Akter

Tihomir Trišić

Vučić je pametniji od Janukoviča

Premijera ću ove nedelje poštedeti svake kritike, putuje čovek u Moskvu

Dr Goran Nikolić

Hrana je sve skuplja

Srbija ima poljoprivredne proizvode za izvoz i pored poplava

Zarko Nikić

Srbija u okruženju džihadista

Islamska država planira da proglasi i balkanske zemlje delom svog kalifata

Ivana Jovanović

O Vukovom progonstvu

Situacija sa jezikom ne bi me pogađala da se ona ne reflektuje na širi kontekst

Javni sektor guši Srbiju

Stranačko zapošljavanje razorilo je budžet

Nataša Milinković | nedelja, 09.06.2013. | 22:23

Partije su učinile javni sektor preobimnim, finansijski neodrživim i ekonomski razornim

Posao u državnoj službi ili javnom preduzeću i bog da te vidi. To je proteklih godina bio san koji se najbrže pretvarao u javu. Uslov je bilo članstvo i angažman u nekoj od političkih partija koje učestvuju u vlasti. Tako danas imamo situaciju u kojoj, prema nekim istraživanjima, gotovo svaki četvrti od svih zaposlenih radi u državnoj administraciji.

Kada se osvrnemo na period od 2000. godine do danas, u Srbiji je osim dugova najviše porastao broj zaposlenih u državnoj službi. Kada bi se prema tome merio rezultat uspešnosti, Srbija bi sasvim sigurno bila lider ne samo u regionu, već i u dobrom delu Evrope.

Glomazna administracija i gubitaška javna preduzeća godinama su najveće opterećenje za ekonomiju Srbije, naročito u vremenu krize, ali do sada nije bilo političke volje da se taj problem rešava. Političke partije godinama unazad zapošljavale su svoje partijske kadrove i na taj način „dotirale“ sopstveno finansiranje.

Javna je tajna da su zaposleni po stranačkoj liniji deo od plate odvajali za stranačku kasu. Krajnje je vreme da političke partije preuzmu na sebe rešavanje problema prekobrojnih u državnom aparatu.

Upravo zaposleni u javnom sektoru, pre svih u državnoj administraciji, trebalo bi da budu prvi na udaru državnih mera drastične štednje, i to ne kroz smanjenje plata za 10 procenata kako se najavljuje, već kroz smanjenje broja zaposlenih, što će jedino dugoročno dati rezultat.

Neophodni oštri rezovi

Visok deficit i strukturni problemi koji proističu iz glomaznog javnog sektora čine Srbiju već deceniju unazad jednom od najranjivijih država u regionu. Danas te probleme treba najhitnije rešavati i to bez odlaganja, populizma, demagogije i dodvoravanja biračima, odnosno građanima Srbije.

Ne treba biti ni previše pametan niti ekonomski obrazovan pa videti da je sve do danas preskup javni sektor zapravo osnova svih nevolja srpskih finansija.

I sve vlade od 2000. godine do danas su najavljivale „ozbiljnu“ reformu javnog sektora. Međutim, političke partije su kroz državni sistem umesto reformi godinama sprovode uskostranačku politiku između ostalog i kroz zapošljavanja u državnoj administraciji.

Ceh bahatosti političkih partija, koje su najodgovornije za današnje stanje, godinama plaćaju građani Srbije.

Danas, međutim, više nema vremena za odlaganje. Bez reformi javnog sektora doživećemo što i 1983. i 1993., a to je bankrot države, pucanje spoljne likvidnosti, destabilizaciju države.

Prema ocenama ekonomskih stručnjaka ova i sledeća godina za Srbiju su kritične godine u kojima se mora uspostaviti linija održivog rasta.

I dok srpski političari ponavljaju kao papagaji i klimaju glavom na ocene međunarodnih finansijskih institucija da je smanjenje plata u javnom sektoru i penzija jedna od neizbežnih mera štednje, dotle se istovremeno nameće pitanje kada će se političari odnosno političke partije u Srbiji suočiti sa sopstvenom odgovornošću kada je u pitanju broj državnih službenika u administraciji, koje ne bi mogla da finansira ni daleko bogatija zemlja od Srbije.

Dakle, političke partije uništile su administraciju učinivši je glomaznom i neefikasnom, stvarajući deficit višestrukim povećanjem broja zaposlenih na svim nivoima vlasti od 2000. godine do danas.

Političke partije sada treba taj problem i da rešavaju, i to ne samo kroz smanjenje plata u javnom sektoru za 10 procenata niti preko leđa građana Srbije povećanjem poreskih opterećenja.

Dakle, došlo je vreme da se političke partije suoče sa pogubnim efektima sprovođenja svojih uskostranačkih interesa godinama unazad, što je na kraju, svedoci smo, rezultiralo apsolutnim neodrživim stanjem u javnom sektoru i neodrživim troškovima u budžetu.

Budžetski deficit Srbije je duplo veći, isplata plata i penzija predstavlja više od 50 odsto troškova budžeta. Ako se nešto ne uradi na tom polju Srbija neće moći da smanji budžetski deficit, i to može voditi ka teškoj finansijskoj krizi, poručuju iz Svetske banke.

Iako ohrabruje činjenica da je Vlada Srbije konačno spremna da preduzme veoma teške mere, videćemo i da li će ovoga puta biti političke volje da se smanji broj zaposlenih u državnoj administraciji. Hoće li političke partije preuzeti tu odgovornost na sebe i hoće li se zahvaliti na saradnji svim onim partijskim kadrovima koje su zapošljavali, stvarajući tako ne samo deficit i ogromnu rupu u budžetu već i apsolutno neefikasnu i gotovo beskorisnu državnu administraciju?

To naravno nije jedini problem, ali je svakako jedan od najvećih, i rez i oštre mere u tom pravcu donele bi državi značajne i velike uštede.

Dakle, radikalni rezovi su neophodni. Smanjenje plata u državnoj administraciji bez otpuštanja viška zaposlenih neće dugoročno doneti boljitak niti uštede u budžetu.

Naime, najveći procenat ukupnog budžeta ide na plate zaposlenih. U ovoj krizi mnogo novca treba da se namakne za praznu državnu kasu, a kada bi bilo manje ljudi u javnom sektoru i administraciji taj problem bi se lakše rešavao. Trebalo bi rezati rashode na svim nivoima.

Nema pokretanja privrede ukoliko polovinu svega što napravi daje državi od koje najviše novca ide na plate zaposlenih u državnoj administraciji.

Da li će godine privilegija, uz siguran posao i visoku i redovnu platu, možda uskoro biti samo lepa prošlost za jedan broj zaposlenih u državnoj službi i javnim preduzećima?

Činjenica je da u Vladi sede političari koji sada pričaju o viškovima zaposlenih u javnom sektoru prenebregavajući činjenicu da su taj višak sami napravili.

Sve je stalo, samo administracija raste

Državna uprava je u vreme pada vlasti Slobodana Miloševića 2000. godine imala oko 8.000 zaposlenih. Tada smo živeli u SRJ, u čijem sastavu je bila i Crna Gora.

Danas je u državnoj i lokalnoj administraciji u Srbiji zaposleno više od 70.000 ljudi.

Danas domaći javni sektor zapošljava tri puta više radnika od evropskog proseka. U javnom sektoru, zdravstvu, obrazovanju, pravosuđu zaposleno je više od pola miliona, dok se procenjuje da je oko 150.000 samo u javnim preduzećima.

Pored tih šokantnih brojki za Srbiju, jednu od pet najsiromašnijih zemalja Evrope, karakteristično je i to da zaposleni u javnom, neproduktivnom, sektoru imaju mnogo veće plate od zaposlenih u privredi.

S druge strane, nekompetentnost i ravnodušnost u javnom sektoru, naročito zaposlenih u državnoj administraciji, usporavaju razvoj zemlje i onemogućavaju kompanijama da se razvijaju i ostvare svoje planove. 

Jasno je da je broj zaposlenih u državnim aparatu neprekidno rastao od 2000. godine.

Stezanje kaiša koje diktira ekonomska kriza nije do sada nikada brinulo glomazni aparat. Bolni rezovi, ali na duge staze, pominjali su se sporadično i to uglavnom za zaposlene u lokalnoj samoupravi.

Međutim, nikada ništa konkretno nije učinjeno. Lokalna samouprava je u proteklom periodu prećutno zapošljavala nove službenike, iako je prema ranijoj odluci većina opština bila u obavezi da smanji broj zaposlenih za 20 odsto. To su podaci Svetske banke koja takve rashode u svom izveštaju o lokalnim finansijama ocenjuje kao rasipničke i neumerene, budući da je rupa u budžetu ogromna i da deficit drastično raste.

Svaku vlast sačeka armija službenika

Političke partije su sasvim sigurno jedine odgovorne za prekomerno zapošljavanje uglavnom svojih partijskih kadrova u državnu administraciju. Svedoci smo prethodnih godina da priča o državnim službenicima izbija u prvi plan čim se prebroje glasovi na izborima, a vladajuća koalicija započne trgovinu za mesta u ministarstvima i upravama.

Svaku sledeću garnituru koja dođe na vlast sačeka armija službenika.

Primera radi, 2006. godine u državnoj upravi bilo je zaposleno 27.394 ljudi, 2007. godine 27.892.

Mali rez zapošljavanja u državnoj upravi napravljen je 2004. i 2005. godine kada je na izričit zahtev MMF-a republičku administraciju napustilo 3.100 službenika.

Kako su se od 2000. menjale vlade, tako je svaka dovodila nove zaposlene, a stare nije otpuštala kako se ne bi zamerala koalicionim partnerima.

Da je selekcija zaposlenih rađena po osnovu stručnosti, a ne podobnosti, ne bi bilo potrebe da u javnom sektoru radi polovina od ukupnog broja zaposlenih. Apsurdno je što je za vreme krize u javnom sektoru otpušteno tek nekoliko stotina ljudi, dok je privreda izgubila nekoliko stotina hiljada radnih mesta.

To bi ujedno mogao i biti odgovor na pitanje zašto je u Srbiji velika privilegija zaposlenje u državnoj službi. Sigurna dobra plata, brojne beneficije i privilegije i nema otpuštanja. Idealno za namirivanje političkih stranačkih kadrova.  

Neka partije isprave greške

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vladi Mirka Cvetkovića, a danas uspešni biznismen, Milan Marković najavljivao je svojevremeno smanjenje broja zaposlenih činovnika na 12.000 do 14 .000 zaposlenih. To nikada nije urađeno. Umesto toga, podsećanja radi, 11. decembra 2009. godine donet je zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji.

Zakonom je, između ostalog, propisano da broj zaposlenih na neodređeno vreme u republičkoj administraciji ne može biti veći od 28.400. Prema tom zakonu za svaki organ državne uprave, javnu agenciju i organizaciju za obavezno socijalno osiguranje maksimalan broj zaposlenih određuje vlada.

Činjenica je da troškove državne administracije ne bi mogle da podnesu ni daleko bogatije države od Srbije.

Platni spiskovi javnog sektora opterećeni su i upravnim odborima, srpskoj izmišljotini koja ne postoji nigde više u Evropi, u kojima predstavnici stranaka u proseku primaju 30.000 dinara naknade.

Jasno je da rešenje nije smanjivanje broja zaposlenih po sistemu linearnog otpuštanja, već konačno treba ozbiljno i bez odlaganja precizno utvrditi koliko je zaposlenih potrebno za efikasno funkcionisanje državne administracije. To sasvim sigurno nije 41.500 zaposlenih u lokalnoj administraciji, niti 28.400 zaposlenih u državnoj službi, niti oko 150.000 u javnim preduzećima.

Neka političke partije sada nađu rešenje i plate cenu višegodišnjeg udomljavanja svojih stranačkih kadrova na državne jasle i na republičkom i na lokalnom nivou.

Neka sada političke partije isprave greške koje su same napravile, ali ne preko leđa građana. Neka nešto jednom urade preko leđa partija.

 

 

Pošaljite komentar

Polja obeležena zvezdicom je obavezno popuniti.

Vaše ime*:

Vaš e-mail*:

Vaš komentar*:

Novi komentari

Preporučeni komentari

Nepreporučeni komentari

Akter on Facebook