Kada je vreme da se zabrinemo: Da li su sve promene na koži opasne?

Koža je naš najveći organ i tokom života doživljava različite promene koje mogu biti uslovljene kombinacijom više faktora. Genetika, spoljni uticaji i stil života mogu uticati na pojavu određenih nepravilnosti na koži i uzrokovati promene – najčešće bezazlene i benigne, a nekada su pokazatelj ozbiljnijeg zdravstvenog stanja. Nije pojava svake promene razlog za paniku, međutim neophodno je obratiti se stručnjaku koji će na osnovu iskustva i znanja, uspostaviti tačnu dijagnozu. 

U nastavku ćemo predstaviti neke od najčešćih promena koje se javljaju na koži i u kojim slučajevima je važno što pre odreagovati i potražiti potrebnu lekarsku pomoć. 

Dermatitis

Ova učestala pojava manifestuje se na različite načine, a neke od najčešćih su svrab, izraženo crvenilo i suvoća kože, a mogu nastati usled alergijske reakcije, kao posledica pada imuniteta, različitih infekcija i uticaja spoljašnje sredine. Najučestaliji tipovi dermatitisa su seboreični i atopijski dermatitis, i urtikarija, u narodu poznatija kao koprivnjača. Ove promene mogu se javiti u bilo kom periodu života, a lokacija dermatitisa zavisi od njegove vrste. Vrat, laktovi, kolena i stopala su neke tačke na kojima se promene najčešće pojavljuju, dok je za seboreični dermatitis karakteristično da se javi u predelu ušiju, lica ili na temenu glave. U zavisnosti od organizma, okidači za pojavu dermatitisa mogu biti različite prirode – upotreba prejakog šampona, stres ili preterano izlaganje suncu. U svakom slučanju, važno je javiti se lekaru kako bi utvrdilo o kom tipu promene je reč i prepisala odgovarajuća terapija.

Bradavice

Ove bezazlene izrasline na koži javljaju se kao posledica delovanja humanog papiloma virusa (HPV), a mogu biti pojedinačne i multiple bradavice. Koža vrata, lica i prepona je najpodložnija ovim promenama, a mogu nastati prenosom virusa sa čovek na čoveka, a takođe se prenose sa jednog mesta na koži na drugo. Važno je naglasiti da ne predstavljaju opasnost po čovekovo zdravlje, ali stvaraju osećaj nesigurnosti zbog narušenog fizičkog izgleda. Iz tog razloga, veliki broj ljudi se odlučuje za skidanje bradavica proverenim i bezbolnim metodama. Pre same procedure neophodno je zakazati pregled u dermatološkoj ordinaciji kako bi se pružile sve potrebne informacije o proceduri i stekao uvid u trenutno stanje. 

Mladeži

Ove izrasline na telu sa razlogom zavređuju najviše pažnje i neophodno je pratiti i najmanju promenu na njima. Mladeži su nekada skloni da se pretvore u maligni melanom, stoga je važno redovno odlazitii na kontrole kod dermatologa. Obratite pažnju na boju, oblik i veličinu mladeža i o svim netipičnim promenama obavestite nadlženog lekara. Crvenilo oko mladeža, svrab, bol, upala i krvarenje jesu znaci koje ne smemo ignorisati, i ako ih uočimo, potrebno je da odmah potražimo pomoć stručnog lica. Iako u većini slučajeva mladeži ostaju celog života na koži u benignom obliku, usled pojačanog UV zračenja, sve je veći broj ljudi kod kojih se javljaju maligne promene. Za što efektniju zaštitu od sunca koristite isključivo one kreme sa visokim zaštitnim faktorom. 

Akne

Najčešće se javljaju u pubertetskom periodu, ali mogu nas pratiti i u kasnijim godinama života. Akne nastaju kada se zapušene pore upale, pa tako imamo mitisere (tamne i sitinije) i bubuljice (bele i krupnije). Tip kože, hormonske promene, stres i drugi spoljni faktori utiču na pojavu ovih neprijatnih i upornih kožnih promena, a uglavnom se javljaju u predelu lica, grudi i leđa. Geni takođe povećavaju rizik od nastanka akni, pa ako se jedan od roditelja suočavao sa ovim problemom, velika je verovatnoća da će dete naslediti ovo kožno oboljenje. Neophodno je napraviti jasnu razliku između akni i ostalih kožnih promena, kako bismo mogli da ih adekvatno tretiramo. 

Herpes

Svako od nas se barem jednom susreo sa ovom kožnom promenom, a uzrokuje ga virus koji može da se prenese sa čoveka na čoveka. Ispoljava se u genitalnom području, ali i u predelu usana. Herpes ne predstavlja opasnost po čovekovo zdravlje i prolaznog je tipa. Narušen imunitet, stres, prisustvo drugih hroničnih oboljenja mogu doprineti pojavi ovog virusa. Ispoljavaju se u obliku sitnih mehura na koži i mogu da izazovu crvenilo, svrab i peckanje. Uz adekvatnu terapiju ova komplikacija može relativno brzo da se zaustavi i izleči. 

Bez obzira o kakvoj promeni je reč, konsultacija sa stručnim licem i odlazak na pregled treba da bude prva opcija ukoliko primetiti bilo šta drugačije na vašoj koži. Koliko god se neke od njih činile bezazlenim, neadekvatan tretman i zakasnela reakcija mogu dovesti do neželjenih reakcija i pojačavanja prvobitnih simptoma.