Zato jer postoji objektivna opasnost da se usled rasula u policiji i predstojećeg snažnog udara SNS-a po Ivici Dačiću može otkačiti poneki deo tog MUP-a, da se zbog politizacije i manipulacije dela policijskog sistema od strane “nekih struktura“ nađemo u situaciji nalik na onu kad je JSO “štrajkovao” na ulicama Srbije, a potom i ubio srpskog premijera

Ovih dana je srpska policija pod pojačanim posmatranjem i analiziranjem od strane državnog vrha Srbije, obaveštajno-bezbednosnih struktura naše zemlje, i velikih sila koje imaju značajan politički i obaveštajno-bezbednosni uticaj u Srbiji.

Ivica Dačić iako vrlo često obmanjuje javnost da je poverenje građana u MUP izuzetno visoko, gotovo u ravni sa tradicionalno najvećim poverenjem građana u SPC i Vojsku, nikako da kaže ko mu je to poverenje građana u MUP-u izmerio. Ne vidim razlog zašto tu informaciju i ta istraživanja ne podeli sa javnošću. Možda zato što ono ne postoji, ili možda zato da ne nasmeje srpsku javnost na osnovu čijih to istraživanja tvrdi.

Kad je reč o njegovom ličnom rejtingu Ivica Dačić ne obmanjuje javnost. On je doista veći nego rejting njegovog SPS-a, i odatle njegova odluka da se buduća kampanja SPS-a zasniva upravo na toj činjenici i procesu da svoj lični rejting pretoči u izborni rezultat SPS-a.

Otuda i vešto lansiranje informacija o Dačiću kao sledećem premijeru Srbije, koja dolaze iz krugova unutar SPS-a. To tvrđenje pazara SPS-a i njenog lidera zasniva se na političkom manevrisanju u smislu da će SPS biti odlučujući faktor za sklapanje nove Vlade, bilo da je sklapa SNS ili DS, i da se bez SPS-a i njenog odličnog izbornog rezultata i lidera neće moći. To je poruka koja se nameće političkoj javnosti i biračima, a samim time cena za mene kao važnog faktora i onog ko donosi prevagu je premijerski položaj.

Od svega toga, evo ekskluzivno da Vas obavestim, nema ništa, a skorije vreme će pokazati da li su moje tvrdnje danas bile tačne i precizne.

Ivica Dačić neće biti sledeći premijer Srbije jer ta opcija ne postoji ni u planu Borisa Tadića, a ni u planu Tomislava Nikolića. Da objasnim.

Otkrivam Vam deo SNS-ovog izbornog plana koji će se realizovati u narednom periodu, a bazira se na teškom udaru na SPS, njene funkcionere, direktore, i “rasklapanju” SPS-a u očima srpske javnosti kao organizovanog kriminalnog društva, što treba njihove birače da preusmeri ka SNS-u, a istovremeno Tadiću onemogući računanje na visok rezultat SPS-a, koji uz DS, LDP i eventualno URS omogućuje lagodno sklapanje koalicije vrlo slične današnjoj vladajućoj garnituri.

Tomislav Nikolić i SNS su već doneli takvu odluku, idu na lukavo potapanje SPS-a.

Ivica Dačić neće biti u poziciji “mogu i tamo, mogu i vamo”. Boris Tadić to već zna, znamo i svi mi ovog časa uključujući i Ivicu Dačića. Lider SPS-a neće biti nikakav tas na vagi, niti će imati zbog kompromitovanja i “torpediranja” visok izborni rezultat. Samim time neće biti kandidat za premijera, a neće više biti ni ministar unutrašnjih poslova. Zašto?

Zato što je MUP Srbije u rasulu, otuda i podizanje uzbune svih obaveštajno-bezbednosnih struktura u zemlji, kako bi pratili i izvršili prevenciju svakog eksplozivnog događaja koji može da ugrozi ustavni poredak i nacionalnu bezbednost Srbije.

Dačić se pokazao kao loš ministar unutrašnjih poslova i nedorastao rukovođenju srpske policije, a mogu samo da zamislim kako bi izgledalo njegovo rukovođenje srpskom Vladom.

Ono što zabrinjava nisu elementi poput činjenice da se Ivica Dačić morao rešiti svog šefa kabineta Branka Lazarevića pod pritiskom Borisa Tadića, jer mu je prvi saradnik bio povezan sa klanom Darka Šarića. Mnogo važnije od toga jeste što je narušena subordinacija i hijerarhija, i što je politizacija razorila organizaciono tkivo i ustrojstvo u MUP-u. Između Dačića i direktora Milorada Veljovića besni pravi mali rat, kao što sličan rat besni na relaciji Milorad Veljović– komandant žandarmerije Branislav Dikić, u kojem učestvuje i načelnik Uprave kriminalističke policije Rodoljub Milović, koji je sa Dikićem u otvorenom sukobu koji je praćen i fizičkim obračunima. Kad se tome doda da godinama nema popune načelničkih mesta u najvažnijim policijskim upravama u zemlji, poput Niša ili Novog Sada i mnogih drugih manjih gradova, jasno je da je tako obezglavljena policija na lokalnom nivou slab faktor u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije pre svega. Kada tome pridodate i delovanje raznih sindikata unutar policije preko kojih se manifestuje i uticaj raznih “struktura” koji politizuju, komplikuju i razaraju policiju kao instituciju i važan državni sistem, onda je jasno da se Ivica Dačić nije pokazao kao uspešni rukovodilac. Da se razumemo, nije Dačić faktor svih uzroka i problema u MUP-u. Po svemu sudeći i direktor srpske policije Milorad Veljović i komandant žandarmerije Branislav Dikić, uz jedan broj drugih visokorangiranih lica u MUP-u, moraće uskoro da napuste policiju sami u tišini, ili ukoliko misle da su oni država, kao što je onomad razmišljala ekipa u JSO na čelu sa Legijom, situacija će eskalirati, biće praćena velikom “bukom”, što ja lično nikada ne bih preporučio nikom u MUP-u, jer sam ubeđen da bi u toj “buci” naposletku bili giljotirani.

Zato između ostalog Dačić neće biti premijer, zato su sve oči, resursi i sredstva uprti u pravcu MUP-a i onih koji dolivaju ulje na vatru izvan MUP-a. Zato obaveštajno-bezbednosne snage Srbije i velikih sila, svako za svoj račun, motre svaki naredni korak. Zato jer postoji objektivna opasnost da usled takvog rasula i snažnog udara SNS-a po Dačiću može da se otkači neki deo tog MUP-a, da se zbog politizacije i manipulacije dela policijskog sistema od strane “nekih struktura” nađemo u situaciji nalik na onu kad je JSO “štrajkovao” na ulicama Srbije, a potom i ubio srpskog premijera. Ovog puta se taj film neće gledati kako sam obavešten, ovog puta Srbija ima silu da takav razvoj događaja predupredi. Savetovao bih svim usijanim glavama da ne iskušavaju tu silu, savetovao bih da ne ugrožavaju ustavni poredak i bezbednost zemlje, savetovao bih ih da se presaberu zarad njihovog dobra i dobra ove zemlje.