Akter

Mađarska javnost veoma je stroga prema svojim političarima. Predsednik te zemlje Pal Šmit je plagirao svoju doktorsku disertaciju i zbog toga je žestoko napadnut da je morao da podnese ostavku. To nije bila samo kritika već veoma ozbiljan napad. Mediji i opozicija Šmita su nazvali lažovom i kradljivcem, a vrhunac je to što su rekli i da je izdajnik domovine. Afera je trajala tri meseca, a okončana je ostavkom predsednika države.

Šmit, koji je bio olimpijski pobednik u mačevanju 1968. i 1972, rekao je da je takvim napadima na njega ukaljan ugled Mađarske u svetu i da je njen najviši predstavnik obeščašćen. Takođe je rekao da je njegov rad autentičan i mu je doktorska titula oduzeta nezakonito i nemoralno. I pored toga što nije priznao da je prepisivao, podneo je ostavku.

“U ovoj situaciji, pošto moje lične stvari više dele nego što spajaju moju voljenu naciju, smatram svojom obavezom da prekinem službu i da se povučem sa predsedničke funkcije“, rekao je Šmit. Kasnije je objasnio: „Priznajem da sam ostao bez doktorata, ali sam uradio dobar posao, u skladu sa pravilima kakva su bila pre dvadeset godina.“ Na kraju je zaključio da ne vidi vezu između plagijata i ostavke.

Otkriće medija

Sve je počelo u januaru kada je ugledni mađarski nedeljnik “Heti vilagazdasag” otkrio da je Šmit prepisao najveći deo svog doktorskog rada o analizi programa Olimpijskih igara novog vremena, koji je napisao 1992. godine. Novinari su naveli i odakle je Šmit prepisivao. Najveći deo preuzet je  iz rada bugarskog stručnjaka za sport Nikolaja Georgijeva. Taj rad je objavljen 1987, dakle samo pet godina pre nego što ga je Šmit kopirao i predstavio kao svoj. Manji deo nekadašnji olimpijski pobednik preuzeo je iz studije hamburškog sociologa sporta Klausa Hajnemana. Problem je što nije naznačio da su ti delovi rada preuzeti od drugih autora. Čak i da je naveo izvore Šmitov rad bi bio veoma sporan jer je preuzeo čitavih 197 od ukupno 215 strana. Dakle, njegovih je skromnih 18 strana.

Pošto su mediji otkrili prevaru njihove navode morao je da proveri i neko stručan za ta pitanja. Tako je formirana specijalna komisija budimpeštanskog Univerziteta Zemelvajs, koja je analizirala spornu doktorsku disertaciju. Nakon detaljne analize rezultati su saopšteni i to baš u trenutku kada je Šmit u Južnoj Koreji proglašen počasnim studentom seulskog univerziteta Hankuk. Komisija je utvrdila da se radi o plagijatu, ali je dala i neobičan zaključak – da za to nije kriv sam Šmit, već mentori na nekadašnjoj Visokoj školi sporta u Budimpešti. Kako navode profesori Univerziteta Zemelvajs, Šmitovi mentori su morali da ukažu doktorantu na obavezu da navede izvore koje citira. Nadležni na univerzitetu primili su k znanju zaključke komisije, ali ih nisu uvažili, pa je predsedniku države oduzeta doktorska titula 29. marta. Izveštaj komisije ima čak 1.157 strana.

Senat Univerziteta Zemelvajs glasao je sa 33 prema 4 da se poništi doktorat, uz obrazloženje da ne zadovoljava profesionalne i etičke kriterijume naučnog rada. Rektor univerziteta Tivadar Tulašaj najavio je da će podneti ostavku, pošto je odluka o poništenju doktorata dovela do primetnog gubitka poverenje u njega kod Ministarstva za nacionalne resurse koje nadzire obrazovanje. Šmit je do odluke mađarskog univerziteta imao zvanje doktora za fizičko obrazovanje.

„Doktorska teza nije zadovoljila ni u naučnom, ni u etičkom smislu. Doktorat se u značajnoj i neuobičajenoj meri zasniva na doslednom prevodu. A čak je i taj prevod osrednjeg kvaliteta“, rekao je Tulašaj.

Politička podrška

Šmit nije bio zadovoljan tom odlukom, a podržavao ga je i premijer Viktor Orban, koji je nekoliko puta ponovio da je predsednik nedodirljiv i da je premijer uz njega. S Orbanom se nisu složili članovi stranke Fides. Većina je tražila Šmitovu ostavku. Na kraju je i list „Mađar nemzet“ napisao: “Gospodine predsedniče, razmislite još jednom! Što kasnije, to gore. Za Vas i za nas.”

Podsetimo, Orban je u februaru 2010. nominovao Pala Šmita za funkciju predsednika pre svega zato što on važi za vrednog pomagača Vlade. Šmit je potvrdio Orbanovo mišljenje tako što je potpisao stotine zakona, među njima i one za koje su mađarski pravnici ocenili da slabe demokratske institucije i pravnu državu. Sve te zakone Šmit je potpisao bez pogovora, a mogao je da ih ne potpiše jer predsednik Mađarske, kao i u Nemačkoj, nema veliku vlast u rukama, ali on na kraju odlučuje da li će neki zakon stupiti na snagu ili neće. U nedavnoj istoriji Mađarske dešavalo se da predsednik neće da potpiše zakon, što je lako dovodilo do političke krize.

Međutim, i pored podrške premijera Šmit je podneo ostavku, koju je Skupština prihvatila 2. aprila. Za je glasalo 338 poslanika, 5 je bilo protiv, a njih 6 bilo je uzdržano. Predsednik Skupštine Laslo Kover od tog dana obavlja dužnost šefa države. Novi predsednik po Ustavu mora biti izabran u roku od 30 dana. Vladajuća stranka Fides premijera Viktora Orbana objavila je da je započela pregovore s ostale četiri stranke. Orban je krajem prošle nedelje rekao da će 16. aprila predložiti novog šefa države. “Uzećemo u obzir sve predloge”, objasnio je šef parlamentarne grupe Fides Janoš Lazar posle sastanka sa opozicijom.

Nakon imenovanja novog šefa države, parlament dvotrećinskom većinom treba da podrži tog kandidata.

Afera Šmit nije uzdrmala samo Mađarsku, već i Međunarodni olimpijski komitet, koji je ranije imao problema s nekim uglednim članovima. Kako je saopšteno, MOK će razmotriti slučaj Šmitovog plagiranja doktorske disertacije.

Sada već bivši predsednik Mađarske član je MOK-a od od 1983. godine. Između 1983. i 1988. godine bio je generalni sekretar Olimpijskog komiteta Mađarske i podsekretar za sport od 1981. do 1990. godine. Po slomu komunizma u Mađarskoj 1990. godine postaje predsednik Olimpijskog komiteta Mađarske.

Od 1993. do 1997. godine obavljao je funkciju ambasadora Mađarske u Španiji, a od 1999. do 2002. godine u Švajcarskoj. U 2003. godine postaje zamenik predsednika partije Fides. Neuspešno se kandidovao za gradonačelnika Budimpešte 2002. godine.

Kao nosilac liste Fidesa izabran je za poslanika u Evropskom parlamentu na izborima 2009. Tom prilikom izabran je i u komitet Evropske narodne partije, kao i za potpredsednika Evropskog parlamenta.

Sedamdesetogodišnji Pal Šmit bio je četvrti predsednik Mađarske od promene društveno-političkog uređenja u zemlji 1990. godine. On je zamenio Lasla Šoljoma koji je tu dužnost obavljao od 2005. do 2010, a ko će zameniti Šmita saznaćemo za osam dana.