Nevidljive naočare za vid – kontaktna sočiva

Opšte je poznato da niko ne voli da nosi naočare za vid i da ih posmatra kao nepoželjnu stvar koje jedva čeka da se oslobodi. Naočare za vid nisu jedini način koji može pomoći kada se jave problemi sa vidom. Drugo rešenje čine kontaktna sočiva. Sočiva u zavisnosti materijala koji se koristi u izradi mogu biti meka ili tvrda. Materijali od kojih se sočiva prave su specijalizovani plastični, koji ne stvaraju nelagodnost priliom nošenja. Kada je reč o tvrdim sočivima postoje propusna i nepropusna. Meka sočiva mogu biti dnevna, mesečna, tromesečna ili pak godišnja, što opet zavisi od toga koliko često se menjaju ili ne. Posebnu vrstu čine hibridna sočiva. Sadrže elemente tvrdih i mekih sočiva. Gasno propusno središte i mekani spoljašnji krug. Primećeno je da pacijenti lakše podnose meka sočiva. Kontaktna sočiva su „nevidljive naočare“ odnosno vrsta pomagala koja se postavljaju se na rožnjaču oka.

Prednost nošenja kontaktnih sočiva u odnosu na naočare za vid

• Bavljenje sportom ne mora više predstavljati problem, s tim što kod bavljenja sporta u bazenu pored sočiva treba koristiti i vodootporne naočare za vid. Da biste se bavili sportom morate nositi isključivo meka kontaktna sočiva.
• Vidno polje postaje šire, periferni vid postaje neometan što je posebno važno za fotografe, sportiste i vozače.
• Kontaktna sočiva mogu promeniti boju Vaših očiju.
• Meka kontaktna sočiva ne moraju stalno da se nose, već povremeno za vreme nekih sportskih aktivnost ili društvenih dešavanja.
• Sa kontaktnim sočivima više ne morate da vodite računa o tome da li je napolju toplon ili hladno kao kod nošenja naočara.
• Naočare za sunce mogu biti Vaš modni detalj.
• Moguća je korekcija oba oka bez obzira na njihove različite dioptrije.

Oko 135 miliona ljudi na svetu koristi neki tip kontaktnih sočiva

Nosite kontaktna sočiva? Vodite računa o njihovoj higijeni!

Higijena sočiva je obavezna. U početku to ume da bude opterećenje, ali je redovono održavanje neophodno kako bi se kvalitet sočiva sačuvao. Kontaktna sočiva se moraju redovno menjati kako ne bi došlo do negativnih posledica u vidu infekcija i alergija. Sočiva nisu predviđena za višednevna nošenja, pa se zato moraju skinuti pre spavanja. Još jedna važna stvar o kojoj treba voditi računa jesu rastvori. Oftamolog je tu da Vas posavetuje i preporuči Vam one najbolje. Rastvore ne bi trebalo dodatno razblaživati vodom. Redovna poseta oftamologu može pomoći u sprečavanju daljeg rasta dioptrije. Kontrolom se prati stanje pacijenta i da li se oči privikavaju na sočiva, kao i rano otkrivanje neželjenih efekata ukoliko dođe do pojave istih.  Nošenje kontaktnih sočiva ne isključuje opciju nošenja naočara za vid. Čak šta više savetuje se njihova kombinovana upotreba. Na taj način omarate oči od celodnevnog nošenja sočiva.

Kada su javljaju kontaktna sočiva?

Prvo kontaktno sočivo, napravljeno od stakla još u šesnaestom veku, delo je ruku velikog umetnika Leonardna da Vinčija. Masovna proizvodnja tvrdih gas nepropusnih sočiva počinje zahvaljujući optičaru Kevinu Tuhiju iz Kalifornije, nakon završetka Drugog svetskog rata. Prva zemlja u kojoj je prozvodnja mekih kontaktnih sočiva počela bila je Čehoslovačka.

Prema poslednjim podacima oko 135 miliona ljudi na svetu koristi neki tip kontaktnih sočiva.