Digitalizacija obrazovnog sistema u Srbiji do 2025. godine donela je značajne promene u načinu rada nastavnika, ali i otvorila nove mogućnosti za zapošljavanje u obrazovnom sektoru. Tehnološke inovacije, unapređenje digitalnih kompetencija i strateške reforme stvorile su potrebu za novim profilima stručnjaka i redefinisale postojeće uloge u obrazovanju.​

Digitalizacija obrazovanja: Infrastruktura i obuka

Vlada Republike Srbije prepoznala je značaj digitalizacije kao ključnog faktora za unapređenje kvaliteta obrazovanja. Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine stavlja poseban akcenat na digitalno obrazovanje, uključujući unapređenje IKT infrastrukture i jačanje digitalnih kompetencija nastavnika i učenika.

U okviru ove strategije, škole su opremljene savremenom tehnologijom, a nastavnici su prošli obuke za korišćenje digitalnih alata u nastavi. Ove promene omogućile su interaktivniji i efikasniji pristup obrazovanju, prilagođen savremenim zahtevima tržišta rada.​

Novi profili zaposlenja u obrazovanju

Digitalna transformacija otvorila je vrata za nove mogućnosti zapošljavanja u obrazovnom sektoru. Neki od novih profila uključuju:​

• Specijalista za e-učenje: Stručnjaci koji razvijaju i implementiraju online kurseve i programe obuke.​
  
• IT koordinator u obrazovnim institucijama: Osobe zadužene za održavanje i unapređenje IT infrastrukture u školama.​
  
• Kreator digitalnih obrazovnih sadržaja: Profesionalci koji kreiraju interaktivne nastavne materijale, uključujući video lekcije, animacije i kvizove.​
  
• Trener za digitalne kompetencije: Edukatori koji obučavaju nastavnike i učenike za efikasno korišćenje digitalnih alata i resursa.​
  

Zahvaljujući ubrzanom razvoju digitalnog obrazovanja, potražnja za novim profilima stručnjaka kontinuirano raste. Mladi profesionalci koji poseduju adekvatne veštine i znanja mogu jednostavno pratiti aktuelne konkurse putem specijalizovanih platformi kao što je Jooble, gde se svakodnevno objavljuju oglasi za radna mesta u obrazovanju – od nastavničkih i savetničkih pozicija do savremenih, digitalno orijentisanih uloga u školama, vrtićima i ed-tech okruženju. Posebno je izražena potražnja za profilima kao što je posao vaspitača, koji ostaje jedno od najtraženijih zanimanja u sektoru ranog obrazovanja i vaspitanja.

Na ovaj način, obrazovni sektor postaje pristupačniji novim generacijama stručnjaka koji žele da ostvare profesionalan doprinos kroz inovativne, multidisciplinarne i društveno relevantne uloge u okviru savremenog obrazovanja.

Profesionalni razvoj nastavnika

Izvor:canva

Kontinuirano usavršavanje nastavnika postalo je imperativ u digitalno doba. Programi obuke fokusirani su na razvoj digitalnih kompetencija, upravljanje virtuelnim učionicama i korišćenje inovativnih nastavnih metoda. Ove obuke omogućavaju nastavnicima da se prilagode novim tehnologijama i unaprede kvalitet nastave.​

Prema izveštaju Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, do 2024. godine više od 80% nastavnika u Srbiji prošlo je kroz neki oblik digitalne obuke, što je značajno doprinelo modernizaciji obrazovnog procesa. ​

Plate i uslovi rada: rast u najavi, očekivanja ostaju visoka

Pitanje plata i uslova rada nastavnika ostaje jedno od ključnih tema u obrazovnom sektoru i tokom 2025. godine. Iako su prethodnih godina najavljivana povećanja zarada s ciljem da se izjednače sa republičkim prosekom, taj cilj još uvek nije u potpunosti ostvaren. Prosečna neto plata nastavnika trenutno iznosi oko 92.000 dinara, dok se, prema planovima Vlade Srbije, do kraja godine očekuje porast na približno 113.000 dinara.

Ove mere imaju za cilj povećanje motivacije i zadržavanje kvalitetnog kadra u prosveti, ali sindikati i dalje ukazuju na potrebu za sistemskim unapređenjem – naročito kada je reč o administrativnom rasterećenju, jednakim uslovima za sve zaposlene i većem priznanju nastavničke profesije u društvu.

Inicijative za zapošljavanje mladih: prostor za ulazak nove generacije stručnjaka

Digitalna transformacija obrazovanja otvorila je vrata za novu generaciju kadrova – onih koji poseduju kombinaciju pedagoških znanja i digitalnih veština. Jedan od ključnih instrumenata podrške mladima u tom procesu jeste program Garancija za mlade, koji obezbeđuje zaposlenje, obuku ili praksu za nezaposlena lica do 30 godina starosti u roku od četiri meseca.

U okviru programa za 2025. godinu, mladima su dostupni i podsticaji za samozapošljavanje, posebno u oblastima kao što su digitalna edukacija, razvoj obrazovnog sadržaja, IKT podrška u školama i obrazovni marketing. Time obrazovanje postaje prostor ne samo za rad u instituciji, već i za preduzetništvo u znanju.

Virtuelni sajmovi zapošljavanja, koje organizuje NSZ, omogućavaju mladima da bez fizičkog prisustva stupe u kontakt sa poslodavcima. Na martovskom sajmu 2025. godine učestvovalo je preko 70 obrazovnih i tehnoloških organizacija koje su aktivno tražile saradnike za projekte digitalne nastave, obuka i mentorskog rada.

U obrazovanju nove generacije, znanje se više ne prenosi samo licem u lice – već kroz platforme, softverske rešenja i digitalni sadržaj. Mladi stručnjaci su ključni akteri te promene, a aktuelne inicijative pružaju im realan i otvoren prostor za profesionalni razvoj.

Zaključak: obrazovanje između tehnologije i ljudskog faktora

Do 2025. godine, obrazovni sistem Srbije ušao je u fazu digitalnog sazrevanja. Tehnologija je postala sastavni deo svakodnevnog rada, nastavničke uloge su proširene, a nove mogućnosti zapošljavanja – naročito za mlade – postale su realnost.

Ipak, digitalizacija nije sama po sebi rešenje. Njena prava vrednost dolazi tek kada se kombinuje sa stručnim kadrom, sistemskom podrškom i jasnom vizijom obrazovanja kao osnove društvenog razvoja. Nastavnici, sada više nego ikad, moraju biti istovremeno i edukatori i inovatori. Mladi profesionalci, s druge strane, imaju priliku da uđu u sektor koji sve više ceni veštine 21. veka.

Ulaganjem u ljude, tehnologiju i saradnju, obrazovanje u Srbiji može postati jedan od najstabilnijih temelja budućeg društva i ekonomije.