Omega-3 masne kiseline, neophodne u ishrani

Ljudsko telo je samo u stanji da proizvodi različite supstance koje su neophodne za normalno funkcionisanje organizma. Naše telo to radi na osnovu procesa koji se u telu odvijaju, ali i na osnovu onoga što se u organizam unosi putem svakodnevne ishrane.

Neke materije, kao što su i omega-3 masne kiseline se ne sintetišu u ljudskom organizmu i one se moraju unositi ishranom ili putem suplemenata. Zbog toga se one nazivaju esencijalnim masnim kiselinama. Veoma su značajne za pravilan rad organizma, ali i za razvoj tokom perioda odrastanja. Učestvuju u mnogim procesima koji su značajni za različite vitalne funkcije. Omega-3 masne kiseline imaju i preventivnu ulogu kada je u pitanju razvoj nekih bolesti.

 

Ishrana i omega-3 masne kiseline

Kako se ljudska ishrana menjala kroz periode i vekove, menjao se i unos esencijalnih nutritijenata. Tako je i sa omega-3 masnim kiselinama. Današnja ishrana se po mnogo čemu razlikuje od one koja je preovladavala kod ljudi pre ekspanzije industrijske proizvodnje hrane.

 

Uloga omega-3 masnih kiselina je veoma važna kada su u pitanju:

  • pravilan rast i razvoj
  • mentalne i kognitivne sposobnosti
  • pravilan razvoj oka i funkcija vida
  • protivupalno dejstvo
  • prevencija moždanog udara
  • prevencija kardiovaskularnih oboljenja
  • prevencija osteoporoze
  • prevencija raka
  • prevencija artritisa

Zbog svega toga one su značajne za očuvanje sveukupnog zdravlja.

Ukoliko patite od nedostatka omega-3 masnih kiselina, možete imati neki od sledećih simptoma: probleme sa pamćenjem i memorijom, depresiju, umor i iscrpljenost, suvu i oštećenu kožu, kardiovaskularne tegobe, lošu cirkulaciju…

 

Vrste omega-3 masnih kiselina

Postoji nekoliko vrsta omega-3 masnih kiselina, a to su: alfalinolenska kiselina (ALA), eikozapentaenska kiselina (EPA) i dokozaheksaenska kiselina (DHA). DHA i EPA su zapravo derivati alfalinolenske kiseline. 

Izvori alfalinolenske kiseline su morska riba i plodovi mora, ali se može naći i u namirnicama biljnog porekla: u lanenom, kanola i sojinom ulju, orašastim plodovima, semenu lana.

Najbogatiji izvori DHA i EPA su riba i morski plodovi kao što su: tuna, inćuni, račići hobotnica, neke alge, bakalar, sardina, haringa, losos, skuša, brancin, lignje…

Važnost omega-3 masnih kiselina

Osim što su veoma značajne kada je u pitanju efikasno funkcionisanje različitih procesa u organizmu, omega-3 masne kiseline su veoma delotvorne u terapiji različitih bolesti i zdravstvenih poremećaja, kao što su i poremećaj pažnje (ADHD), različiti upalni procesi, astma, autizam, atopijski dermatitis, bulimija, anoreksija…

Omega-3 masne kiseline ulaze u sastav ćelijske membrane i učestvuju u procesima koji su važni za pravilno funkcionisanje ćelijskih receptora.

Ove masne kiseline su veoma važne i za pravilan rast i razvoj bebinog mozga. Razlog tome je što je DHA jedna od glavnih gradivnih struktura mozga, ali i mrežnjače oka.

Kako su studije pokazale DHA poboljšava kognitivne sposobnosti, pamćenje i učenje. One su još potvrdile da odgovarajuć unos omega-3 masnih kiselina smanjuje rizik za slabljenje kognitivnih funkcija i zbog toga umanjuje mogućnost za razvoj neurodegenerativnih bolesti.

Omega-3 masne kiseline još smanjuju visok krvni pritisak, kontrolišu masnoće u krvi (holestrol i trigliceride), utiču na sintezu nekih hormona, pozitivno deluju na upalu zglobova, blagotvorno utiču kod različitih oblika poremećaja ponašanja, itd.

 

Više o omega 3 masnim kiselinama pročitaj na sajtu Bebo Club

 

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *