Prof. dr Milan Martić, dekan FON-a

Znanjem i ispred Kembridža

Vladimir Đuričić | nedelja, 03.11.2013. | 22:10

Od oko 4.000 studenata, koliko danas studira na FON-u, 385, skoro 10 odsto, za dan fakulteta dobilo je nagradu jer imaju prosek veći od devet, ističe prof. dr Milan Martić, dekan FON-a

Studentski timovi Fakulteta organizacionih nauka očito su bez premca u rešavanju poslovnih studija slučaja. Dve godine zaredom za sobom su pobeđujući ostavljali one sa Kembridža i ostalih prestižnih poslovnih škola. Kako ističe dekan ovog fakulteta profesor dr Milan Martić, definitivno je obrazovna kuća, na čijem je čelu, jedna od najboljih u Evropi, a zasigurno prva u jugoistočnom regionu Starog kontinenta.

Pre 44 godine više od 100 firmi tadašnje Jugoslavije prepoznale su potrebu da se FON osnuje. Ponekad je kaskao, da bi danas doživeo renesansu i prestižnu reputaciju ne samo u zemlji, već daleko van njenih granica.

Prvi put su ove godine stigli Martićevi studenti u Ameriku i odneli pobedu, ali po uzoru na svetske visokoškolske ustanove prestižnih imena, dekan je ponosan kada se i sa znanja pobeda prelije i na sport. Zato će ova priča obuhvatiti i neka slavna imena, poput ministra sporta i omladine Vanje Udovičića, vaterpolo asa još iz studentskih dana. Fonovci su možda najbolji kompliment dobili upravo za svetkovinu fakulteta, osnovanog 4. novembra, od ministra prosvete Tomislava Jovanovića, koji je istakao da su studenti FON-a najbolji akademci u Srbiji.

Kako se osećate kao prvi čovek fakulteta, koji je relativno mlad jer slavi 44 godine od osnivanja, i koji nosi epitet najboljeg u Jugoistočnoj Evropi?

Sjajno, jer sam na ovom fakultetu prošao sve od 1979. kada sam se upisao na studije i poneo indeks FON-a. Sledio je period kada sam postao asistent-pripravnik, docent, došao do redovnog profesora, bio prodekan u timu tadašnje dekanke profesorke Nevenke Žarkić Joksimović, i evo ovo je treći mandat, sada već iskusnog dekana. Ovaj fakultet krasi timski rad i rezultati koje postižemo su posledica timskog i odgovornog rada svih zaposlenih.

Javnost pamti i one dane kada je FON slovio za kuću „upiši da završiš“. Kako je došlo do preokreta?

FON je napravio zaokret, i za stvaranje reputacije o kojoj govorite značajna je još 1987., kada je napravljen novi plan i program, dosta drugačiji od početnog. Profesor Branislav Lazarević je tada bio jedan uspešan dekan, usledili su i drugi, ali svakako da je profesorka Žarkić Joksimović dala jedan značajan pečat, jer je najbrži razvoj FON-a krenuo upravo od 2000. naovamo. Praveći paralelu za našu svetkovinu u odnosu na 2003., nakon decenije smo i po broju zaposlenih, studenata i metara kvadratnih prostora skoro duplo veći. Nezamisliv razvoj za ove prostore.

Dekani naših fakulteta koji su se upravo vratili iz UAE zapanjeni su konekcijom tamošnjeg biznisa i nauke, odnosno fakulteta. FON je osnovala upravo privreda tadašnje Jugoslavije. Kako to danas izgleda?

Veza s privredom kao osnova naše programske orijentacije nikada nije prekidana, i sve je od 2000. ponovo veoma dobro organizovano. Dok drugi nisu razmišljali o tome mi smo institucionalno definisali studentsku praksu i omogućavali im da dobrovoljno u najuspešnijim kompanijama provedu mesec ili dva, da radeći provere svoje teorijska znanja stečena na fakultetu, ali i da pokažu da imaju ideje i da su u stanju da rešavaju probleme. FON krasi multidisciplinarni karakter i naši studenti poseduju znanja iz različitih oblasti. Bez obzira na to da li su informatičari ili menadžeri, poseduju dovoljno menadžerskih znanja, znaju kako funkcioniše preduzeće, a pritom su i dovoljno računarski pismeni. Imaju dobru kvantitativnu osnovu. Ovde se ne radi matematika radi matematike i matematičke metode radi samih metoda, već da bi se koristili kao podloga za donošenje najboljih odluka. Po završetku studija oni se zapošljavaju spremni da se odmah suoče s realnim problemima, a to kompanije danas žele.

U ovim uslovima besparice ko koga više juri, fakultet privredu ili obrnuto?

Međusobno se jurimo. Besparica je svima problem, ali FON kada su u pitanju komercijalni projekti zna da neke velike uradi s minimalnom svotom novca. Uradili smo za Fond zdravstvenog osiguranja jedan projekat, softver, koji je koštao negde oko 400.000 dinara, a doneo je višemilionske uštede. Cena koju smo dogovorili bila je deset puta niža od komercijalne, ali svesni situacije i potrebe uradili smo ga kao primer odgovornog ponašanja u kriznim uslovima. No, takav gest, siguran sam, donosi i dugoročnu saradnju sa Fondom.

Koje probleme kao dekan apostrofirate u visokom školstvu i šta biste promenili?

Jedan od problema je uredba o finansiranju, koja doprinosi da fakulteti osećaju nestabilnost. Ta uredba doneta je još 1995., da bi 2002. bila malo promenjena, a neki normativi i standardi koji se u njoj pominju nemaju nikakve veze sa onima po kojima se mi akreditujemo. Potrebna je tu jedna stabilnost, veća transparentnost i da fakulteti znaju pod kojim uslovima mogu da rade. FON nema tih problema, ali mnogi imaju s nabavkom neophodnih stvari za držanje vežbi studentima, jer nemaju dovoljno prihoda i ne mogu sami da to plaćaju. Država, nažalost, tu nema dobar model i mehanizme da im pomogne.

Da li kao dekan imate uzor i pomislite li da biste baš voleli da FON bude kao neki fakultet u svetu?

Ne postoji jedan, već više, zapravo pedeset. Pratimo šta rade univerziteti po svetu i od svakog primenimo ponešto, ali i mi naravno postajemo uzor mnogima. Zadovoljstvo je primetiti da nas neko kopira, preuzima, što samo govori da smo dobri.

Oko vas su u dekanatu pehari i priznanja. Gde sve pobeđuju studenti, sem za knjigom, jer su na svetkovini fakulteta nagrađeni oni čiji je prosek čista desetka?

Od oko 4.000 studenata, koliko danas studira na FON-u, 385, skoro 10 odsto, za dan fakulteta dobilo je nagradu jer imaju prosek veći od devet. Ocene su samo jedan parametar, jer imamo studente koji imaju manji prosek, ali poseduju veštinu, sposobnost da povezuju znanja i tako se pravi odličan spoj timova. U njima bude neko od informatičara, neko od menadžera i zaista su spremni da reše bilo koji praktičan problem, a u rešavanju poslovnih studija slučaja definitivno je FON jedna od najboljih škola u Evropi, a sigurno u regionu jugoistoka kontinenta. To govore i pobede dve godine zaredom na turniru u Londonu. Iza nas su ostali studenti Kembridža i ostalih prestižnih poslovnih škola. U Montrealu, gde učestvuju studenti iz 12 najprestižnijih poslovnih škola sveta, mi smo dve godine zaredom drugi. To su sjajni rezultati, a da ne govorim o svim ovim takmičenjima u Jugoistočnoj Evropi, gde su naši studenti bez premca. Interesantno je da, iako debata nije svojstvena FON-u, da su naši studenti sjajni debateri.

Toliko sjajni da osvojite prvo mesto na svetu?

Tako je. Trijumfovali smo sada u Koloradu, gde su naši studenti bili prvi. Student FON-a Viktor Prlja je najbolji govornik turnira. Kada se imaju argumenti, kada se poseduje znanje, onda je lako i debatovati, biti dobar orator i pobeđivati.

Prvi put ste prešli preko Atlantika i pokazali šta studenti FON-a mogu?

Da prvi put u Americi, mada smo se prošle godine pojavili na Tajlandu i bili uspešni. U SAD je ovo baš bila premijera na takmičenju gde je bilo oko 300 studenata, ali su naši bili najbolji. Mi poštujemo konkurenciju i želimo što bolju na ovim našim prostorima, jer to daje impuls i za nastup na međunarodnom planu.

Po uzoru na prestižne fakultete na svetu, obrazovanje ste zaokružili i sportom, kojem očito pridajete značaj i Vi kao dekan, ali i studenti koji biju bitke za zlato?

I rezultati u sportu posledica su organizovanog rada, naše ekipe imaju i termine za pripreme, ali i ponešto od onog musketarskog „Svi za jednog jedan za sve“. Naime, nema grupisanja studenata, nas petorica smo dobri drugovi i bićemo ekipa u nečemu. Definitivno je sve na ovom fakultetu otvoreno za sve, svako ima jednaku šansu. Naravno da je zadovoljstvo što i naši vrhunski sportisti učestvuju u takmičenjima igrajući za FON. Bez ikakvog blama se spuste na taj nivo da se takmiče sa studentima. Na turniru EURO Belgrade vaterpolisti s FON-a su bili prvi, ali za nas je igrao i Dušan Mandić, koji je brucoš na ovom fakultetu. Pošto je bila jaka konkurencija, ne bismo bili prvi. Lepo je što se vrhunski sportisti koji ovde studiraju familijarizuju sa fakultetom. Perjanica je bio sadašnji ministar omladine i sporta Vanja Udovičić, koji je svojevremeno kao student FON-a često predvodio naše vaterpoliste na najvažnijim utakmicama.

Ovogodišnjih šest briselskih ekipa dobiće, kako ste najavili, odgovor FON-a na sledećem turniru?

Pariski „Turnir pet lopti“ je veliki i okuplja hiljadu studenata, a FON je od njega napravio i veliku priču. Devet godina zaredom bili smo prvi u petoboju, košarka, odbojka, rukomet, fudbal i ragbi. Broj studenata učesnika smanjio se na 900. Kolege iz Hrvatske su nam rekle da dekani neće da šalju studente jer ne mogu da se vrate s peharima jer je FON dominantan. Onda su organizatori promenili neka pravila učešća sa četiri ekipe, s koliko smo mi otišli i osvojili tri prva mesta, i pojavio se univerzitet iz Brisela sa šest ekipa i bili su generalni pobednici turnira. Sledeće godine pojavićemo se i mi sa šest ekipa.

Da li imidž fakulteta gradite po ugledu na Jejl, Kembridž, Berkli ili Lomonosov, na primer?

Naravno, tako nešto je neophodno, mora se biti otvoren prema svim pozitivnim stvarima i kretanjima, prihvatati, unapređivati ih, ponekad i sam postati primer za druge. Kod nas su dolazili predavači iz Brisela, ali moram da primetim da su odavde još pre 15 godina asistenti posećivali školu na Bledu, gde su sticali znanja u rešavanju studija slučaja i savremenih metoda nastave. I to je ključ, videti šta drugi rade i primenjivati na ovim prostorima. To daje rezultate.

Interesantno je sajber pravo, kriminal i forenzika koje je uveo FON?

Reč je o modernim oblastima i profesorka Mirjana Drakulić sa svojim timom odlično radi. Akreditovali smo specijalističke akademske studije zajedno s Midlseks univerzitetom iz Londona i u toku je opremanje forenzičke laboratorije na FON-u. Imamo izuzetne stručnjake iz prakse, raznih službi MUP-a i pravosuđa koji dolaze i drže predavanja.

Dopada li Vam se kao profesoru studiranje na daljinu?

Da, ono je dobro, ali na ovim našim prostorima ga još prati fama da je to neka dopisna škola. Roditelji ne shvataju šta je to. Pritom i onaj ko studira na daljinu mora biti lično odgovoran, da shvati da mu je studiranje posao i da ima servise preko kojih može da vidi profesora kako predaje, asistenta koji drži vežbe. No, od njega zavisi da li će i kako to da gleda i program je namenjen zaista za odgovorne studente, da u periodu kada im najviše odgovara sednu za računar i od tri do pet sati odvoje da proprate predavanja i vežbe, a i da obave onlajn konsultacije sa nastavnicima. Imamo problem nedovoljne odgovornosti. Planiramo da u narednom ciklusu studiranje na daljinu uvedemo na master studije, jer smo primetili da iako smo nastavu prilagodili zaposlenima i odvija se u večernjim satima, da ako je neko naporno radio do 17 časova i dotrčao na fakultet, teško može da prati ta predavanja. Bolje bi mu bilo da se odmori kod kuće i u 22 ili 23 časa uključi računar i proprati predavanja, i trudićemo se da akreditujemo master studije na daljinu.

Sem nauke, očito je da volite sport?

Da, ljubitelj sam svih sportova, mada sam igrao košarku, bio u i klubu, ali sve je bilo više rekreativno. Inače sam predsednik RK „Obilić“ i rukometaši su pod mojim rukovodstvom jedno vreme bili i u super ligi, a sada su u prvoj Srbije. U „Obiliću“ mogu da kažem da nastupa osam studenata FON-a.