Evo Zašto se Ježimo dok Slušamo Muziku

Kada muzička lista koju slušate pogodi sve prave akorde i melodije, vaše telo može da se prepusti uživanju. Srce počinje ubrzano da kuca, zenice oka počinju da se šire. Osećate kako vam krv silazi u noge.

Vaš mozak biva stimulisan i postaje aktivniji, podstiče vas na igru. Nauka kaže da je to zato što, dok slušamo pesme sa omiljenim melodijama i stihovima, mozak počinje da luči dopamin. Na to reaguje i naša koža koja počinje da se ježi.

Mozak je „Dobar Slušalac“

Prema statistici, oko 50% ljudi se naježi dok sluša muziku. Istraživanja pokazuju da je to zbog toga što muzika stimuliše stara sećanja u mozgu, oslobađajući dopamin koji protiče kroz striatum – deo prednjeg mozga koji se aktivira uz pomoć navike, nagrade i motivacije. Prema istim naučnim studijama, muzika može da utiče na naš mozak na isti način kao i seks, kockanje ili kao zavisnost od gledanja televizije.

Ono što je neobično, jeste činjenica da se takav nivo dopamina dostiže nekoliko sekudni pre posebnog trenutka u pesmi, recimo pre refrena, solo deonice ili strofe sa vašim omiljenim stihom.

Naučnici tvrde da je to tako jer je mozak dobar „slušalac“; on neprestano predviđa šta će se sledeće desiti. Ako posmatramo sa razvojnog aspekta, slušanje muzike je jako korisna navika koju svaki čovek treba da ima. Jer su dobra predviđanja mozga jako važna za preživljavanje.

Muzika zna da bude vrlo nezgodna. Ona je često nepredvidiva, zadirkuje naš mozak, držeći nivo dopamina kao da je na okidaču. I upravo tada naša koža počinje da se ježi. Zato što kada konačno čujete taj dugo iščekivani sklad nota, striatum mozga uz pomoć dopamina oseti zadovoljstvo, a mi osetimo jezu. Što je lučenje dopamina veće, to se naša koža više ježi.

Češće se ježimo od tužne muzike

Prema mišljenju estonskog neurologa Jaka Panksepa tužna muzika češće izaziva jezu od veselih nota. On tvrdi da melanholične melodije aktiviraju mehanizam koji kod čoveka izaziva osećaj hladnoće, i tuge slične onoj koju su naši preci osećali kada su se odvajali od svoje porodice. Kada neka balada probudi nostalgična osećanja i tugu u nama, taj prirodni nagon nas ustvari pokreće.

Ono što je interesantno u vezi Panksepove teorije jeste da tužna muzika, iako izaziva jezu kože, ustvari uopšte ne rastužuje ljude. Naprotiv, iskustvo je sasvim pozitivno. Jedno nedavno istraživanje ovog naučnika nedvosmisleno je potvrdilo da tužna muzika ustvari evocira pozitivna osećanja. Tuga koja se iskusi kroz umetnost je prijatnija od tuge koju osećate kada, na primer, imate loš i neuspešan dan na poslu.

Ove činjenice mogu da budu nagoveštaj još jedne teorije. Naime, amigdala, koja je odgovorna za naše emocije, naročito reaguje na muziku. Ozbiljna muzika može da aktivira osećaj  straha u amigdali, a posledica toga može biti osećaj da nam se diže kosa na glavi. Kada se to događa, naš mozak brzo analizira situaciju, kako bi utvrdio da li negde u našem okruženju postoji stvarna opasnost. Nakon što mozak shvati da ne postoji realna opasnost zbog koje bi trebali da budemo zabrinuti, taj osećaj straha postaje pozitivan. Tada se strah gubi, ali osećaj jeze ostaje.

Muzika je puna iznenađenja

Jezu možemo osetiti kada slušamo bilo koji muzički žanr, bilo da su u pitanju Mocart ili Džordž Geršvin, Bajaga ili Stonsi, Šakira ili Ceca, bilo da slušamo neki valcer ili tehno muziku. To je forma, a ne stil koji se vrednuje. Jeza nas najčešće obuzima onda kada se nešto neočekivano događa. Kada u određenom segmentu pesme ulazi novi instrument, kada se naglo menja ritam pesme, ili kada se menja dinamika sviranja pa odjednom tihi tonovi bivaju zamenjeni naglašenim deonicama. Sve su to muzički elementi iznenađenja.

Igra pogađanja

Pa ipak, najjača jeza se može javiti kada slušate dobro poznatu pesmu čije delove odlično poznajete i dobro znate šta dolazi sledeće u njoj. Kada su naša očekivanja već poznata, amigdaloidna jedra postaju opuštenija i aktivnija. To je povezano sa dopaminom, jer mozak tada igra svoju omiljenu igru pogađanja. Ako unapred znate šta će se dogoditi, to može pojačati uzbuđenje i jezu. To objašnjava i statistički podatak da se više od 90% muzičara ježi tokom nastupa, iako te iste pesme izvodi skoro svakog dana.

Čovekova ličnost i muzika

Čovekova ličnost je takođe veoma važna. Naučnici sa Univerziteta Severna Karolina u Grinsboro-u su otkrili da ljudi koji su otvoreniji za nova iskustva češće imaju osećaj jeze. Prema ovoj studiji, takve otvorene osobe imaju bolje predispozicije za sviranje muzičkih instrumenata i za vrhunsku karijeru muzičara.