Zašto se mrštimo i kako to sprečiti?

Mrštenje je jedna od onih nesvesnih navika koje često ne primećujemo sve dok se ne pojave prve linije između obrva ili dok nas neko ne upozori da izgledamo zabrinuto ili umorno. Iako se najčešće povezuje sa emocijama poput ljutnje ili koncentracijom, razlozi za mrštenje su daleko raznovrsniji i često imaju veze sa preopterećenjem očiju i nepravilnim svakodnevnim navikama.

Razumevanje uzroka prvi je korak ka tome da ovu naviku ublažimo. Ne samo zbog estetike, već i zbog zdravlja očiju i opšteg osećaja komfora.

Najčešći razlozi zbog kojih se mrštimo

Jedan od vodećih uzroka mrštenja jeste neadekvatna korekcija vida. Osobe koje imaju dioptriju, a ne nose naočare ili sočiva (ili nose pogrešnu dioptriju) često nesvesno skupljaju obrve kako bi izoštrile sliku. Ovaj napor vremenom postaje refleks, pa se mišići između obrva konstantno aktiviraju i tako nastaju bore između obrva.

Premor očiju je drugi najčešći faktor jer, hteli ne hteli, danas svi provodimo previše vremena ispred ekrana. Dugotrajno gledanje u računar, telefon ili tablet dovodi do naprezanja očnih mišića, suvoće oka i smanjene frekvencije treptanja. Kao odgovor na to, lice se zateže, a obrve spuštaju i to rezultira karakterističnim mrštenjem.

Neodgovarajuća svetlost takođe je jedan od čestih faktora koji dovode do mrštenja i stvaranja bora. Prejako sunce ili, s druge strane, loše osvetljenje u zatvorenom prostoru, teraju nas da sužavamo oči kako bismo bolje videli. Bez adekvatne zaštite ovaj pokret lako prerasta u naviku. A ne zaboravite, baš kao što bez SPF-a ne biste smeli da napuštate kuću leti, tako bi i sunčane naočare trebalo da postanu obavezne.

Tu su i psihološki faktori. Stres, anksioznost i intenzivna koncentracija često se „prelivaju“ na lice. Ljudi koji rade poslove koji zahtevaju fokus, poput rada za računarom ili analitičkih zadataka, posebno su skloni tome da se nesvesno mršte tokom radnog dana.

Nekom mrštenje postane čak i nekontrolisani tik usred čestog stresa ili zabrinutosti.

Na kraju, ne treba zanemariti ni posturu. Loš položaj tela, naročito pri radu za računarom, može promeniti ugao gledanja i dodatno opteretiti oči, što indirektno dovodi do češćeg mrštenja.

Kako sprečiti mrštenje – praktični saveti

Dobra vest je da se većina ovih uzroka može relativno lako kontrolisati, uz nekoliko promena u svakodnevnim navikama.

Prvi i najvažniji korak je redovan pregled vida. Ukoliko imate dioptriju, nošenje odgovarajućih naočara ili kontaktnih sočiva značajno smanjuje potrebu za naprezanjem očiju. Kvalitetna stakla (ona sa zaštitom od plavog svetla) mogu dodatno pomoći osobama koje provode mnogo vremena pred ekranom.

Zaštita od ekrana podrazumeva i pravilnu organizaciju rada. Pravilo „20-20-20“ često se preporučuje: na svakih 20 minuta gledanja u ekran, napravite pauzu od 20 sekundi i pogledajte u daljinu, na oko 6 metara. Ova jednostavna navika pomaže očima da se opuste i sprečava naprezanje koje vodi ka mrštenju.

Iskoristite ovo vreme i da se protegnete, kako biste izbegli krivljenje kičme i bol u leđima.

Vežbe za oči su efikasan način da se smanji tenzija. Jedna od najjednostavnijih je fokusiranje na različite udaljenosti – naizmenično gledajte u predmet blizu sebe, pa u nešto udaljeno. Takođe, kruženje očima (polako, u oba smera) može pomoći u opuštanju očnih mišića. Posebno prijatan efekat ima i gledanje u prirodu jer zelenilo umiruje oči i podstiče njihovu relaksaciju te vid postaje oštriji.

Ne treba zaboraviti ni na sopstvenu mimiku. Povremeno „proverite“ lice tokom dana. Da li su vam obrve skupljene, čelo zategnuto? Već samo osvešćivanje ove navike može pomoći da je postepeno ublažite.

Šta kada kada mrštenje ostavi trag na licu?

Iako na prvi pogled deluje bezazleno, dugotrajno mrštenje može dovesti do formiranja takozvanih glabelarnih bora. U pitanju su vertikalne linije između obrva koje licu daju ozbiljniji ili čak strog izraz.

Ove bore nastaju kao posledica ponavljanih pokreta mišića, a s godinama postaju sve izraženije jer koža gubi elastičnost. Upravo zato se danas sve više govori o preventivnom pristupu. Ne samo u smislu nege kože, već i u kontroli mimike.

Savremena estetska medicina nudi različita rešenja za ublažavanje ovih linija. Hijaluronski fileri mogu pomoći u popunjavanju i hidrataciji kože, dok botoks deluje tako što opušta mišiće odgovorne za stvaranje bora, čime se sprečava njihovo produbljivanje. Ovi tretmani, kada se rade umereno i stručno, daju prirodne rezultate i često se koriste upravo za regiju između obrva.

Male promene koje prave veliku razliku

Mrštenje je, u suštini, kombinacija fizičkih i psiholoških faktora… Od vida i osvetljenja, do stresa i navika. Zato i rešenje leži u sveobuhvatnom pristupu: brizi o očima, pravilnim radnim uslovima i većoj svesti o sopstvenom telu.

Uvođenjem jednostavnih rutina, poput redovnih pauza, vežbi za oči i adekvatne zaštite, moguće je značajno smanjiti ovu naviku. A kao dodatni benefit, ne samo da ćete izgledati odmornije i pristupačnije, već ćete dugoročno sačuvati zdravlje očiju i kvalitet kože.