Zakonodavni okvir za postavljanje solarnih panela

Pravni i drugi uslovi za postavljanje solarnih panela u Srbiji

U poslednjih nekoliko godina, interesovanje za solarne panele u Srbiji rapidno raste. Kako se sve više građana i privrednih subjekata okreće obnovljivim izvorima energije, zakonodavac je prepoznao potrebu za jasnim i efikasnim pravnim okvirom.

Danas, postavljanje solarnih panela u Srbiji uređuju više zakona i podzakonskih akata, a najvažniji među njima je Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije („Sl. glasnik RS“, br. 40/2021), koji je stupio na snagu 2021. godine i postavio temelje za tzv. energetsku tranziciju.

Ovaj zakon uvodi pojam kupca-proizvođača (prosumera), što znači da građani i firme mogu proizvoditi električnu energiju iz solarnih panela za sopstvene potrebe, a višak predavati u elektrodistributivni sistem. Ovaj koncept omogućava da svaki korisnik postane aktivni učesnik u energetskom sistemu i da uštedi značajne iznose na računima za električnu energiju. Ključna reč „kupac-proizvođač solarna energija“ ovde postaje centralni termin u domaćem zakonodavstvu.

Pored Zakona o obnovljivim izvorima energije, važno je uzeti u obzir i Zakon o planiranju i izgradnji, koji reguliše uslove za građevinske intervencije. Za postavljanje solarnih panela na krovovima kuća i zgrada najčešće nije potrebna građevinska dozvola, ali je u nekim slučajevima potrebno pribaviti urbanističke saglasnosti, posebno ako se objekat nalazi u zaštićenoj zoni.

Još jedan bitan pravni akt je Pravilnik o priključenju na distributivni sistem, koji uređuje tehničke uslove i administrativne korake za povezivanje sa elektroenergetskom mrežom. U okviru tog pravilnika definisan je i priključak na mrežu solarni paneli, kao obavezan korak za sve koji žele da višak proizvedene energije predaju u sistem.

Ukratko, ako razmišljate da investirate u solarne panele u Srbiji, prvo što treba da uradite jeste da se upoznate sa zakonodavnim okvirom i pripremite potrebnu dokumentaciju. Iako procedura nije uvek jednostavna, poslednje zakonske promene idu u pravcu pojednostavljivanja procesa i motivisanja građana da se okrenu obnovljivim izvorima energije.

Tehnički i bezbednosni zahtevi za instalaciju solarnih sistema

Kada je reč o instalaciji solarnih panela, neophodno je ispuniti određene tehničke i bezbednosne zahteve koji su definisani kroz više pravilnika i tehničkih standarda. Pre svega, važno je da ceo sistem bude projektovan, instaliran i verifikovan od strane licenciranih stručnjaka – elektroinženjera, instalatera i firmi koje su registrovane za ovu vrstu delatnosti.

Jedan od najvažnijih elemenata u svakom solarnom sistemu jeste inverter, koji pretvara istosmernu struju (DC) koju generišu paneli u naizmeničnu struju (AC) koja se koristi u domaćinstvu. Inverter mora biti sertifikovan u skladu sa evropskim normama (EN 50549-1, VDE AR-N 4105 i druge) i kompatibilan sa mrežnim sistemom EPS Distribucije.

Takođe, solarni paneli moraju imati odgovarajuće CE sertifikate i biti otporni na vremenske uslove karakteristične za klimu u Srbiji – od snega i mraza do visokih letnjih temperatura. Njihovo postavljanje mora se izvesti tako da ne ugrožava stabilnost krova niti bezbednost korisnika. Instalacija mora uključiti i prenaponsku zaštitu, uziemljenje, kao i protivpožarne elemente gde je to propisano.

Kada se govori o bezbednosti, veoma je važno da se električni priključak na mrežu solarnih panela izvede u skladu sa pravilnicima o niskonaponskim instalacijama i zaštiti od električnog udara. Ovo uključuje i korišćenje odgovarajućih kablova, zaštitnih prekidača i sistema za kontrolu protoka energije.

U kontekstu tehničkih zahteva, važno je pomenuti i monitoring sistem, koji omogućava praćenje proizvodnje i potrošnje energije u realnom vremenu. Ovi sistemi su sve češći deo moderne solarne instalacije, jer korisnicima omogućavaju bolju kontrolu i optimizaciju potrošnje.

Na kraju, pre instalacije sistema, preporučuje se energetski audit objekta kako bi se utvrdilo koliko solarnih panela je potrebno, gde je najbolja pozicija za postavljanje i kolika je očekivana godišnja proizvodnja. Sve ove informacije su ključne za određivanje isplativosti investicije i pravilno dimenzionisanje sistema.

Procedura dobijanja saglasnosti i priključenja na mrežu

Za sve koji žele da postanu kupci-proizvođači, postoji jasno definisana procedura koja se mora proći kako bi solarni paneli za kuću bili legalno priključeni na mrežu. Ova procedura, iako deluje komplikovano na prvi pogled, zapravo je pojednostavljena novim zakonskim rešenjima i omogućava bržu realizaciju.

Prvi korak je da se obrati distributeru (najčešće EPS Distribuciji) sa zahtevom za dobijanje energetske saglasnosti. U zahtevu se prilažu tehnički podaci o planiranoj instalaciji – snaga sistema, tip invertera, mesto ugradnje i drugo. Nakon toga, operator mreže daje uslove priključenja.

Sledeći korak je potpisivanje ugovora o priključenju, nakon čega se pristupa ugradnji dvostrano-smernog brojila, koje meri količinu energije koju proizvodite, ali i količinu koju trošite iz mreže. Brojilo obično postavlja sam distributer, i taj korak je uslov za finalni priključak.

Nakon fizičke instalacije, sistem mora biti pregledan i verifikovan od strane ovlašćenog lica – elektroinstalatera ili projektanta – koji potvrđuje da je instalacija izvedena u skladu sa propisima. Nakon toga, sledi izdavanje upotrebne dozvole, odnosno prijava za status kupca-proizvođača, čime postajete zvanični korisnik solarne mreže.

Ova procedura najčešće traje nekoliko nedelja, ali se uz dobro pripremljenu dokumentaciju i stručnu pomoć može znatno ubrzati. Iako birokratija u Srbiji često deluje obeshrabrujuće, sve veći broj realizovanih sistema pokazuje da je proces ostvariv i da priključak na mrežu solarni paneli nije nedostižan cilj.

Finansijski aspekti i subvencije za solarne panele u Srbiji

Jedno od najvažnijih pitanja koje potencijalni korisnici postavljaju jeste – koliko košta instalacija solarnih panela i da li se investicija isplati? Dobra vest je da uz subvencije za solarne panele, koje se dodeljuju na lokalnom i republičkom nivou, početna ulaganja mogu biti znatno manja.

Cena za solarnu elektranu 5kw prosečno za domaćinstvo kreće se između 4.000 i 7.000 evra, u zavisnosti od kvaliteta opreme, firme koja izvodi radove i dodatnih zahteva (monitoring, baterije itd.). Međutim, mnoge lokalne samouprave (Beograd, Novi Sad, Niš, Subotica i druge) već nekoliko godina dodeljuju subvencije koje pokrivaju i do 50% troškova instalacije.

Pored lokalnih, država kroz Ministarstvo rudarstva i energetike obezbeđuje i nacionalne subvencije, često u saradnji sa međunarodnim partnerima kao što su GIZ, EBRD ili UNDP. Ove mere su deo šireg plana energetske tranzicije i dekarbonizacije, a njihova svrha je da ubrzaju prelazak na održive izvore energije.

Dodatna olakšica jeste i mogućnost oslobađanja od plaćanja PDV-a na deo opreme, kao i poreske olakšice za firme koje investiraju u obnovljive izvore. Sve ove mere čine da se investicija u solarne panele u Srbiji isplati za 5 do 7 godina, dok vek trajanja opreme prelazi 25 godina.

Važno je napomenuti i da postoji mogućnost dobijanja povoljnih kredita za energetsku efikasnost preko banaka koje sarađuju sa državnim i međunarodnim fondovima. Takvi krediti nude niže kamate i duži rok otplate, što dodatno olakšava realizaciju.

Mogući izazovi i prepreke u praksi

Iako zakonski i tehnički uslovi postoje i sve više se unapređuju, postavljanje solarnih panela u Srbiji nije uvek jednostavno. Jedan od najvećih problema jeste administrativna procedura, koja se i dalje razlikuje od opštine do opštine. Nedostatak jedinstvenog informacionog sistema i digitalizovanih servisa često usporava proces.

Takođe, postoje i problemi sa kapacitetom mreže, naročito u ruralnim i starijim gradskim sredinama, gde infrastruktura nije projektovana za dvosmerno kretanje energije. EPS Distribucija u takvim slučajevima može odbiti zahtev za priključenje ili tražiti dodatna ulaganja u mrežu.

Još jedan izazov jeste nizak nivo informisanosti građana, ali i lokalnih službenika koji odlučuju o saglasnostima. Mnogi građani odustaju jer im nije jasno šta je sve potrebno, dok lokalne uprave često nisu ažurirale pravilnike i tumačenja u skladu sa novim zakonodavstvom.

Rešenje leži u edukaciji, standardizaciji procedura i većem angažovanju države u promociji solarne energije. Dodatna podrška dolazi i iz privatnog sektora – sve više firmi nudi usluge „ključ u ruke“, koje uključuju projekat, dozvole, ugradnju i pomoć oko subvencija.