Akter

Nije tajna da srpske kompanije nisu uspele da se pozicioniraju u Hrvatskoj ni približno kao što su hrvatske kompanije uspele u Srbiji. Iako se poslednjih godina deklarativno vodi stabilizirajuća politika između Hrvatske i Srbije, na šta i jednu i drugu zemlju pritiska pre svega EU, međusobni odnosi su i dalje komplikovani i pored bezbrojnih demonstracija plodne regionalne saradnje i brojnih susreta predsednika Ive Josipovića i Borisa Tadića.

Da hrvatska politička, poslovna i obaveštajno-bezbednosna elita ima veći uticaj u Srbiji nego srpska u Hrvatskoj, najbolje ilustruje činjenica da je „Agrokor“, čiji je vlasnik Ivica Todorić, koji u Srbiji poseduje „Frikom“, „Dijamant“, trgovinski lanac „Ideu“ i veći broj drugih kompanija, danas po ukupnom prihodu na godišnjem nivou koji ostvaruje u Srbiji druga po veličini privatna kompanija odmah iza „Delta holdinga“ Miroslava Miškovića.

Afera Puljiz

Hrvatska državna kompanija Janaf, koja je mešovito akcionarsko društvo u većinskom vlasništvu Vlade Hrvatske svih prethodnih godina, na položaj direktora podružnice Janafa u Beogradu postavila je ni manje ni više nego bivšeg direktora hrvatske tajne službe Joška Podbevšeka, šefa nekadašnje POA-e (Protivobaveštajne agencije) koja se u međuvremenu transformisala u SOA (Sigurnosno-obaveštajnu agenciju Republike Hrvatske). Ta agencija svojim ovlaštenjima i zadacima predstavlja pandan srpskoj Bezbednosno-informativnoj agenciji BIA-i.

Iako je razrešen dužnosti, Ivo Sanader nije Podbevšeka pustio niz vodu, niti su Podbevšekovi kadrovi, uključujuči i operativce koji su operativno obrađivali Helenu Puljiz, doživeli neku ozbiljnu konsekvencu kao posledicu zloupotrebe ovlaštenja u toj aferi

Kontroverzni Joško Podbevšek, koji je na dužnosti prvog agenta hrvatske tajne službe bio do 2004. godine, kao čovek od poverenja Ive Sanadera, tadašnjeg premijera Hrvatske, razrešen je sa te dužnosti zbog izbijanja afere „Puljiz“.

Novinarka Helena Puljiz bila je predmet protivzakonitog postupanja od strane operativaca POA-e kojom je tada rukovodio Joško Podbevšek, a suština zloupotrebe, kako je to utvrdila nadležna Komisija za kontrolu rada obaveštajno-bezbednosnih službi, ogledala se u zloupotrebi tajne službe u političke, tj. partijske svrhe.

Joška Podbevšeka su optuživali da je tajnu službu stavio u službu HDZ-a i njenog tadašnjeg premijera Ive Sanadera, a ne u službu interesa nacionalne bezbednosti Hrvatske, kako su to ocenjivali članovi nadležne državne komisije.

Helena Puljiz, novinarka koja je pratila rad tadašnjeg predsednika Hrvatske Stipe Mesića, našla se na udaru Podbevšekovih operativaca sa ciljem da je primoraju na saradnju, i koristeći nezakonite metode u radu primoraju da im obezbeđuje informacije o predsedniku i njegovom okruženju, što se tada u Zagrebu protumačilo kao najflagrantnije kršenje zakona i zloupotreba tajne službe u korist HDZ-a i Ive Sanadera, a na štetu tadašnjeg predsednika Stipe Mesića. Helena Puljiz je tada javnosti razotkrila aktivnosti operativaca POA-e i Joška Podbevšeka, izazivajući na taj način prvorazrednu aferu u Hrvatskoj, koja je rezultirala i smenom Podbevšeka u toku 2004. godine sa položaja direktora POA-e.

Iako je razrešen dužnosti, Ivo Sanader nije Podbevšeka pustio niz vodu, niti su Podbevšekovi kadrovi, uključujuči i operativce koji su operativno obrađivali Helenu Puljiz, doživeli neku ozbiljnu konsekvencu kao posledicu zloupotrebe ovlaštenja u toj aferi.

Štaviše, Željko Pavković, kum Joška Podbevšeka, posle toga postavljen je za zamenika direktora SOA-e, iako je bio u timu operativaca koji su obrađivali tadašnjeg predsednika Hrvatske.

Janaf objašnjava potrebu za Joškom

Kako je Ivo Sanader zbrinuo Joša Podbevšeka nakon odlaska sa direktorskog mesta u tajnoj službi, vidi se iz činjenice da je on u profesionalnoj službi u Janafu od 1. aprila 2005. godine. Kad je kolega novinar iz Zagreba uputio pitanje Upravi Janafa otkud bivši direktor tajne službe kod njih, i čime se bavi u „Jadranskom naftovodu“, dobio je sledeći odgovor iz Janafove uprave:„Podbevšek je zaposlen sukladno zakonskoj proceduri prema kojoj organiziranje javnih natječaja nije obvezano. S obzirom na poslovne trendove u svijetu, kao i stratešku važnost tvrtke za RH, Uprava je Podbevšeka imenovala na radno mjesto savjetnika koji će u okviru svojih poslova biti zadužen za područje sigurnosti i business inteligence. Radno mjesto savjetnika Uprave postoji od ranije i tijekom posljednjih nekoliko godina stalno je popunjeno. S obzirom da radno mjesto savjetnika, koji će se baviti poslovima vezanim za sigurnost, podrazumijeva i analize, praćenje poslovnih poteza konkurencije, geopolitičke promjene u okruženju, kao i analize stupnja sigurnosti samog Janafova sustava, razumljivo je da o tome ne možemo detaljnije informirati javnost. Uprava je odabrala g. Podbevšeka na temelju dosadašnjeg radnog iskustva smatrajuci ga trenutacno najprimjerenijim kandidatom za ovo radno mjesto.“

Potpredsednik za poslove bezbednosti u „Agrokoru“, matičnoj kompaniji Ivice Todorica iz koje se upravlja i „Ideom“, „Frikomom“ i „Dijamantom“ i drugim njihovim kompanijama, u Srbiji je bivši direktor hrvatskog Ministarstva unutrašnjih poslova Marjan Benko

Istina je da se Joško Podbevšek zapravo već godinama nalazi na mestu direktora predstavništva Janafa u Beogradu, i da je potpuno neobicno da jedan bivši direktor hrvatske tajne službe vodi podružnicu „Jadranskog naftovoda“, kompanije koja upravlja naftovodom kojim se u celosti snabdeva „Naftna industrija Srbije“, tj. sirovom naftom koja stiže preko terminala u Omišlju na ostrvu Krku do rafinerije u Pančevu.

S obzirom na to da je tretman u tajnim službama takav da visoki funkcioneri i posle zvanicnog napuštanja položaja, a posebno direktorskog, imaju obaveze prema sistemu bezbednosti, postavlja se pitanje kako je Podbevšek na radu u Beogradu, da li on krši obaveze i propise tada POA-e, a danas SOA-e, ili je pak u Beogradu u saglasnosti sa obaveštajnobezbednosnim sistemom Republike Hrvatske. U tom slucaju je pitanje cime se on zapravo bavi u Beogradu.

Marijan Benko u službi Ivice Todorica

Kad se posmatra pristup poslovima korporativne bezbednosti u kompaniji najvećeg hrvatskog kapitaliste Ivice Todorica, uocava se slicnost sa Janafovom shemom. Potpredsednik za poslove bezbednosti u „Agrokoru“, matičnoj kompaniji Ivice Todorica iz koje se upravlja i „Ideom“, „Frikomom“ i „Dijamantom“ i drugim njihovim kompanijama, u Srbiji je bivši direktor hrvatskog Ministarstva unutrašnjih poslova Marjan Benko.

Ako se uzme u obzir da je Benko u njihovoj filijali u Beogradu zaposlio nekadašnje visoke funkcionere srpskog MUP-a i nekih drugih službi bezbednosti, i da je kao kolega direktor hrvatskog MUP-a stekao poprilicno prisne veze sa sadašnjim direktorom srpskog MUP-a Miloradom Veljovicem, stiče se utisak da je hrvatska poslovna elita u odnosu na srpsku poprilično ofanzivna. Ona nastoji da uveća svoj uticaj što više, te sa tog aspekta i nije čudno zašto se, recimo, „Idea“ opredelila za poslovanje u oblasti marketinga sa kompanijom čiji je vlasnik Dragan Đilas, sadašnji zamenik predsednika DS-a i gradonačelnik Beograda.

Bilo kako bilo, više je nego jasno da je Hrvatska sponzorisana od strane Nemacke viđena kao lider u ovom regionu, a da hrvatska politicka, poslovna, obaveštajno-bezbednosna elita širi uticaj u Srbiji, istovremeno nastojeci da srpski uticaj u Hrvatskoj minimizira na što manju moguću meru. Zato neprestano ponavljanje u srpskoj javnosti kako je Srbija lider u regionu ozbiljnim i upućenim krugovima u Beogradu deluje kao tragikomična demagogija, hvalisanje koje nema utemeljenje u stvarnosti.