Procvat srpskog građevinarstva

I ove godine je građevinarstvo i te kako doprinelo rastu bruto domaćeg proizvoda. Prema procenama nadležnog ministarstva, treći kvartal 2018. godine doprineo je da se poveća vrednost izvedenih građevinskih radova za 12%, a u odnosu na isti period prošle godine vrednost ugovorenih radova viša je za 11,5%.

Naravno, najveća pažnja se posvećuje infrastrukturi. Gradi se, radi se širom Srbije, a kada je ova delatnost u pitanju rast vrednosti koju su u ovoj godini imali ugovoreni radovi veća je i iznad proseka je nego što je to bio slučaj u istom periodu prošle godine.

Poznata je Srbija kao zemlja građevinara, zemlja radnih i vrednih ljudi koji su gradili ne samo u našoj zemlji, nego i po svetu. Čini se da je danas, osim tradicije, ostalo još ponešto iz tog perioda kada je građevinarstvo cvetalo. Ostalo je znanje, ostalo je iskustvo i ljudi koji još uvek pokušavaju da nađu svoje mestu u borbi za profitom.

Iako se sve više stranih građevinskih kompanija pojavljuje na našem tržištu, iako su stranci izvođači radova, a nađe firme podizvođači, ima još uvek malih preduzeća koji se bore i opstaju u građevinskoj industriji. Mnogi svoje mesto traže u lokalnoj samoupravi, pojedini se radije odlučuju da budu, kako se u našem narodu kaže, prvi u selu, a ne poslednji u gradu. I to je sasvim u redu.

Iznajmljivanje viljuškara, prevoz građevinskog materijala, izvođenje radova i drugi građevinski poslovi samo su deo radova koje vrše lokalne građevinske firme. Svako malo preduzeće na početku poslovanja kreće sa manje zahtevnim poslovima. Nekima osnovna delatnost postane iznajmljivanje viljuškara i drugih mašina, a nekima samo prevoz građevinskog materijala.

Sve zavisi od količine posla, mehanizacije, ali i od vlasnika firme.

Srpski radnik – dika i ponos

Često čujemo kako neće mladi da rade, kako se poslovi malo plaćaju, a kako naši radnici sve više odlaze u inostranostvo. Odliv mozgova, odlazak radnika, bilo kvalifikovanih, bilo visokokvalifikovanih postaje ozbiljan problem. Postavlja se pitanje ko će da radi onda u Srbiji, hoćemo li onda morati da uvozimo radnu snagu.

Mnogo nedoumica je pred mladima. Dok jedni jedva čekaju da odu u beli svet, oni koji su ostali nadaju se boljem životu. Da li zbog tradicije koja se ne zaboravlja ili zbog vere da se svaki trud i rad isplati, to ne znamo, ali nada još uvek postoji da srpski radnik ponovo može postati dika i ponos.

I može, zaista može, jer kako su naši radnici nekada izgradili Srbiju, kako su su prepoznavali u svetu, mogu i danas. Samo je potrebno da se postave jasna pravila igre.

Viljuškarima nema ko da upravlja

Iako je sve više građevinskih radnika koji odlaze u inostranstvo u potrazi za većom zaradom i boljim životom, ipak ima posla i u Srbiji, pogotovu sada kada je sve manje radnika. Male građevinske firme sve se više žale da nemaju dovoljno radnika, pa moraju da iznajmljuju svoje mašine drugima kako bi zaradili i preživeli. Iako iznajmljivanje viljuškara mnogim firmama donosi profit, sve se više javlja potreba za iznajmljivanjem drugih građevinskih mašina. Čini se da više nisu na ceni samo radnici, već je i iznajmljivanje mašina postalo osnovna delatnost mnogim malih građevinskih preduzeća.