U Srbiji sve više sivih razvoda – znamo li zašto?

Razvod je nekada bio tabu tema u srpskom društvu. Smatralo se da je to poslednja opcija, odluka koja se donosi tek kada su iscrpljene sve druge mogućnosti. Međutim, poslednjih godina situacija se menja. Sve češće čujemo za razdvajanja parova koji su decenijama delili život, odraslu decu i zajedničku imovinu. Ovaj fenomen dobio je naziv “sivi razvod” jer se uglavnom događa u kasnijim godinama života, kada bi većina očekivala da parovi mirno dele penzionerske dane.

U Srbiji se beleži rast takvih slučajeva, a pitanje koje se postavlja jeste: šta zapravo stoji iza ovog trenda i da li naše društvo ume da se nosi sa njegovim posledicama?

Advokati svedoci novih trendova

Prvi znak da se i u Srbiji menja percepcija braka i razvoda vidi se upravo kroz pravnu praksu. Sve veći broj ljudi u pedesetim, šezdesetim, pa i sedamdesetim godinama obraća se stručnjacima za porodično pravo.

Tako, recimo, nije retkost da se angažuje advokat za Novi Sad, Beograd ili grad u kojem živite, koji ima iskustva sa postupcima razvoda među starijim parovima, jer ti procesi zahtevaju posebnu osetljivost i razumevanje složenih porodičnih i imovinskih odnosa. Sama činjenica da advokati beleže porast ovakvih slučajeva potvrđuje da više ne govorimo o izolovanim primerima, već o ozbiljnom trendu.

Stručnjaci objašnjavaju da je u ovim godinama naglasak manji na starateljstvu nad decom, a veći na podeli imovine i očuvanju dostojanstva. Ono što dodatno komplikuje ovakve razvode jeste činjenica da su emocije pomešane sa decenijama zajedničkog života, pa odluka da se krene različitim putem često budi snažne reakcije i kod samih partnera i kod njihove odrasle dece.

Pravni aspekt nije jedini, ali je važan pokazatelj da se razvod više ne doživljava kao kraj sveta. Ljudi u zrelim godinama žele da preostali deo života provedu u miru i zadovoljstvu, a ne u odnosu koji je odavno prestao da funkcioniše.

Tišina koja traje decenijama

Jedan od razloga što sve više parova u poznijim godinama odlučuje da raskine brak jeste nagomilana tišina. Mnogi ljudi žive u odnosu u kojem komunikacija odavno ne postoji. Deca, posao, obaveze i krediti decenijama služe kao tampon zona koja skriva nedostatak iskrene bliskosti.

Kada se jednom deca osamostale i pritisci svakodnevice popuste, ostaje prostor u kojem supružnici shvate da više nemaju zajedničke teme.

Neki sociolozi tvrde da se brak u Srbiji često posmatra kao “projekat preživljavanja”, a ne kao emotivno partnerstvo. Kada taj projekat završi – kada deca odrastu i finansijski tereti popuste – supružnici se suoče sa realnošću da ih ništa više ne vezuje. Usamljenost u dvoje često je teža od samoće nakon razvoda, pa mnogi biraju drugu opciju.

Fenomen “življenja paralelnih života pod istim krovom” postaje sve češći. Sivi razvod tada deluje kao logičan nastavak puta koji je davno prestao da bude zajednički.

Žene kao pokretači promena

Zanimljivo je da istraživanja pokazuju kako su u većini slučajeva žene te koje iniciraju razvod u poznijim godinama. Dok su ranije mnoge trpele nezadovoljstvo zbog društvenih normi ili finansijske zavisnosti, danas sve više žena u šezdesetim godinama prepoznaje pravo da traži sopstveno ispunjenje.

U Srbiji je rast zaposlenosti žena i veća finansijska nezavisnost dovela do toga da one lakše donose odluku o prekidu braka. Žene danas češće nego ikad biraju da žive same, nego da ostanu u odnosu u kojem se osećaju zanemareno ili nesrećno. Ova promena ukazuje na šire društvene procese – od emancipacije, preko promenjenih porodičnih vrednosti, do uticaja globalnih trendova.

Osim toga, žene u poznijim godinama često imaju i bogatiji društveni život, jače veze sa prijateljima i spremnost da otkriju nova interesovanja. Razvod tada ne deluje kao gubitak, već kao prilika za novi početak.

Produžetak životnog veka

Nekada je pedeseta godina života označavala ulazak u starost. Danas, zahvaljujući medicini, zdravijem načinu života i produženom životnom veku, pedesete i šezdesete godine smatraju se periodom zrelosti u kojem čovek još uvek ima mnogo energije i planova. Upravo to menja način na koji ljudi posmatraju brak.

Ako znate da možete živeti još dvadeset ili trideset godina, ideja da ih provedete u vezi koja vas ne ispunjava postaje neprihvatljiva. Dugovečnost donosi i osećaj da život može imati više od jednog poglavlja, pa se razvod posmatra kao ulazak u novu fazu, a ne kao kraj.

Psiholozi ističu da se sve više ljudi odlučuje na promene upravo jer osećaju da još imaju vremena da izgrade novi identitet. U tom smislu, sivi razvod postaje i oblik lične emancipacije – odluka da se preostali deo života živi autentično.

Razvod u poznim godinama više se ne posmatra kao tragedija, već kao prilika da se život preusmeri u pravcu koji pruža mir i zadovoljstvo. Iako sa sobom nosi emotivne i ekonomske izazove, sivi razvod pokazuje da čovek nikada nije prestar da donese odluku o sopstvenoj sreći.

Ono što ostaje kao pitanje za društvo jeste da li smo spremni da pružimo podršku onima koji biraju novi početak – jer upravo u toj podršci leži mogućnost da se proces razume i prihvati bez osude. Za još tekstova, posetite naš sajt!