Akter

Heroj u Grčkoj – negativac za konzervativnu Evropu. Tako bi u najkraćem mogli predstaviti mladog i harizmatičnog grčkog političara Aleksisa Ciprasa, koji se prvi glasno suprotstavio moćnoj nemačkoj kancelarki Angeli Merkel. To protivljenje ne bi bilo od velikog značaja da Ciprasu sve više ne raste podrška.

Od nepoznatog političara koji predvodi levo orijentisanu koaliciju Siriza, postao je glavna ličnost grčke političke scene. Pre šestomajskih izbora Siriza je imala svega 4,6 odsto podrške, da bi nakon glasanja dogurala do druge pozicije sa čak 17 odsto glasova. Podrška iz dana u dan raste, i direktno je proporcionalna nezadovoljstvu građana, koji više ne mogu da izdrže pritisak ekonomske krize i mera štednje.

Radikalni neprijatelj

Pošto nijedna koalicija nije mogla da sastavi Vladu posle izbora 6. maja, raspisani su novi izbori za 17. jun. Stare partije koje decenijama vladaju Grčkom definitivno su izgubile podršku, a na njihovim ruševinama izrasla je nova snaga radikalnih levičara koje predvodi Cipras. On je svestan svoje moći i statusa prave političke zvezde, pa je sebi postavio i visok cilj – pobedu na novim izborima i premijersko mesto. Upravo se toga Evropa plaši, jer Ciprasov cilj nije nerealan.

Zašto lideri EU strepe od Ciprasovog dolaska na vlast? Taj energični političar kaže da će kada postane premijer obustaviti otplatu dugova i proglasiti nelegitimnima teško dogovorene pakete finansijske pomoći. Takođe je najavio da će otpisati veliki deo grčkih dugova i nacionalizovati banke.

Ukoliko bi to uradio Grčka bi automatski izašla iz evrozone, koja bi nakon toga lako mogla da se raspadne. Kritičari kažu da bi tako radikalna politika mogla da ima nesagledive posledice za samu Grčku, ali i za celu Evropsku uniju. Nemački mediji ga nazivaju najopasnijim čovekom Evrope. Za pristalice štednje, među kojima je najznačajnija nemačka kancelarka Angela Merkel, on je radikalni neprijatelj kojeg nisu očekivali.

Mediji širom Evrope pišu o njegovom mladalačkom šarmu i izjavama, pričaju o mladiću koji se ne plaši autoriteta, pa je spreman i da im se suprotstavi. Njegovi govori imaju klasnu retoriku, ali mu nije stran ni diplomatski rečnik. Cipras je u politički govor vratio zaboravljene formulacije o ratu između tržišta i naroda, koje je povezao s aktuelnom situacijom, i otvoreno i bez ustezanja kritikuje dosadašnje mere štednje koje su, kako kaže, stvorile začarani krug dugovanja. On, međutim, nije nepromišljeni radikal koji srlja i govori oni što bi osiromašeni građani voleli da čuju. I pored tvrdih i kritičkih stavova kaže da Grčku i u budućnosti vidi u evrozoni, a ume i da smiri situaciju kada je to potrebno: „Nikoga ne ucenjujem, već sam zabrinut za evropsku ideju.“ Čak je upozorio da bi mere štednje mogle na kraju da unište celu evrozonu. On je objasnio da međunarodni kreditori Grčke moraju da priznaju svoje greške i promene kurs kako bi izbegli katastrofu.

„Mediji nas često opisuju kao partiju koja želi da uništi Evropu, ali mi smo proevropska partija. Oni koji vode pravu antievropsku politiku trenutno su na vlasti. Mi se borimo za očuvanje društvene kohezije u Evropi. Možda smo najproevropskija snaga u Evropi zato što će njene dominantne sile dovesti Uniju do nestabilnosti, a evrozonu do propasti ako budu insistirale na štednji“, rekao je Cipras.

On je optužio lidere EU, posebno istakavši Angelu Merkel, da igraju poker s narodima Evrope kada insistiraju na merama štednje.

„Ako bolest mera štednje uništi Grčku, onda će se ta bolest proširiti i na ostatak Evrope. Banke su profitirale na račun građana, oni su širom Italije, Španije i Grčke zbog toga završili u siromaštvu. Stoga smatram da evropske vođe, pogotovo kancelarka Merkel, moraju prestati da igraju poker sa životima Evropljana“, oštar je Cipras.

Levičarski mediji u Evropi ponavljaju da je on jedini političar koji sme da kaže Angeli Merkel „ne“.

Koliko je veliko njegovo samopouzdanje moglo se videti i pre nekoliko nedelja prilikom poseta Parizu i Berlinu. U Nemačkoj levičari su ga dočekali sa aplauzom i divljenjem, jer te partije nisu dugo tako brzo i jako rasle kao što je u Grčkoj porasla njegova koalicija.

„Ovu borbu vodimo i za nemačke radnike“, rekao je nemačkim kolegama pokazavši da ume da se prilagodi situaciji i kaže ono što treba u datom trenutku.

Pre dolaska u Berlin, Cipras je u intervjuu za „New York Times“ naglasio da je Angela Merkel „ekstremno izolovana“, preporučivši joj da se ugleda na programe Baraka Obame za podsticanje rasta. Širokom medijskom ofanzivom priprema teren za nove pregovore. Čak su i konzervativni nemački mediji priznali da je Cipras shvatio vrlo važnu stvar, a to je da „u lepoj novoj Evropi ne postoji unutrašnja politika, već se mora delovati na evropskom nivou ukoliko želite da sprovedete određenu politiku u svojoj zemlji“.

„Rezultati štednje su katastrofalni, neophodno je sprečiti katastrofu u Evropi. Molimo za solidarnost francuskog i nemačkog naroda. Od trenutne politike profitiraju samo banke, ljudi ne dobijaju nikakvu pomoć. Ne tražim više novca, već drugačiju preraspodelu. Koliko dugo želite da bacate novac u bure bez dna?“, pitao je na kraju Nemce.

Uspon jednog levičara

Cipras je predsednik partije Sinaspismos, najveće stranke koalicije Siriza. Rođen je u Atini 28. jula 1974. Studirao je građevinarstvo na Nacionalnom tehničkom univerzitetu u Atini. Pošto je diplomirao 2000. godine nastavio je postdiplomske studije iz geodezije, tokom kojih je radio kao građevinski inženjer. Ranih devedesetih, još kao srednjoškolac, istakao se u borbi protiv zakona ministra Vasilisa Kontogianopulosa. Prvi put je privukao pažnju kada je kao sedamnaestogodišnjak organizovao učeničke proteste.

„Postao je vođa nekoliko stotina klinaca koji nisu imali pojma zbog čega protestuju“, priseća se za skorašnji prilog BBC-a Ciprasov saborac iz tih dana. Cipras se tada pokazao ne samo kao profesionalac u kontaktu sa medijima, već i kao nepopustljiv pregovarač sa ministrom prosvete. Činjenica da je kao učenik uspeo da se izbori za ustupke Vlade ostavila je snažan utisak.

„Ako bolest mera štednje uništi Grčku, onda će se ta bolest proširiti i na ostatak Evrope. Banke su profitirale na račun građana, oni su širom Italije, Španije i Grčke zbog toga završili u siromaštvu. Stoga smatram da evropske vođe, pogotovo kancelarka Merkel, moraju prestati da igraju poker sa životima Evropljana“, Aleksis Cipras
 

Devedesetih je protestovao protiv globalizacije i neoliberalnih reformi. Uz svog političkog oca Alekosa Avanosa, bivšeg predsednika Sinaspismosa, Ciprasova politička karijera napredovala je velikom brzinom.

Tokom studentskih dana bio je član Izvršnog odbora Studentske unije, predstavnik studenata u Senatu. Njegova aktivnost u partiji dovela ga je u Centralni komitet Sinaspismos partije, u okviru kog je bio zadužen za obrazovna pitanja i pitanja mladih. U prvi plan Cipras je došao 2006. godine, tokom lokalnih izbora. Bio je na listi u atinskoj opštini „Otvoreni grad“. Lista koalicije radikalne levice Siriza tada je osvojila 11 odsto glasova Atinjana. Tada je izgradio ime kao političar blizak građanima, koji ne propušta nijedno komšijsko slavlje. Na izborima 2007. nije se kandidovao za parlament, jer je želeo da služi svoj mandat kao član Opštinskog veća u Atini. Za predsednika partije Sinaspismos izabran je 10. februara 2008. godine, a 2009. ulazi u parlament.

Uprkos svim tim uspesima Cipras i dalje nije bio poznat javnosti u Grčkoj, osim u Atini. Trebalo je da sačeka svoje vreme. Njegov veliki rast došao je na talasu krize u Grčkoj i Evropi. Grci dugo nisu obraćali pažnju na njega, a kad ih je kriza bacila u potpuni očaj okrenuli su se novim, radikalnim idejama. To je bio Ciprasov trenutak, koji je on dobro iskoristio. Prošle godine nije toliko privlačio birače jer su se svi nadali da će se pronaći neko rešenje, ali pošto niko nije uspevao da Grke izvadi iz duboke ekonomske i lične depresije, okrenuli su se novoj snazi. Takođe se promenila i politička klima u Evropi. Levica je posle duge pauze počela da pobeđuje. Pobeda Fransoa Olanda u Francuskoj bila je znak da se promene dešavaju i u Evropi. Ciprasu to i te kako ide na ruku...