Završena AGRA 54 u Gornjoj Radgoni

Piše: Nikola Vejin

Sajmovi u današnje vreme na gube mnogo na značaju, jednostavno za firme su oni odlično mesto da se predstave. A takođe se ne smanjuje ni interesovanje posetioca da ih obiđu, jedina je novost da već budu upoznati zahvaljujući savremenim tehnologijama sa tim šta će sve videti…

Jedan od takvih primera jeste poljoprivredni sajam AGRA koji se ove godine održao po 54 put u mestu Gornja Radgona u Sloveniji. Pre tridesetak godina to je bi mali reginalni događaj, koji je iskoristio priliku što se nalazi u neposrednoj blizini granica sa Hrvatskom, Mađarskom i Austrijom pa je vremenom prerastao u značajnu manifestaciju.

Prvi put sam bio na njemu (posetu organizovao DAN)  i probaću da predstavim ovde najznačajnije stvari koje sam ja tamo zapazio. Tu su standardno oslanjanje na prerađevačku industriju i poljohanizaciju, ali i predstavljanje vina, autohtonih rasa životinja, prikaz biljaka u vrtu.

Ove godine je zemlja partner bila Mađarska, a kako je ovo godina mahunastog povrća i tome je posvećena posebna pažnja. Za ovu godinu su se prijavili izlagači iz 30 zemanja, ukupno 1 798 njih. Organizator ove manifestacije jeste “Pomorski sejem”.

Mehanizacija na sajmu

Otvoreni prostor je poljoprivredni sajam AGRA namenio kkao i sve slične manifestacije za prikaz poljoprivrene mehanizacije. Izbor mehanizacije je bio velik i raznovrstan, kako za velike sisteme tako i za mala poljoprivredna gazdinstva.

Bilo je dosta proizvođača traktora koji su predstavili mašine u svim klasama. Od priključnih mašina ravnopravno su bile zastupljene one za ratarstvo, košenje i baliranje kao i šumarske.

Za šumarstvo je bilo sve od mehanizacije za izvlačenje debala iz šume, preko one za pilanje debala pa do cepača. Većina modela je bila manjih dimenzija, namenjena gazdinstvima koja u svom sklopu imaju nešto i šume.

I ostala poljoprivredna mehanizacija je bila zstupljena dosta u manjim dimenzijama. One su pogodnije za rad u vinogradima i voćnjacima, posebno jer je to brdovita oblast nepogodna za teretne mašine.

Stočarstvo

Deo namenjen izlaganju stoke je bio dosta velik, međutim izložen je skroman broj grla. Razlog za to je prisustvo dve bolesti u relativnoj blizini (bolest kvrgave kože i plavi jezik), pa su iz predostrosžnosti uvedene restrikcije.

Izložene su uglavnom njihove autohtone rase stoke:

• svinje – krašnopoljska rasa
• koze – slovenska srnasta
• ovce – istarska pramenka
• svinje – krškopoljska
• kokoške – štajerska
• konji – posavski

Ove rase životinja nisu samo predstavljene, nego su se na određenom prostoru prodavali proizvodi od njih. Takođe je u manjažu bila prezentacija stoke, konji su vukli zaprege i prikazali izvlačenje trupaca.

Za ovce je bilo predviđeno da se održi prikaz šišanja kao i rada čuvanja stada sa rasom kraški ovčar.  Zbog drugih obaveza ta sam dešavanja propustio.

Prikaz biljne proizvodnje

Prva stvar koju sam čuo pre par godina za ovu manifestaciju jeste postojanje bašte.  Poljoprivredni sajam AGRA je za sada jedino mesto gde sam do sad video da su se na ovaj način predstavile poljoprivredne biljke.

Sama bašta je podeljena na tri celine koje se međusobno prepliću. Najveći deo zauzima zasad jednogodišnjih biljaka (ratarske, povrtarske, lekovite i začinske), zatim tu su još trajni zasadi i ogledni zasad permakuluralnog gajenja.

Permakultura je sistem uzgoja biljaka u održivom ekološkom sistemu, sade se biljke koje se međusobno dopunjuju i štite. Ovde na sajmu je bilo nekoliko različitih zasada, svaki da drugom kombinacijom povrća i ratarskih biljaka. O tome se dosta priča, ali je lepo i kada se sve to vidi u praksi.

Vinarstvo

Gornja Radgona je okružena regionima koji su veoma pogodni za gajenje vinove loze i na sajmu se tome posvetila posebna pažnja. Pored trajnih zasada vinovih loza koja služe za prezentaciju, napravljen je odgovarajući prostor za predstavljanje vina.

Vinski hram je mesto gde se konstatno tokom sajma održavaju degustacije vina za organizovane grupe posetilaca. Samom sajmu prethodi odabir najboljih vina za tu godinu u nekoliko kategorija i izbor vinske kraljice.

Generalno se vina u sloveniji mogu podeliti na ona iz regiona pored mora (podloga je tera rosa) i ona koja potiču sa severnih područja koja su brdovita. Na sajmu poljoprivrede AGRA su se uglavnom predstavila ta vina sa brdovitog područja.

Konferencije

Tokom svih dana sajma su se održavali paneli i konferencije o različitim temama. Ja sam bio prisutan samo na jednom panelu gde se govorilo o sprečavanju dovoženja domaćih životinja iz problematičnih regiona. Diskusija je bila veoma žustra, a učestvovlo si svi zainteresovani i svi su imali šta da kažu.

Najveći problem predstavlja slobodno kretanje robe unutar Evropske unije, pa postoji opasnost da stoka koja je zaražena iz Grčke i Bugarske relativno lako dođe do Slovenije.  Diskusija je bila veoma zanimljiva jer su svi iznosili zanimljive podatke i dobre predloge.

Na ostalim sličnim dešavanjima se nisam dugo zadržavao, ali se moglo čuti da se i na njima odvija diskusija. Izostale su scene u kojima govornik iznosi suvoparne podatke, pred polupraznom salom koja je uz to nezainteresovana.

Na osnovu onoga što sam video ovaj prvi put, mogu preporučiti svima  da ga posete ukoliko su u mogućnosti. “Pomorski sejem” je poljoprivrednicima omogućio da se predstave na odgovarajući način bez obzira kojim sektorom se bave.

Pogledajte veći broj slika sa sajma AGRA u Gornjoj Radgoni na Facebooku