Akter

Iako o Kirbiju, na prvi pogled karijernom diplomati, malo ko u Srbiji zna išta sem da će naslediti Meri Vorlik na funkciji američkog ambasadora u Beogradu, kako „Akter“ saznaje reč je o obaveštajno-bezbednosnom kadru iz ešalona Stejt departmenta.

Zvanična biografija Majkla Kirbija malo govori o njemu. Ne samo da nije navedeno gde i kada je rođen, već se i njegovo obrazovanje spominje tek u kratkim crtama. Međutim, kako „Akter“ saznaje, reč je o proverenom kadru Stejt departmenta koji je pored ostalih obavljao i osetljivu dužnost direktora Kancelarije za obaveštajnu koordinaciju unutar Obaveštajno-istraživačkog biroa Stejt departmenta u Vašingtonu.

Inače, Obaveštajno-istraživački biro bavi se prikupljanjem svih obaveštajnih podataka koji su od koristi za diplomatiju Sjedinjenih Država. I ne samo to, ta institucija prikuplja sve obaveštajne podatke i pruža „nezavisnu analizu“ događaja u korist američke spoljne politike, ali i za svrhu „nacionalne bezbednosti“. Taj biro je glavna instanca Stejt departmenta koja analizira i „osetljiva kontraobaveštajna“ pitanja. Jednostavno rečeno, Majkl Kirbi bio je glavni čovek Kancelarije za koordinaciju obaveštajnih aktivnosti unutar Stejt departmenta, kojoj je u opisu zadataka i prikupljanje i usmeravanje obaveštajne aktivnosti u interesu vođenja američke spoljne politike i politike nacionalne bezbednosti.

Kako Akter saznaje, nema dileme da je reč o kadru i ekspertu za obaveštajno-bezbednosni rad.

Tokom karijere Majkl Kirbi je službovao i u nekim državama od posebnog interesa za politiku nacionalne bezbednosti SAD-a. Generalni konzul SAD-a bio je u Seulu i Varšavi, zemljama od izuzetne važnosti za Sjedinjene Države zbog njihovih suseda Severne Koreje, odnosno Rusije. Za vreme svog službovanja u konzulatu SAD-a u Frankfurtu, kako „Akter“ saznaje, Majkl Kirbi bio je zadužen za „pomoć konzulatima u zemljama bivšeg SSSR-a“.

Novi ambasador SAD-a u Beogradu Majkl Kirbi nalazi se već 27 godina na službi u Stejt departmentu, a u Srbiju dolazi sa položaja glavnog zamenika pomoćnika državnog sekretara Sjedinjenih Država zaduženog za konzularne poslove. Dodajmo svemu tome i činjenicu da sam Kirbi ističe, kako „Akter“ saznaje, da se oseća „privilegovanim“ što je u svet američke diplomatije uveo ogroman broj ljudi, a da je jasno da Stejt department tu mogućnost ne omogućuje bilo kojim kadrovima, već isključivo najkompetentnijim i najpouzdanijim. Jasno je da u Beograd stiže čovek koji zna mnogo i u kojeg se ima poverenja u Stejt departmentu. Ono što izbor Majkla Kirbija za ambasadora u Beogradu znači jeste da Stejt department težište svojih aktivnosti prevodi sa javne diplomatije na bezbednosnu diplomatiju, umiveno rečeno – kako se ne bi ustvrdilo da SAD šalje obaveštajno-bezbednosnog eksperta za Rusiju sa zadatkom da obuzda uticaj te zemlje u Srbiji, a samim time u celom regionu.

Radio za CIA???

Stručnjaci za međunarodnu politiku u Beogradu, ali i naše diplomate koje su radile u predstavništvima Srbije u Severnoj Americi, prvi put su čuli za Majkla Kirbija kada je Stejt department saopštio da će on naslediti Meri Vorlik na mestu ambasadora SAD-a u Beogradu.

Neki tvrde da to nije neuobičajeno, te da je i sama Vorlikova bila nepoznanica pre dolaska u Beograd. Ali većina ističe da je jasno da se radi o „bezbednjaku“ koji u Beograd dolazi sa ciljem koji ćemo najverovatnije otkriti, tačnije shvatiti, tek kada budemo sumirali njegov rad na ispraćaju iz Srbije.

Viši naučni savetnik u Institutu za međunarodnu politiku u Beogradu Dragan Petrović potvrđuje za „Akter“ da je Majkl Kirbi „čovek iz bezbednosnog sistema“.

„On je u nekoj ravni bio povezan sa bezbednosnim strukturama u SAD-u, zapravo je bio u nekim ograncima CIA-e“, kaže Dragan Petrović, i konstatuje da te bezbednosne strukture kojima pripada Kirbi očigledno nisu zadovoljne učinkom Meri Vorlik u Beogradu. „Ona je previše radila direktno i javno. S druge strane Kirbi će predstavljati neku suptilniju politiku vezanu baš za taj nivo rada (bezbednosni). Zapravo, smatram da će on raditi slično kao Vilijam Montgomeri“.

Stručnjak za međunarodnu politiku Obrad Kesić ocenjuje da Kirbi, iako ni on nije upoznat sa njegovim radom, nema posebnu stručnost, tačnije da nije preterano kvalifikovan za Istočnu Evropu.

„Mislim da imenovanje Kirbija ne predstavlja iskorak u dosadašnjoj američkoj praksi da se u Beograd šalju ljudi koji su karijeru stekli u Stejt departmentu i koji nemaju posebno znanje, ali ni težinu u američkoj spoljnoj politici. Njegovo imenovanje nije značajno, jer je on ipak karijerista, čovek koji nije politički postavljen za ambasadora. To je možda i neka prednost, dobiti čoveka koji je profesionalac. S druge strane možemo slobodno reći da Balkan u suštini ne predstavlja neki izazov ili interes za SAD. Samo pogledajte ko su ambasadori SAD-a u regiji. Svi su oni slični jedni drugima, karijeristi bez nekog iskustva vezano za regiju ili zemlje u kojima su, sa nekoliko izuzetaka. Smatram da su oni tu da sprovedu jednu politiku koja je već definisana“, kaže Kesić.

S ocenama Kesića u potpunosti se ne slaže Dragan Petrović, koji smatra da je Beograd „daleko od beznačajnog mesta za SAD“.

„Beograd nije beznačajno mesto za Ameriku, daleko od toga. Ovde je specifična situacija. SAD ne tretiraju srpski faktor kao prijateljski i znaju da njihovi potezi, poput politike koju vode u vezi sa Kosovom, Crnom Gorom, pa čak i Vojvodinom, nisu popularni u našoj javnosti. Oni zato šalju ljude koji će sve to pragmatično voditi. Jer da se ne lažemo, karijerne diplomate će radije ići u zemlje gde će biti dočekani s euforijom, poput Albanije, Kosova, Turske, dok je u Srbiji zadatak ambasadora veoma jasan – da zavrću ruke“!

Svi su oni pomalo obaveštajci

Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović, inače ekspert za odnose SAD-a i Srbije, smatra da biografija Majkla Kirbija „uopšte nije bezvezna“, ali priznaje da s njegovim radom, niti sa njim lično, nije upoznata.

Pitanje koje se nameće, s obzirom na Kirbijev obaveštajno-bezbednosni pedigre, jeste da li je on stiže u Beograd sa zadacima povezanim sa posledicama izborne pobede Tomislava Nikolića i formiranja vlade Ivice Dačića.

Miroslav Lazanski, vojnopolitički komentator, u razgovoru za „Akter“ ističe da je Amerikancima najbitnije da pitanje Kosova ide dalje, te će to biti, kao manje-više što je bilo do sada, glavni zadatak novog ambasadora.

„Njima je najbitnije da reše pitanje Kosova, da mi praktično sve priznamo, a samo formalno da kažemo da ne priznajemo nezavisnost. Bitno im je da ne bude tu nikakvih novih nemira, a uopšte im je nebitno ko će biti njihov igrač na unutrašnjoj sceni koji će to sprovesti. Oni su vrlo pragmatični. Ako treba to da sprovede Pera, sprovešće Pera, ako treba Mira, sprovešće Mira... Važno im je samo da se posao obavi, a manje je bitno ko će ga obaviti“, smatra Lazanski.

Prema njegovim rečima dolazak kadra poput Majkla Kirbija u Beograd ne predstavlja ništa novo.

Tokom karijere Majkl Kirbi je službovao i u nekim državama od posebnog interesa za politiku nacionalne bezbednosti SAD-a. Generalni konzul SAD-a bio je u Seulu i Varšavi, zemljama od izuzetne važnosti za Sjedinjene Države zbog njihovih suseda Severne Koreje, odnosno Rusije. Za vreme svog službovanja u konzulatu SAD-a u Frankfurtu, kako „Akter“ saznaje, Majkl Kirbi bio je zadužen za „pomoć konzulatima u zemljama bivšeg SSSR-a“

„Ne bih ja iz toga izvlačio neki poseban značaj, kao da je to neka poruka Sjedinjenih Država. I dosadašnja ambasadorka Vorlik bila je iz tih struktura, čak mislim da je nešto radila u Pentagonu, a isto je kao Kirbi radila u Varšavi. Svi su oni obaveštajci, od kuvara do ambasadora. Svi zaposleni u američkim ambasadama su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa tim strukturama“, ocenjuje Lazanski.

Iščekujući Kirbija svakako je važno pozabaviti se i ocenom rada dosadašnje ambasadorke Meri Vorlik. Ljiljana Smajlović njen učinak u Beogradu smatra dobrim, ali ne povoljnim u odnosu na njenog prethodnika Kamerona Mantera.

„Mandat Vorlikove završava se loše za Amerikance, jer za njih ovo nije poželjan ishod izbora u Srbiji. Rekla bih da se ona Amerikancima čini manje uspešnom od Mantera. Meri Vorlik u startu nije imala šansu da bude povoljno ocenjena u odnosu na Mantera. On je u Americi važio za uspešnog ambasadora u Srbiji. Progurao je kosovsku nezavisnost, ali je i situaciju u Srbiji posle toga okrenuo u korist zapadnih zemalja. Manter je u Beogradu bio u kritično vreme za SAD, a ipak je uspeo da ostvari da se stvari u našoj zemlji jako dobro odviju za američke interese. Njegovo ’hendlovanje’ krize sa Kosovom, ali i dolazak vlade Tadića, Cvetkovića i Dačića, smatralo se maestralnim uspehom Zapada“, kaže Smajlovićeva.

S druge strane, Obrad Kesić smatra da je Meri Vorlik bila korak unapred, barem kada je u pitanju Srbija.

„Ona se manje bavila lokalnom politikom nego njen prethodnik, a to je dobra stvar. Nije izlazila u javnost i predstavljala sebe kao političara, što su bile tendencije njenih prethodnika. To je donekle vratilo normalizaciju u kontekstu američke ambasade u Beogradu, jer je to u suštini diplomatsko predstavništvo zemlje, doduše važne zemlje, a ne političko. U tom kontekstu mislim da je ona obavila dobar posao. Ipak, svi ambasadori SAD-a koji su bili u Beogradu nakon Vilijama Montgomerija nisu imali njegovu težinu u smislu uticaja. Posle njega svi su bili birokrate i administratori. Niko od njih, tako se čini, nije imao prostora, a ni preterane želje da utiče na spoljnu politiku SAD-a, a ni na regionalnu“, ističe Kesić.

Balkan je poslednja rupa na svirali SAD-a

Odnos Sjedinjenih Država prema Srbiji u domaćoj javnosti često se preuveličava, smatraju sagovornici „Aktera“. Prema njihovim rečima, to odgovara domaćim političarima koji ponekad traže opravdanje za svoje odluke iza navodnog stava SAD-a, a ponekad se trude da dobiju poene odgovaranjem na navodne zahteve Vašingtona.

Međutim, dolazak zamenika pomoćnika državne sekretarke SAD-a Filipa Rikera u Beograd, u sred pregovora Srpske napredne stranke, koalicije SPS–PUPS–JS i Ujedinjenih regiona Srbije, svakako nije slučajan i svedoči o interesovanju Sjedinjenih Država za ishod majskih izbora i spoljnopolitičku orijentaciju nove Vlade Srbije.

Rikeru je u Stejt departmentu naloženo da ne daje izjave za medije nakon sastanaka sa Aleksandrom Vučićem, Ivicom Dačićem i Mlađanom Dinkićem, ali ni nakon sastanaka u Demokratskoj stranci i Liberalno-demokratskoj partiji, pa je javnost u Srbiji ostala uskraćena za odgovore na neka zanimljiva pitanja vezana za stav Sjedinjenih Država povodom formiranja nove Vlade Srbije.

U svakom slučaju, Beograd će biti dobronameran domaćin novom ambasadoru SAD-a Majklu Kirbiju, a u kojoj meri će on biti dobronameran gost u Srbiji znaćemo uskoro.