Društveno odgovorno pušenje u 21. veku

Vekovima duga istorija duvana za koju bi se moglo reći da traje koliko i sama istorija čoveka menjala se u korak sa razvojem čovečanstva.

Indijanska plemena su ga uzgajala na američkom kontinentu u religijske i medicinske svrhe, kao kakav čaj od kamilice. Stotinama godina kasnije, kada sa njim dolazi u kontakt Kristofer Kolumbo, duvan postaje nešto mnogo više od čudnovate biljke indijanskih plemena. On postaje apsolutni trend na celom evropskom kontinentu.

Od žvakanja i nazalne konzumacije duvana, preko prvih ručno (a i fabrički) motanih cigareta, do cigareta sa ukusima; načini uživanja u duvanu su se menjali, a čini se da ovaj ritual još uvek nije poprimio svoj stalni oblik.

Šta se u stvari dogodilo

Naime, tokom drugog svetskog rata, prodaja cigareta doživljava svoj vrhunac, ali se nakon tog perioda mogla osetiti promena u stavu prema tradicionalnim cigaretama. Pored toga što su se mnogo više stavljali u fokus mogući zdravstveni problemi, kako kod pušača tako i kod nepušača, oni koji nisu pronalazili zadovoljstvo u duvanskim proizvodima su isticali neprijatnosti koje su pratile ovaj ritual.

Tokom 1960-ih su se javile prve kutije cigareta sa upozorenjem o šteti koju duvanski proizvodi mogu naneti, a postepeno se proizvođačima iz duvanske industrije i u potpunosi ukinulo pravo da reklamiraju svoje proizvode. Sve ovo uticalo je na to da čak i oni koji se do sada nisu bavili ovom tematikom zastanu i formiraju sopstveno mišljenje koje je u većini slučajeva, i sasvim očekivano, bilo pro-revolucionarnog karaktera.

U drugoj polovini 20. veka, 70-ih i 80-ih godina je svuda bilo dozvoljeno pušenje. Ljudi su mogli da zapale cigaretu na poslu, u kafićima i restoranima, pa čak i zdravstvenim i obrazovnim ustanovama. Cigarete su se mogle videti i u javnom prevozu, autobusima, vozovima i avionima, bez odvojenih zona za pušače i nepušače.

Tek na prelazu iz jednog milenijuma u drugi, nakon 6000 godina duge tradicije, mnoge zemlje usvajaju zakon o zaštiti stanovništva od duvanskog dima kojim se, kako se zvanično navodi, “uređuju mere ograničenja upotrebe duvanskih proizvoda”.

Varijacije zakona su vrlo brzo usvojene na globalnom nivou, a duvanskoj industriji nije preostalo ništa drugo nego da da svoj odgovor na novonastalu situaciju.

Era elektronskih cigareta

E-cigarete su elektronski uređaji na baterije koji zagrevaju tečnost kako bi stvorili paru koja se potom udiše. Iako je prva elektronska cigareta patentirana još davne 1930. godine, prva moderna elektronska cigareta se pojavila na tržištu tek 2004. godine. Ono što je ovom proizvodu donelo svetsku popularnost su dve stvari: činjenica da se u e-cigareti ne nalazi duvan, već tečnost kombinacije različitih sastojaka (najčešće i nikotina), te se verovalo da će pomoći pušačima da se reše ove slatke navike, dok je drugi razlog poprimio simpatije nepušača jer e cigarete ne emituju dim i neprijatne mirise.

Velika imena poput R.J. Reynolds, Lorillard i Philip Morris su postepeno počeli da proizvode svoje verzije elektronskih cigareta za koje se verovalo da će zauzeti veći deo tržišta. Međutim, statistike su pokazale nešto drugo. Prodaja e-cigareta čini svega 1% tržišta duvana i pušači i dalje preferiraju tradicionalne cigarete.

Da li HNB uređaji imaju svetlu budućnost?

Kao rezultat, u tehnološki naprednom Japanu, pojavio se IQOS, jedan od prototipa HNB uređaja (heat-not-burn) koji za razliku od tradicionalnih cigareta ne sagorevaju već zagrevaju duvan na temperaturi od 300°C. Samim tim se zadržava isti nivo nikotina i ono što je najvažnije pušačima – pravi ukus duvana. Takođe, uprkos tome što se HNB uređaji koriste za zagrevanje specijalno dizajniranih patrona pravog duvana, njihovim korišćenjem se ne emituje duvanski dim i neprijatni mirisi.

Do sada je prodato više od 3 miliona IQOS uređaja, a trenutna predviđanja pokazuju da će ovi uređaji zauzeti 30% tržišta do 2025. godine.

Ono što nam preostaje je da strpljivo čekamo i vidimo da li će ovaj patent zaista preovladati duvanskom industrijom i podići ritual pušenja na neki novi nivo. Nivo na kom će se pomiriti dve sukobljene strane, jer će obe biti podjednako zadovoljene.