Šta podrazumeva obavezno osiguranje svih zaposlenih?

Osiguranje zaposlenih od povreda na radu i profesionalnih bolesti više nije samo dodatni benefit koji poslodavac može da ponudi svom timu. Poslodavci u Srbiji imaju zakonsku obavezu da ga obezbede, bez obzira na delatnost kojom se bave.

Ali šta ta obaveza konkretno znači, ko mora da bude osiguran i šta zaposleni dobija ukoliko dođe do povrede? Izdvajamo najvažnije stvari koje bi svaki poslodavac trebalo da zna.

Ko je dužan da osigura zaposlene?

Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, poslodavac je dužan da zaposlene osigura za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti kako bi im bila obezbeđena naknada štete. Troškove osiguranja snosi poslodavac.

Važno je da ova obaveza ne zavisi od vrste delatnosti. Drugim rečima, obavezno osiguranje za sve zaposlene ne odnosi se samo na građevinske radnike, zaposlene u proizvodnji, vozače i druga zanimanja kod kojih je mogućnost povrede na poslu očigledna. Obavezu imaju svi poslodavci na koje se Zakon primenjuje.

To znači da činjenica da zaposleni radi za računarom u kancelariji ili od kuće ne oslobađa poslodavca obaveze osiguranja.

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu stupio je na snagu u maju 2023. godine, dok su poslodavci imali rok da svoje poslovanje usklade sa novim pravilima do 7. maja 2025.

Od čega su zaposleni osigurani?

Suština ovog osiguranja je finansijska zaštita zaposlenog ako dođe do povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

Povreda na radu ne mora da bude samo teška nezgoda koja dovodi do trajnog invaliditeta. U zavisnosti od okolnosti i uslova osiguranja, mogu biti obuhvaćene i druge telesne povrede nastale tokom ili u vezi sa obavljanjem posla.

Profesionalna oboljenja su, sa druge strane, bolesti koje nastaju kao direktna posledica izloženosti rizicima na radnom mestu.

Osiguranje zaposlenih od nezgode i profesionalnih oboljenja obuhvata propisana pokrića, među kojima su smrt usled nezgode, invaliditet, telesno ili organsko oštećenje, postavljanje dijagnoze i povreda na radu.

Za svako pokriće određuje se osigurana suma – maksimalni iznos na osnovu kojeg se obračunava naknada kada nastane osigurani slučaj.

Zaštita ne prestaje čim zaposleni izađe iz kancelarije

Radno mesto danas ne mora da znači sto i računar u prostorijama firme. Zaposleni može raditi od kuće, otići na sastanak kod klijenta ili provesti nekoliko dana na službenom putu.

Zato je važno gde i kada osiguranje važi.

Zaposleni moraju biti osigurani tokom obavljanja posla, bez obzira na to da li rade od kuće ili iz kancelarije. Zaštita obuhvata i put od kuće do posla i nazad, kao i službena putovanja.

Poslodavac može da ugovori i šire, 24-časovno pokriće. U tom slučaju zaštita može važiti i u slobodno vreme, pa zaposleni može imati pravo na naknadu i za određene nezgode koje nemaju veze sa njegovim poslom, u skladu sa uslovima polise.

Zato pri ugovaranju nije dovoljno proveriti samo da li polisa postoji, već treba znati kada i gde ona štiti zaposlenog. U praksi, poslodavci većinski biraju da osiguraju zaposlene tokom 24 h, jer je razlika u ceni minimalna. 

Šta još može da pokrije polisa?

Zakonska obaveza određuje osnovu, ali poslodavac može da izabere širu zaštitu zaposlenih.

Moguće je ugovoriti dodatna pokrića poput troškova lečenja, dnevne i bolničke naknade, loma kostiju, hirurških intervencija usled nezgode, kao i određenih težih bolesti i hirurških intervencija usled bolesti.

Upravo tu treba obratiti pažnju prilikom poređenja ponuda. Dve polise koje formalno ispunjavaju obavezu poslodavca ne moraju zaposlenima pružati isti nivo finansijske zaštite.

Veća osigurana suma i dodatna pokrića obično znače i veću premiju, ali i veću potencijalnu naknadu kada se dogodi osigurani slučaj.

Zato najniža cena ne bi trebalo da bude jedini kriterijum za izbor.

Koliko košta osiguranje zaposlenih?

Ne postoji jedna cena koja važi za sve kompanije.

Na cenu utiču broj zaposlenih, visina ugovorenih osiguranih suma, izabrana pokrića i procenjeni rizik radnih mesta. U pojedinim osiguravajućim kućama u obračun mogu ući i prosečna starost zaposlenih i dinamika plaćanja premije.

Logično je, na primer, da firma čiji zaposleni svakodnevno obavljaju fizičke poslove sa povećanim rizikom nema iste uslove kao kompanija u kojoj se posao uglavnom obavlja za računarom.

Zato ponude treba porediti prema odnosu cene i pokrića, a ne samo prema konačnom iznosu premije.

Šta ako poslodavac ne osigura zaposlene?

Pošto govorimo o zakonskoj obavezi, nepostojanje odgovarajućeg osiguranja povlači i novčane kazne.

Prema informacijama koje navodi Osiguranik, za poslodavca koji je preduzetnik propisana je kazna od 200.000 do 400.000 dinara, dok direktor ili drugo odgovorno lice kod poslodavca može biti kažnjeno sa 30.000 do 150.000 dinara. Za poslodavca koji je fizičko lice takođe je predviđena kazna od 30.000 do 150.000 dinara.

Osiguranje pritom ne ukida druge obaveze poslodavca u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Njegova svrha je da obezbedi finansijsku naknadu kada do povrede ili profesionalnog oboljenja ipak dođe.

Obaveza poslodavca, ali i konkretna zaštita zaposlenog

Obavezno osiguranje zaposlenih nije samo još jedna polisa koju firma treba da ima zbog zakona. Njime se obezbeđuje finansijska zaštita zaposlenih i njihovih porodica kada povreda na radu ili profesionalna bolest ostave ozbiljnije posledice.

Za poslodavca je zato najvažnije da proveri da li polisa ispunjava zakonske zahteve, koje osigurane sume nudi i gde zaštita važi. Tek nakon toga ima smisla porediti cenu i izabrati ponudu koja odgovara broju zaposlenih i stvarnim rizicima njihovih radnih mesta.