Nikad teže pronaći pravi poslovni prostor

Iako tržište nekretnina u našoj zemlji dožiljvana pravi bum čini se da je sve teže pronaći adekvatan poslovni prostor. Stanova na tržištu je sve više, pa ni ne treba da čudi što je njihov udeo u ukupnom prometu skoro 57 odsto. Poslovnih prostora na tržištu je dosta manje, a veliki broj ovih objekata nađe kupca i pre same izgradnje, pa slobodni ostaju oni koji se nalaze na manje atraktivnim lokacijama.

Udeo prodaje poslovnih prostora na tržitu iznosi svega četiri odsto, što predstavlja izuzetno mali procenat. Kada to prebacimo u novac, radi o 66,8 miliona evra, iznos koji je skoro tri puta manji od onog potrošenog na stambene objekte.

Najskuplji kvadrat poslovnog prodat je na teritoriji opštine Stari grad u Beogradu- za 179 kvadrata kupac je, u ovoj transakciji, izdvojio nešto više od 1,8 miliona evra, odnosno oko 10.000 evra po kvadratu. Ova transakcija pokazuje da zainterovanih za dobar objekat, na dobroj lokaciji, uvek ima ali i da takvih objekata očigledno nema mnogo.

Lokacija najveći problem

Bum na tržištu stanova doneo je veliki broj zgrada koje niču iz dana u dan- sve one po pravilu imaju i poslovne prostore. Kako se stambeni objekti danas najčešće grade na periferiji, ovi lokali često godinama ostaju prazni.

Odličan primer za to je situacija u Novom Sadu, gradu koji ima najrazvijenije tržište nekretnina u Srbiji- stambeni blokovi se grade u delovima grada kao što su Novo naselje i Telep, dok je izgradnja novih objekata u četvrtima bližim centru kao što je Podbara ili Grbavice danas dosta ređa. Sve su to lokacije koje se nalaze van glavnih tokova ljudi, što definitvno utiče na promet.

Otvaranje velikog broja tržnih centara donelo je dosta promena u ovom delu tržišta. Veliki trgovinski lanci su se preselili u ove objekte, koji im garantuju veliki promet u svakom trenutku. U centralnim tako delovima Novog Sada, na primer, danas postoje prazni lokali koji godinama čekaju zakupce. Veliki broj njih je neodgovrajuće veličine ili se nalaze u objektima poput Apolo centra ili SPENS-a, koji više nisu privalčni ni kupcima ali ni zakupcima lokala.

Sve više se traže i poslovne zgrade

Pored lokala, u poslednje vreme se na tržištu sve više traže i poslovne zgrade. Njih najčešće traže firme koje se bave IT industijom, kojima su potrebni veliki kancelarijski prostori. Ovakve nekretnine se najčešće nalaze na teritoriji Novog Beograda, koji zbog slobodnih građevinskih površina još uvek ima prostora za izgradnju objekata velike kvadrature. Firme se sve češće useljavaju i u kuće, koje je lako adaptirati u poslovne prostore. Ipak, i tu se gleda kvadratura, pa se takvi objekti najčešće prometuju u beogradskim naseljima kao što su Dedine, Senjak ili Stari grad.

Kada je reč o cenama i one rastu sa porastom kvadrature. Za objekat od nekoliko stotina kvadrata na Novom Beogradu trenutno je potrebno izdvojiti više od 3000 evra, dok je za isti iznos u Profesorskoj koloniji moguće doći do čak pet puta većeg prostora. U Beogradu na vodi, koji sa pravom postaje sve popularnija lokacija, poslovni prostor od 1000 kvadrata se trenutno iznajmljuje za 12.000 evra na mesečnom nivou.

Lokali u vlasništvu države

Lokalne samouprave i republika Srbija još uvek imaju u svom vlasništvu veliki broj poslovsnih prostora. Oni se najčešće iznajmljuju na javnim nadmetanjima, po povoljnim uslovima, ali ponekad se raspisuju i oglasi za njihovu prodaju. Treba aktivno pratiti oglase, koji izlaze u sredstvima javnog informisanja, i pronađi ponudu koja vam odgovara.

Ukoliko na ovaj način dođete do lokala, ne znači da su cene fiksne. Primera radi, grad Beograd je početkom ove godine doneo odluku o povećanju cena kirija za 6,8 odsto, kako bi one bile u skladu sa aktuelnom situacijom na tržištu. Cena zakupa zavisi i od toga koju delatnost zakupac obavlja, pa tako zakupci ateljea plaćaju svega 59 dinara po kavadratu u ekstra zoni, ugostitelji 1.312 dinara a najskuplja cene je za priređivače igara na sreću i iznosi 1.551 dinar.

Kada je reč o prodaji poslovnih prostora u vlasništvu države, objekti se najčešće prodaju javnim prikupljanjem ponuda. Sve što je potrebno je da ponudu pošaljete u roku koji naznačen u oglasu. Ponude se nakon toga otvaraju, a oglašeni prostor ide u ruke onome ko ponudi najviše. Za svaki objekat je određena početna cena, na osnovu mišljenja nadležnih državnih ustanova. Na primer, za lokal od 33 kvadrata u Železničkoj ulici u Novom Sadu u oglasu raspisanom početkom novembra ove godine država je tražila oko 85.000 evra.