Kako stranci mogu osnovati firmu u Srbiji?

Osnivanje firme u Srbiji postalo je atraktivna opcija za strane investitore zahvaljujući jednostavnim administrativnim procedurama i povoljnim uslovima za poslovanje. Srbija nudi stabilno poslovno okruženje, poreske olakšice i pristup tržištima sa više od milijardu potrošača kroz potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Sve više stranih pravnih i fizičkih lica koristi priliku da pokrene ili proširi svoje poslovanje upravo na ovom tržištu.

Proces registracije preduzeća za strance ne razlikuje se bitno od postupka koji važi za domaće subjekte. Međutim, važno je razumeti pravni okvir, propise i specifične uslove koji se odnose na strane državljane i firme. Precizno ispunjavanje zakonskih zahteva omogućava stranim investitorima da osnuju firmu bez zastoja, čime obezbeđuju sigurnost i pravnu zaštitu svojih ulaganja.

Pravni okvir za strane investitore

Pravni okvir za strane investitore u Srbiji uređen je Zakonom o privrednim društvima, Zakonom o stranim ulaganjima i nizom posebnih propisa koji regulišu pravo stranih lica na osnivanje i poslovanje firmi. Prema važećim zakonima, stranci imaju ista prava i obaveze kao i domaća pravna i fizička lica. To znači da mogu osnovati bilo koju vrstu privrednog društva – društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO), akcionarsko društvo (AD), ortačko društvo ili komanditno društvo. Najčešći oblik koji biraju strani investitori je DOO, zbog jednostavne strukture i fleksibilnosti u upravljanju.

Zakon garantuje stranim ulagačima slobodno raspolaganje profitom i mogućnost prenosa dobiti u inostranstvo bez dodatnih ograničenja. Takođe, strane firme mogu učestvovati u javnim nabavkama, sticati pravo svojine nad nepokretnostima i koristiti sve pravne instrumente koji su dostupni domaćim subjektima. Privredno pravo u Srbiji predviđa mehanizme zaštite stranih investicija, uključujući pravo na pravično suđenje, zaštitu imovine i zaštitu od nacionalizacije, osim u slučajevima kada to nalaže javni interes, uz pravičnu naknadu.

Uz stabilan pravni sistem, Srbija ima potpisane bilateralne sporazume o zaštiti investicija sa brojnim državama, što dodatno štiti prava stranih investitora. Zakoni su usklađeni sa evropskim pravnim standardima, a institucije koje se bave registracijom i kontrolom poslovanja funkcionišu u skladu sa principima transparentnosti i efikasnosti. Ovaj okvir omogućava sigurno pravno okruženje za ulaganja i pruža stranim investitorima predvidljivost u poslovanju.

Privredno pravo i ograničenja za strane subjekte

Strani investitori u Srbiji uživaju gotovo potpuna prava kao i domaći privredni subjekti, ali postoje određena ograničenja i specifična pravila koja se primenjuju na poslovanje stranih lica. Privredno pravo uređuje uslove pod kojima stranci mogu obavljati delatnost, sticati prava svojine i učestvovati u različitim sektorima privrede. Razumevanje tih ograničenja važno je za izbegavanje pravnih problema i osiguranje zakonitosti poslovanja.

Jedno od osnovnih ograničenja odnosi se na sticanje prava svojine nad nepokretnostima. Strana pravna i fizička lica mogu steći pravo svojine na nepokretnostima pod uslovom reciprociteta, odnosno ako je to omogućeno državljanima Srbije u zemlji porekla stranog subjekta. Osim toga, postoji ograničenje u pogledu vlasništva nad zemljištem koje ima poseban značaj, kao što su poljoprivredno zemljište, šume i rudna bogatstva. U takvim slučajevima, pravo korišćenja i vlasništva može biti uslovljeno posebnim dozvolama ili partnerstvom sa domaćim subjektima.

Privredno pravo takođe predviđa ograničenja za strane subjekte u pojedinim industrijama koje su strateški važne za Republiku Srbiju. To se odnosi na delatnosti koje uključuju vojnu industriju, sektor energetike i komunikacija, gde postoji obaveza dobijanja prethodnih odobrenja ili posebnih licenci. U tim sektorima, učestvovanje stranih lica može biti uslovljeno dodatnim zahtevima, kao što su posebne bezbednosne provere i partnerstvo sa domaćim kompanijama koje imaju većinsko vlasništvo.

Potrebna dokumentacija i dozvole

Osnivanje firme u Srbiji za strane subjekte zahteva pripremu i podnošenje precizno definisane dokumentacije. Privredno pravo jasno propisuje obaveznu formu i sadržaj svih potrebnih akata koji prate proces registracije. Pravilna i potpuna dokumentacija ključna je za efikasno sprovođenje postupka i dobijanje dozvola za obavljanje delatnosti.

Prvi korak uključuje pripremu osnivačkog akta, koji može biti ugovor o osnivanju ili odluka jednog osnivača, zavisno od pravne forme preduzeća. Osim toga, neophodno je dostaviti overene izvode iz registra zemlje porekla osnivača, dokaz o identitetu zakonskih zastupnika i potvrdu o uplati osnivačkog kapitala. Svi dokumenti moraju biti prevedeni na srpski jezik od strane ovlašćenog sudskog tumača i, u većini slučajeva, overeni Apostille pečatom ili kroz konzularnu legalizaciju.

Digitalni nastup kroz kampanje na društvenim mrežama

Nakon što stranci uspešno registruju firmu u Srbiji i obezbede potrebne dozvole, sledeći važan korak je izgradnja prisustva na tržištu. Kampanje na društvenim mrežama predstavljaju jedan od najefikasnijih načina za predstavljanje brenda, privlačenje klijenata i izgradnju poverenja kod lokalne publike. Posebno za nove firme koje još nemaju razrađenu mrežu kontakata, promocija putem platformi kao što su Instagram, Facebook, LinkedIn ili TikTok može brzo podići vidljivost. Dobro osmišljene kampanje mogu ciljati specifične grupe korisnika, uz manji budžet nego tradicionalno oglašavanje, a rezultati su merljivi u realnom vremenu, što pomaže u prilagođavanju strategije poslovanja.

Za određene delatnosti potrebno je pribaviti posebne dozvole i licence. To važi za sektore kao što su energetika, saobraćaj, telekomunikacije i finansijske usluge. Proces dobijanja dozvola može uključivati dodatne zahteve, kao što su stručne reference, plan poslovanja i prethodne saglasnosti nadležnih regulatornih tela. U skladu sa privrednim pravom Srbije, postupak registracije firme obavlja se pred Agencijom za privredne registre, dok se specifične dozvole izdaju od strane ministarstava i regulatornih organa nadležnih za konkretne delatnosti.