Zašto je važno da učite brzo?

‚‚Čovek mora ostati učenik i onda kad postane učitelj’’
Izreka kaže: ‚‚Čovek mora ostati učenik i onda kad postane učitelj.’’ U vremenu u kome živimo ova mudra misao predstavlja suštinu današnjeg života, bilo da je reč o školi, faklutetu, poslu, pa čak i svakodnevici. Sa ekspanzijom novih informacionih tehnologija i sve upotrebom računara u istraživačke svrhe, nauka širi svoje vidike iz časa u čas. Znanje je postalo nesagledivo, ali svima dostupno. Brz tempo života zahteva primenljivu informisanost savremenog čoveka te je proces učenja postao neprekidan. Zato je neophodno ovladati tehnikama brzog učenja.

Šta je brzo učenje?

Najjednostavnije, brzo učenje je proces koji obuhvata više različitih veština, strategija, metoda i tehnika. Reč je o jednom usklađenom sistemu koji kroz trening ima za cilj da pojedinca osposobi da brže uči. Samim tim da lakše i efikasnije odgovori na svakodnevne izazove koje njegovo poslovno i akademsko okruženje nameće. Indirektno i da olakša svakodnevno ‚‚bombardovanje informacijama’’ kojima smo izloženi kroz različite medijske sadržaje i društvenu interakciju. Brzo učenje za cilj ima uštedu utrošenog vremena, energije, te ovladavanje i primenu usvojenih informacija u skladu sa individualnim potrebama.

Od mučenja do učenja

U poslovnom smislu posledice zastarelih oblika upravljanja i organizovanja koje datiraju još iz vremena prošlog veka i dalje imaju korene u domćem poslovnom svetu. Nedostaci i manjkavosti našeg školstva su opšte poznati. Usled prostog i monotonog reprodukovanja znanja učenik, student, pa i zaposleni gubi motivaciju. Sve se svodi na puko ‚‚deklamovanje’’ potrebnih informacija koje vrlo brzo ‚‚ispare iz mozga.’’ Gubitak motivacije i odsustvo volje dovode do toga da se stvara averzija prema učenju. Te ne čudi što se neretko proces učenja, posebno među školskom i akademskom populacijom, označava sa velikim slovom ‚‚M’’ ispred same reči učenje – ‚‚(M)učenje.’’ Tehnika brzog učenja postoji da bi sve to promenila.

Da li je (m)učenje stvorilo probleme u učenju ili su problemi u učenju stvorili (m)učenje?

Averzija prema učenju posledica je brojnih neuspeha sa kojima se pojedinac susretao u dužem vremenskom periodu. Neki od tih problema su: demotivisanost, uspavana ili umrtvljena volja za učenjem, odlaganje, strah od učenja tj. neuspeha, osećaj pristupanja ‚‚kavezu sa lavovima’’ u momentu prilaska knjizi, loše pamćenje odnosno prebrzo zaboravljanje, neredovno učenje… Ovaj ‚‚ledeni breg’’ problema, uz malo strpljenja, samodiscipline i vežbanja, biti otopljen ili pak početi da se otapa. Ključ rešenja leži u veštini brzog učenja. Obrazovanje svakako mora da se unapređuje i razvija samo je na nama kojom brzinom će se to dogoditi.

U čemu je tajna brzog učenja?

Tehnika brzog učenja ogleda se u kombinaciji različitih tehnika memorisanja, veština brzog čitanja, uključivanjem logičkih procesa zaključivanja i povezivanja informacija, treniranja koncentracije i fokusa, motivacije, ovladavanja veština organizovanja… Kao što se informisanost uvećava vremenom, tako se i brzo čitanje trenira. Svako od nas je rođen sa određenim nivoom intelektualnih kapaciteta, neko manjim, neko većim. Kod većine ljudi ti kapaciteti su dovoljni da uz ovladavanje određenih taktika učenja postignemo još veće rezultate koji će nam koristiti kako u svakodnevnom životu, tako i u školi, na fakultetu ili poslu.

I ne zaboravite da je znanje moć, a do znanja se stiže učenjem. Dok se brzim učenjem stiže sadašnji trenutak, hvata život i otvaraju se vrata za veće šanse.