanjiti njihov životni vek. Dodavanjem vlage u proizvod ubrzavate proces raspadanja, pa pričekajte da ga operete dok ga ne budete pripremali za konzumiranje. 

Ako je pranje voća i povrća prva stvar koju radite kad se vratite kući iz trgovine, možda biste trebali promeniti svoju rutinu. Ukoliko ne planirate zamrznuti hranu, savetuje se samo pranje namirnica koje ste spremni jesti odmah ili ubrzo nakon toga. 

Ovo smanjuje šansu za rast plesni na vlažnim proizvodima. Ukoliko ćete hranu usitniti unapred kako biste uštedeli vreme, pričekajte da je operete neposredno pre nego što je pojedete.

Redovno proveravajte temperaturu u frižideru

Napokon, nakon što umotate i stavite sve kvarljive namirnice u hladnjak, pobrinite se da uređaj bude podešen na pravu temperaturu. Proverite radi li vaš termostat kako bi sprečio kvarenje i smanjio rizik od bolesti koje se prenose hranom. Temperaturu bi trebali podesiti na 4 stepeni Celzijusa ili na nekoliko stepeni niše (2 ili 3).