Strah od odvajanja kod malog deteta

Strahovi su normalan deo razvoja deteta, i postoji širok spektar različitih strahova koji se mogu javiti kod različite dece.

Jedan od prvih strahova koji se javlja, najčešće kod beba od 8 meseci, (mada se može javiti i ranije ili kasnije), jeste strah od odvajanja ili separaciona ansioznost.

Separaciona aknsioznost se može ispoljiti na više načina. Neke bebe počnu histerično da plaču kada se mama udalji od njih na veoma kratko vreme (kao što je odlazak u drugu sobu), dok druga deca kao da ispoljavaju strah od odvajanja u kontinuitetu tokom više godina, a strah ih može pratiti sve do škole. 

Roditelji uglavnom pate u istoj meri kao i dete kada odlaze od njega. Iako znate da će dete najverovatnije prestati da plače u minutima nakon rastanka, koliko vas se osetilo da “sve radi pogrešno” kada se dete uhvati za vašu nogu, jeca i moli vas da ostanete?

Iako je ovo sasvim normalno ponašanje i dobar znak da je dete povezano sa vama, separaciona anksioznost može biti veoma teška faza kako za dete, tako i za roditelja. 

Separaciona anksioznost po uzrastu

Bebe

Strah od odavajanja se javlja kada dete razvije razumevanje stalnosti objekta. Kada beba shvati da niste tu, ona postaje uznemirena. Iako neke bebe ispoljavaju razumevanje stalnosti objekta i separacionu aknksioznost već sa 4 ili 5 meseci, najčešće ovaj strah biva izražen sa osam ili devet meseci. Razdvajanje od bebe može biti prilično stresno ukoliko je ona gladna, umorna ili se ne oseća dobro. U težim danima, najbolje je da razdvajanja budu kratka i rutinska.

Mala deca

Mnoga deca preskoče separacionu anksioznost kao bebe, već počnu da je ispoljavaju sa 15 ili 18 meseci. I ovde su razdvajanja od roditelja teža ako je dete gladno, umorno ili bolesno – što čini  veći deo ranog detinjstva. Kako dete bude razvijalo nezavisnost tokom prve dve-tri godine, postaće sve više svesno razdvajanja od roditelja. Može se unapred glasno buniti, plakati i teže se utešiti. 

Predškolci

Nakon 3. godine, većina dece postaje svesna uticaja svog ponašanja ili molbi na roditelje. Ovo ne znači da dete nije stvarno uznemireno, ali ono je sada svesno da može probati na više načina da promeni stvari. Ovde je važno da budete konzistentni: nemojte se vraćati u sobu ako vas dete moli i nemojte otkazivati planove zbog separacione anksioznosti. Vaša uporna konzistentnost, objašnjenja i vraćanje onda kada ste rekli, biće najvažniji i najbolji način da prebrodite ovu burnu, ali krajnje prirodnu fazu kod deteta.

Kako da preživite separacionu anksioznost?

Osmislite ritual za brzo pozdravljanje. Bez obzira da li će to biti kroz nekoliko “posebnih” poljubaca ili davanjem detetu omiljene igračke prilikom razdvajanja, neka pozdravljanje bude kratko i slatko. Ukoliko oklevate, samo ćete produžiti razdvajanje, a time i anksioznost. 

Budite konzistentni. Pokušajte da održite istu rutinu: razdvajanje u isto vreme, sa istim pozdravom, svaki dan kada treba da se razdvojite, da biste izbegli iznenadne faktore koliko god možete. Rutina će umanjiti patnju i omogućiće detetu da istovremeno gradi poverenje u svoju nezavisnost, kao i u vas. 

Pokažite pažnju. Kada se razdvajate, dajte detetu punu pažnju, budite puni topline i nežnosti. Onda se brzo pozdravite bez obzira na njegovo plakanje i molbe da ostanete. 

Održite reč. Dete će vremenom biti više sigurno u svoju sposobnost da bude bez vas kada mu obećate da ćete se vratiti. Najveća greška koju možete uraditi jeste da se vratite nazad u vrtić da proverite kako je, sat vremena nakon što ste se jedva rastali. Ceo proces možete vratiti unazad i još više produbiti detetovu anksioznost. 

Budite jasni i u dečjem stilu. Kada govorite o svom povratku, dajte detetu informacije koje će ono razumeti. Ako znate da ćete se vratiti do 15h, objasnite to recimo ovako “Vratiću se posle spavanja i pre užine”. Definišite vreme koje dete može da razume.

Vežbajte da budete razdvojeni. Odvedite dete do bake i deke, zakažite druženja sa drugom decom, dozvolite porodici i prijateljima da vam pričuvaju dete makar i na sat-dva vikendom. Pre nego što dete upišete u vrtić, posetite ga prethodno i vežbajte rituale pozdravljanja. 

Retko se dešava da se separaciona anksioznost nastavi kada dete upiše školu. Ukoliko ste zabrinuti da se vaše dete ne adaptira dobro, razgovarajte sa pedijatrom. Dečji pedijatar je već pomagao drugim porodiciama koje su prolazile kroz iste situacije i može da pomogne i vama da se umirite i osmislite plan koji će pomoći da lakše prebrodite ovaj razvojni strah.