Koliko opasna može biti paraliza glasnih žica

Promuklost i gubitak glasa retko kada prepoznajemo kao ozbiljne zdravstvene probleme. Štedećemo grlo neko vreme, redovno konzumirati tople napitke, i stanje bi uskoro trebalo da se vrati u normalu. Međutim, iako se uglavnom radi o benignom problemu, promuklost koja traje duži vremenski period može biti simptom ozbiljnih oboljenja, koja zahtevaju lekarsku intervenciju.

Zašto gubimo glas?

Da bismo razumeli zašto i kako gubimo glas, prvo moramo razumeti strukturu govornog aparata. Govorni aparat se sastoji od hrskavica, mišića i sluzokože i smešten je u osnovi jezika i na vrhu dušnika. Glasne žice su zapravo dve trake mišićnog tkiva koje su smeštene na početku dušnika. Kada vazdušna struja pomeri glasne žice, dolazi do vibriranja koje se ispoljava kao zvuk (glas).

Ako dođe do upale ili paralize glasnih žica, one više ne funkcionišu optimalno, a rezultat je pojava hrapavog ili promuklog (izmenjenog) glasa ili potpuno odsustvo istog. Naravno, u obzir se mora uzeti i činjenica da pojedinci mogu imati prirodno hrapaviji glas, koji ne mora biti posledica oboljenja glasnih žica.

Poremećaji glasa mogu ukazivati na manje opasna, ali i opasna zdravstvena stanja: laringitis, neurološki poremećaj glasa, polipi, noduli ili ciste, paraliza ili slabost glasnih žica, prekancerogena i kancerogena stanja…

Poremećaji glasa se mogu javiti u bilo kojoj životnoj dobi, mada se češće javljaju kod starije populacije. Stručnjaci su prepoznali i faktore rizika: alergije, prekomerno konzumiranje alkohola, neurološki poremećaji, dugoročna izloženost jakom stresu, pušenje, problemi sa štitnom žlezdom…

Simptomi paralize glasnih žica

Glasne žice su fleksibilne, što omogućava da vibriraju (zatežu se i opuštaju) pod uticajem vazdušne struje, kada želimo da govorimo. Kada ne govorimo, glasne žice su u opuštenom položaju. Kada dođe do paralize glasnih žica, njihova moć fleksibilnosti je smanjena ili potpuno izgubljena. S tim u vezi, i naša moć govora ispašta. Na svu sreću, paraliza uglavnom pogađa samo jednu glasnu žicu i retki su slučajevi kada zahvati obe. Pored problema s glasom, paralizu glasnih žica karakterišu i mogući problemi s disanjem i gutanjem.

Najčešći simptomi paralize glasnih žica uključuju:

• hrapavost glasa
• smanjen intenzitet glasa
• bučno disanje
• gušenje ili kašljanje prilikom gutanja
• gubitak refluksa gutanja
• potreba za čestim pročišćavanjem grla

Ovakvi simptomi često ukazuju na poremećaje glasa koji se lako mogu tretirati i izlečiti. Međutim, u određenim slučajevima mogu ukazivati i na ozbiljna oboljenja, koja zahtevaju hitnu lekarsku intervenciju. Ako promuklost traje duže od dve nedelje, što pre se obratite lekaru.

Klinička slika i dijagnostika

Kao što smo već spominjali, paraliza glasnih žica retko kada zahvata obe glasnice (obostrana), ali takvi slučajevi nisu nemogući. Pored toga, paraliza može biti urođena ili stečena.

Jednostrana paraliza glasnice ima blaže simptome i ponekad je teško uspostaviti dijagnozu kod male dece. Obostrana paraliza može dovesti do ozbiljnih problema s disanjem, što naposletku može dovesti i do pojave plave kože (cijanoze), bučnog disanja (stridor) ili čak do gušenja.

Urođena paraliza najčešće nastaje kao rezultat neuroloških poremećaja ili povrede nerva (nervus recurrens) prilikom rođenja. Može biti jednostrana ili obostrana. Stečena paraliza uglavnom nastaje usled oštećenja nerva vagusa. Do oštećenja može doći usled brojnih stanja i oboljenja: zapaljenski procesi koji zahvataju krikoaritenoidni zglob, zapaljenski procesi koji zahvataju grkljan, u toku hirurških zahvata i terapija zračenjem, kao posledica neuroloških i metaboličkih bolesti i kao posledica traume vrata.

Dijagnozu će postaviti lekar specijalista otorinolaringologije. Dijagnozu je ponekad moguće postaviti već nakon razgovora s pacijentom (ukoliko je pacijent u mogućnosti da govori), te se sumnja potvrđuje laringoskopijom ili laringealnom elektromiografijom (EMG).

Lečenje paralize glasnih žica

Lečenje podrazumeva uklanjanje uzroka paralize. Paraliza glasnica može biti simptom neke osnovne bolesti, te se u tim slučajevima pristupa lečenju primarne bolesti. Kod osoba kod kojih se ne može lečiti primarna bolest, prioritet je glasovna terapija, koja se kombinuje s hirurškim metodama, radi postizanja najboljih rezultata.

Tri najčešća hirurška zahvata za tretman paralize glasnih žica su: medijalizacijska tiroplastika (u lokalnoj anesteziji se postavlja silikonska proteza u prostor između glasnih žica), aritenoidna adukcija (u lokalnoj anesteziji se na glasne žice postavljaju šavovi), injekcija u glasne žice (u opštoj anesteziji se vrši injekcija materijala, poput masnog tkiva, u glasnu žicu). Na osnovu analiza, lekar će utvrditi koja od navedenih procedura je primerena za kojeg pacijenta.

Iako promuklost koja traje duže od dve nedelje ne mora ukazivati na ozbiljnu bolest, promene u glasu mogu biti i jedan od prvih simptoma maligniteta. Čak i sama za sebe, obostrana paraliza glasnica može dovesti do ozbiljnih problema s disanjem i gutanjem ili čak do gušenja koje zahteva hitnu hiruršku intervenciju otvaranja dušnika (traheotomija). Ukoliko se suočavate sa simptomima koje smo naveli, što pre zakažite lekarski pregled. Ako niste sigurni kako da dođete do stručnjaka, najlakši način je da u Google pretragu ukucate “orl Novi Sad” i tako dobijete uvid u lekare i ordinacije u vašem kraju, koje se bave upravo rešavanjem zdravstvenih problema s kojima se suočavate.