Akter

Čitam vest: „Kosovska policija potvrdila je da je 14. juna u svojoj kući u prištinskom naselju Američko selo ubijen predsednik Upravnog odbora Kosovske agencije za privatizaciju Dino Asanaj. U poslednje dve nedelje Asanaj je spominjan kao osoba koja je tražila četiri miliona evra vlasniku prištinskog hotela ’Grand’ Remzi Ejupiju, kojem je hotel oduzet jer nije ispunio ugovorne obaveze preuzete pri privatizaciji objekta.“

A početak stvaranja tzv. države Kosovo delovao je prosto idilično, svet je govorio o mladoj demokratskoj državi, o poštovanju ljudskih prava, o dugogodišnjoj srpskoj hegemoniji i pljački Kosova itd. Nikada mi doduše nije bilo jasno kako se pljačka svoje, a još manje kako su ugrožena prava naših dojučerašnjih sugrađana. No, to je duga priča. Elem, odjednom Srbi i nisu baš takvi lopovi. Čitam da na računima kosovske poverilačke agencije ima gotovo 400 miliona evra.

Običan čovek bi satirično prokomentarisao malo li je na ovu skupoću. Imamo priču u ogledalu, iskrivljenu ali očiglednu. Stranci ćute o oduzimanju srpskih preduzeća, imovine, imanja, kuća, stanova itd. Ta neotuđiva prava na imovinu stavljena su ad akta. Razni dilovi, strani političari kopaju kosovsko blago i zarađuju na toj zemlji, a sve u ime demokratije i poštovanja iste. Dođe mi da vrisnem njeno ime.

Danas su se stranci oglasili, tako šef Međunarodne civilne kancelarije Piter Fejt ističe da je Dino Asanaj radio za budućnost Kosova, za razvoj slobodne, moderne, evropske demokratije zasnovane na tržišnoj ekonomiji.
Ministar inostranih poslova Vuk Jeremić izričito kaže da pomenuti iznos od 400 miliona evra ne sme dospeti u fondove paralelnih institucija u Prištini, s obzirom na činjenicu da Kosovska privatizaciona agencija tvrdi da je naslednik Kosovske poverilačke agencije, što nije tačno.

Imamo priču u ogledalu, iskrivljenu ali očiglednu. Stranci ćute o oduzimanju srpskih preduzeća, imovine, imanja, kuća, stanova itd. Ta neotuđiva prava na imovinu stavljena su ad akta. Razni dilovi, strani političari kopaju kosovsko blago i zarađuju na toj zemlji, a sve u ime demokratije i poštovanja iste

Unmik je Kosovsku poverilačku agenciju (KPA) ustanovio odlukom od 13. juna 2002. godine, u vreme dok je šef bio nemački diplomata Mihael Štajner, smatrajući da je kosovsko društvo dovoljno stabilno i sposobno da preuzme proces privatizacije. U Unmikovoj uredbi navodi se da je cilj te agencije da upravlja javnim i društvenim preduzećima i pripadajućom imovinom.

Sve je dobro, i sve funkcioniše kada je „neprijatelj“ neko treći (čitaj – Srbi), onog trenutka kada se umešaju interesi i novac, onda ni ljudski život nema cenu, jer kako rekoše „Para vrti, gde burgija neće“.

Uzalud su srpski političari protestovali zbog nelegalnih privatizacija, preteći i tužbama međunarodnim sudovima.

Sve bih to razumeo, i interesne sfere, grupe i uticaje moćnika i političke igrarije, da nisam iznenađen načinom na koji je ubijen Dino Asanaj. U tako „dobro organizovanoj savremenoj demokratskoj državi“ sve bi trebalo da se rešava pravno, dakle zakon i samo zakon. Ovako sve podseća na vraćanje u rani srednji vek. Zbunjuje, ne iznenađuje, jer ipak je to zemlja čuda u kojoj sve kasni, sem ličnog interesa i surove borbe za bogatstvo, koje uzgred i nije njihovo.