Mauzolej u Helikarnasu (današnji Bodrum) – jedno od sedam antičkih čuda

Sedam građevina u antici se smatra svetskim čudom, nažalost, danas možemo da se divimo samo jednom – Keopsovoj piramidi. Ova impozantna građevina ima funkciju grobnice. Ranije se smatralo da što je grobnica veća, to je vladar bio moćniji. Danas ćemo govoriti o jednoj drugoj jednako veličansvenoj grobnici koja nije odolela zubu vremena – u pitanju je Mauzolej u Halikarnasu.

Ovo antičko čudo smešteno na istoku turske nosi sa sobom mnoge priče i legende. Istina je da je mnogo toga vezano za ovaj mauzolej, pa i njegov sam izgleda ostalo misterija. No, ono u čemu se svi izvori slažu jeste da je izgradnja ovakve grobnice, tada najveće u antici, bio neverovatan građevinski poduhvat.

Za kog vladara je uopšte i bila izgrađena ova grobnica i zbog čega se danas mogu pronaći samo njeni tragovi? Na ova pitanja ćemo dati odgovor u narednim redovima.

Karatka istorija

Mauzolej u Helikarnisu izgrađen je oko 350 godine pre nove ere. Helikarnis je antički grad koji je bio prestonica carstva Karije, čiji je vladar bio Mauzol. Karija je pripadala velikom Ahemenidskom iliti Prvom persijskom carstvu. Ovo područje danas pripada Turskoj državi, a nekadašnji Helikarnis je danas poznato tursko letovalište – Bodrum.

U antici su se grobnice za vladare pravile dok su oni još bili u punoj moći. Ovakva praksa je nastala iz dva razloga. Kao prvo, zbog konstantnih ratovanja (sa antičkom Grčkom) nije se mogao očekivati dugačak životni vek. A kao drugo, kako su ovi vladari za sebe pravili veličanstvene i skupe grobnice za njih se moralo odvajati dosta novca, praktičnije je bilo da se arhitekte, skulptori i ostali ljudi koji su učestvovali na izgradnji plaćaju dugi niz godina.

No, ono što je prilično interesantno vezano za ovaj mauzolej nije samo njegov izgled, nego i sama reč „mauzolej“. Ova reč, zapravo, i potiče od imena vladara – Mauzola. Po njemu su svi ostali mauzoleji dobili ime.

Razlog zbog kog se ova građevina svrstava u svetsko čudo jeste njegova veličina, umetnička vrednost i kompleksnost izgradnje. Presijanci su vekovima gradili slične grobnice, one izgrađene za aristokrate su obično bivale u steni, a grobnice posvećene vladarima su bile izdvojene.

Stvar sa ovim mauzolejem jeste što do tad ni jedan nije bio toliko izdvojen, izgrađen je na brdu iznad grada, uz obalu mora, i ni jedan do tad nije bio tolikih dimenzija, niti je uloženo toliko bogatstva u izgradnju neke grobnice.

Kako je mauzolej izgledao?

Arheolozi imaju poteškoće da opišu kako je tačno izgledao mauzolej u Helikarnisu. Nažalost, njegove temelje i krov u dobroj meri oštetili zemljotresi. Tada je mauzolej postao ruševina.

Nakon toga u XV veku su ga vitezi Hospitalci koji su iskoristili velike kamene blokove da bi napravili Tvrđavu svetog Petra. Tvrđava je izgrađena kraj samog mora i danas predstavlja jednu od najvećih znamenitosti.

Elem, arheolozi su uradili nekoliko rekonstrukcija izgleda mauzoleja, ali nikad nećemo moći utvrditi kako je tačno izgledao. Pretpostavlja se da je mauzolej bio okrenut ka moru. Izračunali su da je dužina građevine 242,5 metara.

Do grobnice je vodilo stepenište koje su krasile kamene skulpture lavova. Grobnicu je okruživao veliki broj skulptura ljudi. Za dve pronađene se veruje da predstavljaju Mauzola i njegovu suprugu Artemiziju, mada je pre verovatno da su to skulpture njihovih bogova.

Persijanci su kao i Grci mnogobožački narod i većinu svojih građevina su posvećivali svojim bogovima. Mauzolej u Helikarnisu je jedna od retkih takvih građevina koja je posvećena čoveku, a koja je izgledom zasenila mnoga antička dela posvećena bogovima.

Još jedna zanimljivost vezana za antičke skulpture jeste da je većina njih bila obojena. To važi i za skulpture antičke grčke. Nama su danas poznate kao bele, jer se tokom godina boja skinula sa mermera. Naime, skulpture su bile toliko ukrašene da bi se to danas verovatno smatralo kičom, a ne umetnošću.

Arhitekte su su mauzolej urkasile sa 36 tankih stubova, svaki od njih je bio visok 12 metara, a rastojanje između dva stuba je bilo 3 metra. Prethodno navedene skulpture su popunjavale prazna mesta.

Na svakom uglu postavljen je ratnik na konju koji je „čuvao grobnicu“. U centru se nalazila masivna grobnica u obliku kvadrata. Na grobnici, kao krov izgrađena je manja piramida, čiji je vrh bio kvadratastog oblika. Sam krov pomalo podseća na majanske piramide.

Sama grobnica je dugačka 38,4 metara, a široka 32,5 metara. Veličina grobnice je bila simbol za važnost i moć samog vladara. Naravno, svaki vladar bi insistirao na tome da njegova grobnica bude što veća.

Moglo bi se reći da grobnica predstavlja umetničko delo za sebe. Skulptori su od mermera napravili umetnička dela koja oslikavaju bitke u kojima je Mauzol učestvovao. Definitivno se nije štedelo, jer su na skulpturama radili najbolji umetnici tog vremena.

Na samom vrhu napravljena je još jedna skulptura, Mauzola i Artemizije, koji upravljaju kočijama sa konjima. Danas su ostala sačuvana dva konja od kojih je jedan obezglavljen. Artemizija je Mauzolu bila istovremeno i sestra i žena. U Persiji je bio običaj da carevi za žene uzimaju svoje sestre, da bi očuvali „čistost“ svoje loze.

Artemizija je umrla dve godine nakon svog muža i zajedno sa njim je sahranjena u mauzoleju. Istoričari smatraju da je bila jedna od najmoćnijih žena u Persiji i da je čak bila i bolji vladar od svog muža.

Ovo su samo neke od informacija koje su poznate istoričarima i arheolozima vezane za mauzolej. Ostatak je ostao pokriven pod velom tajni, što ga verovatno čini još zanimljivijim.