Akter

Tihomir Trišić

Čija je Srpska pravoslavna crkva

Izgubi li Beograd dominantan uticaj na SPC, niko više neće imati nikakvu dilemu

Dr Goran Nikolić

Kako izmestiti rad iz sive zone?

Suzbijanje sive ekonomije bi za tri godine povećalo prihode za 350 miliona evra

Žarko Nikić

Rado Srbin ide u mirovnjake

Oko 500 pripadnika VS biće angažovano u devet multinacionalnih operacija

Ivana Beatović

Super mama

Super mama energiju troši na ljude koje najviše voli

Vuk Jeremić, predsednik Generalne skupštine UN

Neophodno je reagovati

Marina Komad | nedelja, 02.12.2012. | 22:20

Baš zbog činjenice da su Ujedinjene nacije osnovale Haški tribunal, smatram da je upravo ovde mesto da se povede rasprava o radu takvih sudova i posledicama njihovog delovanja

Nijedna institucija koju je osnovao Savet bezbednosti UN nije nanela više štete ugledu i kredibilitetu Ujedinjenih nacija kao Haški sud. U ekskluzivnom razgovoru za „Akter“ predsednik Generalne skupštine UN Vuka Jeremića upitali smo kakve su bile reakcije unutar UN povodom oslobađajućih presuda Anti Gotovini i Mladenu Markaču:

„Odluka Žalbenog veća Haškog tribunala je kod predstavnika mnogih zemalja izazvala veliko čuđenje, čak i zaprepašćenje. Nesporna je činjenica da je četvrt miliona ljudi u roku od svega nekoliko dana proterano iz svojih domova kao rezultat jedne operacije, a da je mnogo stotina civila, uključujući decu i starce, izgubilo život. Sud koji je osnovan da bi istražio takva nedela praktično je odlučio da za sve to nije bilo ni krivaca, niti odgovornih, iz čega bi mogao da se izvuče zaključak da se ništa pogrešno nije ni dogodilo. A ako su etničko čišćenje i masovna ubistva nešto ispravno i dozvoljeno, onda je sve dozvoljeno“.

A povodom presude Ramušu Haradinaju?

Pažnja svetske javnosti u četvrtak je bila u najvećoj meri usmerena na glasanje o statusu Palestine u Generalnoj skupštini UN, tako da je ta presuda bila manje primećena od prethodne. No, ona je dodatno učvrstila moje uverenje da je neophodno reagovati.

Povodom rada Haškog tribunala zakazali ste javnu debatu. Kako je došlo do takve odluke?

Kada je objavljena odluka Žalbenog veća u vezi sa operacijom „Oluja“, moj tim i ja proveli smo naredni vikend pažljivo studirajući procedure i pravila UN. Zaključili smo da bi najsmislenija reakcija, koja se nalazi u ekskluzivnom domenu odlučivanja predsednika GS UN, a koja ne podleže bilo čijem drugom autoritetu, bila zakazivanje javne tematske debate po određenom pitanju od vanrednog značaja za međunarodne odnose. Uloga internacionalnih krivičnih tribunala u procesu pomirenja svakako spada u tu kategoriju, i nisam oklevao da to svoje pravo iskoristim. Ne bih sebi mogao da oprostim da sa pozicije na koju sam izabran ne učinim sve što je u mojoj moći da se pred očima sveta ova stvar raspravi.

Kako je odluka o zakazivanju javne rasprave prihvaćena unutar UN, budući da su UN osnovale Haški tribunal ?

Baš zbog činjenice da su Ujedinjene nacije osnovale Haški tribunal, smatram da je upravo ovde mesto da se povede rasprava o radu takvih sudova i posledicama njihovog delovanja. Izbor teme kao i zvanično saopštenje za javnost sročeno je tako da mi, bar do sada, niko nije prigovorio. Smatram da je od ogromne važnosti da se u UN održi otvorena debata o tome da li institucije koje rade pod plaštom te organizacije zaista ispunjavaju svrhu zbog koje su osnovane.

Da li bi vaša reakcija na presude Tribunala bila ista i da se ne radi o Srbiji?

Ova tema ne tiče se samo Srbije, odnosno regiona Balkana. Mislim da se u principu ne sme dozvoliti da odluka jednog čoveka, kao što je ovde bio slučaj, za svoju posledicu ima legitimisanje očigledne nepravde. To važi kako za prostor bivše Jugoslavije, tako i za Afriku, Aziju, ili bilo koji drugi deo sveta za koji su UN osnivale ad hoc krivične tribunale. Smatram da će ova rasprava pomoći u tome da se eventualne greške, koje mogu imati kardinalne posledice po proces pomirenja i okretanja zajedničkoj budućnosti zavađenih naroda, više ne ponavljaju, pogotovo ne pod okriljem UN. Uveren sam da će od toga imati korist celokupna međunarodna zajednica.

Srbija kao argument ima i to što je izručila sve haške optuženike. Šta to konkretno znači za Srbiju u predstojećoj raspravi?

Srbija je kao odgovorna članica UN ispunila svoje obaveze prema međunarodnom krivičnom pravosuđu, i to joj daje potpuno moralno pravo da u predstojećoj raspravi svoj stav iznese bez bilo kakve zadrške.

Da li smatrate da su poslednje presude bacile senku na sve ostale odluke Tribunala?

Ovo nije jedina stvar koju nije lako objasniti kada je reč o dosadašnjem radu Tribunala, ali je svakako najdrastičnija. Mislim da se posle ovoga teško može govoriti o moralnoj težini bilo koje haške presude.

Da li ste se oko odluke o zakazivanju javne rasprave konsultovali sa srpskim zvaničnicima?

Odluka o sazivanju tematske debate je isključivo u domenu ovlašćenja predsednika Generalne skupštine UN. Odgovornost je, dakle, moja. Ali pre nego što sam tu odluku doneo, konsultovao sam se sa državnim vrhom u Beogradu.

Datum za koji ste zakazali raspravu je godišnjica osnivanja NDH. Da li ste namerno izabrali taj simboličan datum?

To će biti izuzetno ozbiljna rasprava, i smatram da je treba vrlo dobro pripremiti. Zato sam se odlučio da je sazovem tek na proleće.

Po kom sistemu se odobrava nečije prisustvo na toj debati?

Tematske debate su po pravilu otvorene za široku javnost, dakle i za one koji ne predstavljaju države članice UN. U njoj mogu učestvovati građanska udruženja, istaknuti akademski stručnjaci, ugledne javne ličnosti – svi oni za koje predsednik proceni da svojim nastupom mogu doprineti kvalitetu diskusije. Spreman sam da se oko liste učesnika konsultujem sa svim zainteresovanim stranama. S obzirom na to da će ono što bude izrečeno u debati postati zvaničan dokument UN, verujem da je svima u interesu da iznesu svoje stavove.

Koliko će najnovija dešavanja Srbiju i Hrvatsku još više distancirati od normalizacije odnosa?

Odluka Žalbenog veća nanela je težak udarac normalizaciji međusobnih odnosa, u koju je Beograd do sada mnogo uložio. Postoji opasnost da se amnestiranjem zločinaca i negacijom zlodela posredno prenese odgovornost na one koji svakako ne mogu da budu krivi – a to su celi narodi. Haški tribunal osnovan je da bi individualizovanjem krivice omogućio njihovo pomirenje. No, više je nego očigledno da se događa upravo suprotno i da tenzije rastu. Zato mislim da debata u GS UN može biti izuzetno korisna, ne samo za one koji budu pisali istoriju, već i za sve koji veruju u nužnost unapređenja regionalne saradnje.

U Srbiji se dovodio u pitanje značaj funkcije predsednika Generalne skupštine UN, i navodilo se da se radi o čisto protokolarnoj funkciji. Kakvo je vaše mišljenje?

To je daleko od protokolarne funkcije i mislim da je to sada svima postalo jasno. Da nismo na ovom mestu malo je verovatno da bismo uspeli da pokrenemo zvaničnu UN debatu o radu Tribunala. Ali daleko od toga da je to jedina važna stvar koju možemo da uradimo na čelu centralnog organa UN.

Na šta konkretno mislite?

Ove godine imamo priliku da budemo u središtu rasprave o svim globalnim dešavanjima, i zbog toga su nam sva vrata otvorena. Do sada sam imao priliku da se sretnem sa više desetina državnika i da sa njima razmenim mišljenje o svetskim problemima. Trudim se da prilikom takvih susreta pomenem i zemlju iz koje dolazim, kao i da uspostavim i učvrstim veze koje će nam koristiti u budućnosti. Intenzivan politički dijalog i građenje mostova sa sadašnjim i budućim značajnim igračima preduslov su za opstanak i uspeh u savremenom svetu.

Na koji način sa mesta predsednika GS UN imate mogućnost da izgradite veze sa svetskim finansijerima i stavite Srbiju na investicionu mapu sveta?

To je danas za Srbiju, rekao bih, egzistencijalno pitanje i trudiću se da značajan deo svojih aktivnosti i kapaciteta usmerim ka tome. Danas je kapital oskudan, i potrebno je uložiti daleko više napora, nego što je to bio slučaj u prethodnoj deceniji, da se on privuče. Često su intenzivan politički dijalog i lična poznanstva neophodna da bi došao kapital iz neke zemlje. U toku svojih zvaničnih susreta, koje imam kao predsednik GS UN, uvek se trudim da, između ostalog, podstičem sagovornike na razmišljanje o investiranju u Srbiji. Ove nedelje ću, na primer, u funkciji predsednika GS UN biti gost kuvajtskog, a potom i katarskog emira, i nameravam da ih, između ostalog, podstaknem da razmisle o investiranju u Srbiji.

Svet potresaju dve velike krize na Bliskom istoku, odnos Izraela i Palestine, kao i građanski rat u Siriji. Koliko su Generalna skupština UN i vi kao njen predsednik uključeni u rešavanje tih pitanja?

Generalna skupština UN u ovom trenutku praktično je središnja institucija za debatu o tim pitanjima, s obzirom na to da je Savet bezbednosti već duže vreme blokiran. U prošloj nedelji zakazao sam u Generalnoj skupštini podnošenje izveštaja o Siriji specijalnog izaslanika Lakhdara Brahimija, kao i istorijsko glasanje o statusu Palestine u UN. Velika je odgovornost biti na čelu GS UN u ovakvim momentima.

Igrom sudbine upravo je naša zemlja predsedavala istorijskom sednicom GS u vezi sa statusom Palestine u UN. Mi smo u prethodnim danima vodili detaljne pregovore sa svim zainteresovanim stranama, od stalnih članica Saveta bezbednosti do država regiona. Dogovor o toku sednice, koji smo na kraju uspeli da postignemo, učinio je da se ona održi u dostojanstvenoj atmosferi. Na tome su nam svi čestitali, uključujući Palestince i Izraelce.

Da li međunarodna zajednica može iskoristiti novi status Palestine kao argument da se i Kosovu prizna državnost?

Pitanje državnosti prvobitno se određuje u Savetu bezbednosti, tako da nije osnovano porediti slučaj Palestine sa KiM. Brojne rezolucije Saveta bezbednosti već su pozvale na formiranje i postojanje dveju odvojenih država – Izraela, naravno, ali i Palestine. U slučaju KiM stav Saveta bezbednosti jasno je izrečen u Rezoluciji 1244, koja potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije.

Najavili ste u izlaganju prioriteta srpskog predsedavanja GS UN i unapređenje globalne ekonomske koordinacije između relevantnih aktera, naročito Generalne skupštine i G20. Šta to znači za Srbiju?

Mislim da je to jedna od aktivnosti kroz koje Srbija može da izgradi dobar radni odnos sa ključnim globalnim igračima. Unapređenje i formalizovanje saradnje između UN i G20 je u interesu kako razvijenih država, tako i svih drugih, s obzirom na to da odgovor na opštu ekonomsku krizu može biti uspešan samo ukoliko su napori celog sveta harmonizovani i koordinisani. Srbija će na moj predlog biti u grupi od pet zemalja koje će raditi na nacrtu tog mehanizma saradnje, a koji ću ja potom usaglašavati sa predstavnicima najrazvijenijih država sa ciljem konačnog usvajanja u Generalnoj skupštini.

Da li tim sa kojim radite može da odgovori tako velikim izazovima?

Jezgro tima čine srpske diplomate, ali su nam mnoge zemlje, zbog značaja i prestiža te funkcije, stavile na raspolaganje svoje stručnjake: Austrija, Švajcarska, Brazil, Južna Afrika, Turska… Funkcionišemo kao skladan tim. U timu su i neka velika imena. U mom Visokom savetu nalaze se: Jevgenij Primakov, Migel Anhel Moratinos, Mišelin Kalmi Rej, Hasan Vijaruda, Migel Insulza, Mohamed Benasi, Mohamed al Sabah i Džefri Saks. Velika mi je čast što su tako uticajni ljudi prihvatili poziv da nam se pridruže. To je nemalo priznanje za zemlju iz koje dolazim.

Optuživani ste u Srbiji da ste nas sa mesta ministra spoljnih poslova posvađali sa svetom, a da sa mesta predsednika GS UN ne doprinosite ugledu Srbije. Kako to komentarišete?

O ugledu i poverenju koje je Srbija stekla u prethodnih pet godina najbolje govori činjenica da nas je svet na direktnom glasanju izabrao da predsedavamo centralnim organom UN. A o našem učinku na ovom mestu će govoriti ostvareni rezultati. Hajde da se još malo strpimo dok se ne vratim u Srbiju naredne godine, a tada će biti prilike da o tome govorimo.

Kako komentarišete najave da ćete upravo vi biti novi generalni sekretar UN?

Ban Kimunu je ostalo još nekoliko godina mandata i mi smo najbliži saradnici, tako da ne bi bilo korektno da o tome govorim. Naredni generalni sekretar trebalo bi da bude iz istočne Evrope, i činjenica da se moje ime pominje u tom kontekstu predstavlja veliko priznanje za našu zemlju. Ali jedino na šta sam trenutno fokusiran jeste da predsedavanje Srbije UN bude što uspešnije.

Kao ministar spoljnih poslova Srbije mnogo vremena i energije uložili ste na rešavanje kosovskog pitanja. Kakvo je danas vaše viđenje problema Kosova?

Nije se promenilo. Smatram da je aktivno suprotstavljanje pokušaju secesije kosovskih Albanaca jedan od najvažnijih državnih zadataka. Ukoliko Srbija pokaže slabost i malodušnost na tom principijalnom pitanju, postoji velika opasnost da porastu drugi separatistički apetiti u našoj zemlji. Zato je kontinuiran diplomatski rad na onemogućavanju izgradnje međunarodnog subjektiviteta tzv. Republike Kosovo po mom mišljenju važan preduslov za opstanak države. Povratak kosovskih Albanaca u ozbiljan politički proces moguć je samo ukoliko postane jasno da se taj problem ne može rešiti nametanjem nezavisnosti.

Niste više na funkciji ministra spoljnih poslova Srbije. Da li mislite da je takvo iznošenje stavova prikladno vašoj funkciji predsednika GS UN?

Poštovanje teritorijalne celovitosti država članica UN predstavlja jedan od temelja međunarodne stabilnosti, pogotovo imajući u vidu sve snažnije tendencije separatizma širom sveta. Taj princip, dakle, afirmišem u skladu sa Poveljom i u interesu svih država članica UN. Pogledajte samo najnoviji primer Malija, gde je Savet bezbednosti odlučio da odobri mandat za intervenciju koja ima za cilj da spreči cepanje zemlje. Nadam se da će nove okolnosti i nova iskustva uticati na to da se problem Kosova bolje razume u nekim delovima sveta i da se ponovo pruži šansa suštinskom pregovaračkom procesu.

Primetno je usporavanje procesa proširenja EU. Kako bi Srbija trebalo da se postavi u takvoj situaciji?

Kriza javnog duga u Evropskoj uniji proizvela je političke posledice koje su, između ostalog, izbacile na površinu različite vizije evropske budućnosti. Jedna od žrtava takvog razvoja događaja je i proces proširenja, koji je postao spor i fragmentiran. Legitimno se može postaviti pitanje da li su neki novi uslovi koji se sada postavljaju zapravo izgovor za umor od kontinuiranog širenja. U svakom slučaju smatram da je korisno za Srbiju da se harmonizuje i uskladi sa svojim okruženjem, i da je potrebno da uložimo dodatni napor da postanemo uređena pravna država i efikasna tržišna ekonomija. Smatram da ne treba da odustajemo od tog procesa, ali i da ne možemo platiti baš svaku cenu za ulazak u EU. Odavno sam izneo svoj stav, koji se nije promenio, a to je da ukoliko Srbija bude stavljena u situaciju da odustajanjem od Kosova mora da plati ulaznicu u evropsko članstvo, tako nešto ne treba prihvatiti.

Kakva je perspektiva Srbije kao male zemlje u savremenom svetu?

Svet se ubrzano menja i postaje sve nepredvidljiviji. Svedoci smo tektonskih promena u globalnim političkim i ekonomskim odnosima. Male države mogu preživeti i napredovati samo ukoliko prepoznaju te tendencije i vode aktivnu i višedimenzionalnu spoljnu politiku. Država koja pravi mostove sa različitim delovima sveta ima najveću šansu da iskoristi dobre strane globalizacije i zaštiti se od onih loših. Stare teorije i matrice prestaju da važe. Zato je nužno držati oči otvorene i biti otvoren za nove ideje. Ali majka svih preduslova jeste da smognemo snage da prevaziđemo unutrašnje podele i budemo jedinstveni oko najvažnijih državnih i nacionalnih pitanja. Bez jedinstva u ovakvim vremenima skoro je izvesno utapanje u vrtlogu istorije.

Dragan Đilas izabran je za novog predsednika DS-a. Kritikovali ste na prethodnom Glavnom odboru proces izbora novog rukovodstva tvrdeći da je dirigovan. Zašto mislite da dogovor nije dobro rešenje i da ne doprinosi očuvanju jedinstva stranke?

Smatram da je poštena demokratska utakmica mnogo bolji metod odlučivanja od zakulisnog dogovora o podeli funkcija. Bojim se da to što se dogodilo neće pokrenuti novu energiju u redovima stranke, niti doprineti mobilizaciji članstva. Jedinstvo u stranci je neophodno, ali je ono moglo biti ostvareno i na zdraviji način, nakon demokratskih izbora, kao što su to na primer postigle demokrate u Americi nakon unutarstranačkog „okršaja“ Hilari Klinton i Baraka Obame.

Đilas je na izbornoj skupštini Demokratske stranke pozvao sve ministre iz prethodne vlade koji su loše radili, a danas su poslanici, da vrate mandat. Da li se prepoznajete u tom pozivu?

Svakako da uvek može bolje, ali smatram da moj rad na mestu ministra spoljnih poslova zaslužuje makar prelaznu ocenu, ako ništa drugo onda zbog činjenice da sam nakon pet godina mandata izabran na direktnom glasanju svih zemalja sveta da predvodim Generalnu skupštinu UN.

Mislim da sa iskustvom i znanjem stečenim na poziciji šefa „svetskog parlamenta“ mogu da dam doprinos radu poslaničkog kluba DS-a i uopšte Narodne skupštine.

Aktivni ste na društvenoj mreži „Tviter“. Kako komentarišete to što vam se zamera što odgovarate na provokacije na društvenim mrežama? Da li je prikladno da predsednik GS UN komunicira na takav način?

Smatram da je dragocena svaka prilika da se komunicira sa građanima, kao i da treba na svaki način promovisati sistem vrednosti u koji verujete. U svom dosadašnjem radu uvek sam insistirao na poštovanju prema građanima i nastaviću da se trudim da, svaki put kada mi prilike to dozvoljavaju, odgovorim na njihova pitanja i objasnim šta radim i kako razmišljam. Verujem da oni koji su na funkcije direktno izabrani imaju obavezu da budu što više dostupni građanima. Prošlo je vreme nedodirljivih veličina na političkom Olimpu.

Pošaljite komentar

Polja obeležena zvezdicom je obavezno popuniti.

Vaše ime*:

Vaš e-mail*:

Vaš komentar*:

Novi komentari

Preporučeni komentari

Nepreporučeni komentari

Akter on Facebook