Kako da sprečite pojavu miševa u vašem domu?

Kućni ili domaći miševi (latinski Mus musculus) su glodari koji pripadaju porodici miševa (Muridae), a nakon ljudi najrasprostranjeniji su sisari na svetu. Domaći miševi su hemerofili, zavise od ljudi i njihovih staništa, što objašnjava činjenicu da su česti neželjeni gosti naših domaćinstava.

Miševi su glodari, imaju oštre sekutiće koji tokom života neprestano rastu. Kako bi „potkratili“ zube imaju neprestanu potrebu za grickanjem, a na taj način nanose veliku štetu ljudima. Odrasla jedinka miša dugačka je od 7 do 10 cm, pepeljaste je do mrke boje, težine 20 grama. Muške jedinke su dominantne, žive u leglu sa nekoliko ženki, od kojih se svaka razmnožava četiri do pet puta godišnje. Mladunci dostižu polnu zrelost sa 2.5 meseca, stoga je brojnost populacije miševa ekstremno visoka. Suzbijanje miševa u ljudskim staništima je izuzetno važno iz mnogobrojnih razloga.

Miševi u ljudskim domovima

Miševi se naseljavaju u blizini ljudskih staništa, na marginama gradova i sela, na deponijama i u njivama, odakle traže put do domova ljudi. Pored kuća i stanova miševe možemo pronaći na tavanima i u podrumima, u ambarima, skladištima i magacinima, pomoćnim prostorijama. Mogu preživeti izuzetno niske i visoke temperature, otporni su i prilagodljivi, stoga se mogu nastaniti gotovo na svim mestima.

Domovi ljudi su im naročito privlačni jer su izvor hrane i toplo mesto gde se mogu nastaniti. U kuće prodiru putem toplotnih i vodovodnih cevi, pukotina kraj elektro izolacija, kroz podrume i tavane. Nastanjuju se u svim prostorijama kuće.

Miševi su noćne životinje koje čekaju da se ljudske aktivnosti smire i utihnu, kako bi krenuli u potragu za hranom. Dnevno pojedu količinu hrane koja je deset puta veća od njihove težine. Hrane se žitaricama, mesom, biljnom hranom i svim namirnicama koje pronađu u domovima ljudi.

Zbog čega je suzbijanje miševa važno?

Miševi na prvi pogled deluju kao dobroćudne krznene loptice, a zapravo su velike štetočine, a suzbijanje miševa je izuzetno značajno. Naime, pored materijalne štete, miševi predstavljaju i epidemiloški rizik.

U potrazi za prehrambenim namirnicama miševi će izgrickati sve pred sobom – drvo, hartije, tkanine, izolacije, zidove koji nisu od čvrstog materijala. Na taj način proizvode veliku štetu, a zabeleženi su slučajevi velikih požara, zbog instalacija koje su izgrizli.

Džakovi hrane koje miševi kontaminiraju moraju biti uništeni i nisu pogodni za dalju upotrebu, ni ljudi, ni životinja. Procenjuje se da na globalnom nivou šteta koju glodari pričinjavaju broji milijarde evra, ali to nije sve.

Epidemiloška opasnost je strašnija od materijalnih gubitaka. Miševi nose veliki broj patogenih mikroorganizama na svom krznu, u pljuvačci, izmetu i urinu. Od zaraznih bolesti ne obolevaju, ali ih zato prenose. Bolesti koje izazivaju glodari mogu poreklom biti:

• Virusne (hemoragična groznica, slinavka, šap, besnilo…)
• Bakterijske (tularemija, leptospiroza, tuberkuloza, salmonela, groznica…)
• Gljivične (razne vrste dermatomikoza i trihofitija)
• Parazitske (trihineloza, lajsmanioza, kokcidioza)
• Protozoe (toksoplazmoza, amebijaza, sarkocistoza)

Svim nabrojanim bolestima ljudi se mogu zaraziti ukoliko dođu u kontakt sa mišijim urinom ili izmetom, ili konzumacijom hrane koja je kontaminirana. Suzbijanje miševa u domovima ljudi se ne sme odlagati, niti je situacija kojoj treba pristupati amaterski.

Kako se vrši suzbijanje miševa?

Prevencija je uvek najbolje rešenje. Kako ne biste zapatili problem s miševima u svom domu, poželjno je da je vaša kuća izgrađena od čvrstog materijala, a sve pukotine zapušene i sanirane. Naročitu pažnju treba pokloniti prozorima i vratima. Otvori kraj cevi moraju biti zaštićeni mrežicama, jer su miševi u stanju da iskoriste svaku rupicu kako bi sebi napravili put.

Higijena je pola zdravlja – higijena doma naročito. Neiskorišćenu hranu treba odlagati u kutije od čvrstog materijala i ne dozvoliti da ostaci vaših obroka postanu gozba glodara.

Ako se problem javi, deratizacija je jedino rešenje koje će vas trajno i sigurno osloboditi problema sa neželjenim glodarima.

Brojnost populacije miševa izvesnom čini činjenicu da gde se javio jedan miš, vreba još bar desetak. Ako ste videli dva ili tri, u okolini su stotine. Sa takvim brojčanim stanjem ne možete se izboriti sami, uz pomoć kartona i lepka.

Šta je deratizacija miševa?

Deratizacija je skup mera i postupaka kojima se vrši potpuno suzbijanje miševa ili svođenje njihovog broja na minimum. Mere deratizacije mogu biti hemijske, fizičke, mehaničke i biološke.

Biološke metode koriste prirodne neprijatelje miševa. Fizičke i mehaničke mere podrazumevaju upotrebu gasa, lepaka, raznih otrova, zamki. Ove metode su prevaziđene, jer se pokazalo da su hemijske metode za suzbijanje miševa najdelotvornije.

Hemijske metode se baziraju na upotrebi otrova sporog (antikoagulanti) i brzog (akutni) delovanja. Otrovi (rodenticidi) se mešaju sa hranom i postavljaju se na mesta gde se glodari najčešće kreću u potrazi za hranom. Otrovi sporog delovanja se češće koriste (bromadiolon i brodifakum). Nakon što ih miševi pojedu izazivaju unutrašnje krvarenje, a smrt nastupa tek nakon nekoliko dana.

Zbog odloženog delovanja miševi nisu u stanju da „upozore“ ostatak legla na opasnost.

Hemijske mere sprovode stručne ekipe deratizacije. Otrovi se raspoređuju strateški, a opasnost po ljude, decu i kućne ljubimce je isključena.

Sačuvajte svoje zdravlje i svoju imovinu i sanirajte problem sa glodarima odmah u začetku.