Simptomi i savremeni načini lečenja diskus hernije

Diskus hernija predstavlja stanje koje može uzrokovati značajne bolove i nelagodnost kod pacijenata. Diskus hernija se javlja kada se sadržaj unutar spinalnog diska izboči kroz njegov spoljni omotač, pritiskajući okolne nerve i uzrokujući bol. Razumevanje simptoma i savremenih načina lečenja diskus hernije je od suštinskog značaja kako bi se pacijentima pružila adekvatna nega i olakšanje. U nastavku ćemo istražiti ove aspecte detaljnije i sagledati najnovije prakse u lečenju diskus hernije.

Šta je diskus hernija? 

Diskus hernija, često nazivana i hernijom diska, nastaje kada se gelasta supstanca unutar diska između kičmenih pršljenova pomeri ili iscuri. Ova pojava može vršiti pritisak na obližnje nerve, što može izazvati bol, ukočenost ili slabost u ekstremitetima. 

Simptomi diskus hernije

Simptomi diskus hernije mogu biti različiti i zavise od mesta na kojem se diskus hernija pojavljuje. 

Bol u leđima

Jedan od najčešćih simptoma je bol u donjem delu leđa. Ovaj bol može biti oštar ili tup, i često se pogoršava kada se savijate, kašljete ili kišete.

Bol u ekstremitetima

Ako hernija pritisne na nerve u donjem delu leđa, možete osetiti bol u nogama ili listovima. Ovaj bol može biti istrajan i može se proširiti niz nogu.

Ukočenost ili trnjenje

Mnogi ljudi sa deiskom hernijom prijavljuju osećaj ukočenosti ili trnjenja u nogama ili rukama. Oviseći o smetnji, ovo osećanje može biti prolazno ili dugo trajati.

Slabost mišića

U nekim slučajevima, pritisak na nerve može dovesti do slabosti u mišićima, što može otežati podizanje ili nošenje stvari.

Uzroci diskus hernije

Diskus hernija može nastati iz više faktora i uzroka, a razumevanje njihovog uticaja može pomoći u prevenciji i adekvatnom tretmanu ove stanke. Jedan od uobičajenih uzroka diskus hernije je degeneracija spinalnih diskova usled starenja. 

Sa godinama, diskovi gube vlažnost, elastičnost i sposobnost apsorboivanja udarca, što ih čini podložnijim rupture i hernijaciji. Pored toga, faktori kao što su prekomerna težina, nedostatak fizičke aktivnosti, loše držanje tela, genetika, povrede i neprirodni pokreti mogu takođe doprineti nastanku diskus hernije. Posebna pažnja treba posvetiti i faktorima rizika kao što su podizanje težih predmeta na nepravilan način, dugotrajno sedenje ili stajanje, preterani fizički napori bez adekvatnog odmora i drugi faktori koji mogu opteretiti spinalne diskove. 

Sve ove varijable mogu zajedno ili pojedinačno doprineti razvoju diskus hernije, stvarajući potrebu za pažljivim nadzorom, prevencijom i lečenjem ovog stanja.

Starenje

Sa procesom starenja, spinalni diskovi postaju sve manje elastični i gube vlagu koja ih održava mekanim i fleksibilnim. Ova degeneracija diskova, poznata kao disk degeneracija, smanjuje njihovu sposobnost da apsorbuju udarce i troše se manje otpornim na kompresiju. Kao rezultat toga, diskovi postaju skloniji mikro-povredama i mogu lakše puknuti ili izbočiti, izazivajući diskus herniju. Promene u sastavu i strukturi spinalnih diskova koje prate starenje takođe mogu uticati na povećanje rizika od pojave diskus hernije. Ovaj proces može biti postepen i često se ne primeti dok se simptomi ne ispolje u kasnijim godinama. Važno je shvatiti kako starenje može doprineti riziku od diskus hernije i preduzeti preventivne korake, kao što je održavanje zdravog načina života, fizičke aktivnosti i pravilnog održavanja držanja tela, kako bi se smanjila mogućnost pojave ovog uobičajenog problema kičme koji je često povezan sa starenjem.

Povrede

Povrede leđa, bilo da su posledica sportskih aktivnosti, nezgoda kao što su padovi ili saobraćajne nesreće, ili udaraca u leđa, mogu biti uzrok diskus hernije. Oštećenje koje se desi tokom povrede može dovesti do pucanja spoljne kore diskusa i izbočenja gelaste supstance između pršljenova, što rezultira hernijacijom diska. 

Ove povrede mogu biti akutne, kao što je povreda prilikom dizanja teškog tereta, ili hronične usled ponavljanih trauma vezanih za određene aktivnosti ili pozicije tela. Važno je prepoznati da su povrede leđa ozbiljan faktor rizika za nastanak diskus hernije i da se preduzmu odgovarajuće mere opreza u situacijama koje mogu dovesti do povreda leđa kako bi se smanjio rizik od ovog stanja. Osim toga, adekvatan tretman povreda leđa i pravilno vođenje rehabilitacije nakon povrede mogu pomoći u smanjenju mogućnosti razvoja diskus hernije.

Prekomerna težina

Prekomerna težina može predstavljati dodatno opterećenje za kičmu, jer višak telesne težine stvara veći pritisak na spinalne diskove i zglobove. Ovo povećano opterećenje može doprineti degenerativnim promenama u kičmi, uključujući diskus herniju. Konkretno, dodatni kilogrami mogu izazvati stres na spinalnim diskovima, što može dovesti do njihovog bržeg trošenja i smanjene elastičnosti. 

Povećan pritisak na diskove takođe može uzrokovati pomeranje ili izbočenje diska, što postavlja osnovu za pojavu hernije diska. Važno je napomenuti da zdravstvene komplikacije povezane s prekomernom težinom, kao što su povećan rizik od bolesti srca, dijabetesa i visokog krvnog pritiska, takođe mogu negativno uticati na zdravlje kičme i povećati rizik od degenerativnih promena. Održavanje zdrave telesne težine i usvajanje zdravih navika ishrane i redovne fizičke aktivnosti može imati pozitivan efekat na zdravlje kičme i smanjiti mogućnost pojave diskus hernije.

Genetska predispozicija

Osobe se mogu naći u većem riziku za razvoj diskus hernije ako postoji genetska predispozicija u njihovoj porodičnoj istoriji. Ako su vaši roditelji ili bliski rođaci imali diskus herniju, postoji mogućnost da i vi nasledite osetljivost na ovaj problem sa leđima. Genetski faktori mogu uticati na strukturu i pritisak na intervertebralne diskove, što može doprineti njihovom oštećenju i većem riziku od hernije diska.

To znači da je važno biti svestan porodične istorije bolesti kičme i diskus hernije kako bi se preduzele odgovarajuće preventivne mere. Iako genetska predispozicija igra ulogu, to ne znači da je razvoj diskus hernije neizbežan. Redovna fizička aktivnost, održavanje zdrave telesne težine, pravilno držanje i ergonomija tela mogu pomoći u smanjenju rizika od diskus hernije, čak i kod osoba sa genetskom predispozicijom. 

Ako imate porodičnu istoriju ovog problema, važno je konsultovati se sa lekarom koji vam može dati savete o prevenciji i upravljanju potencijalnim rizicima povezanim sa diskus hernijom.

Konzervativni pristupi

Mnogi ljudi sa blagim do umerenim simptomima mogu biti tretirani konzervativno.

Fizioterapija

Fizioterapeut može razviti individualizovani program vežbi koji pomaže u jačanju mišića leđa i poboljšanju fleksibilnosti.

Kako sprečiti deisku herniju?

Ponekad je bolje sprečiti nego lečiti. Evo nekoliko saveta kako da smanjite rizik od razvoja diskus hernije.

Održavanje zdrave telesne težine

Zdrav način ishrane i redovno vežbanje mogu pomoći u regulaciji telesne težine i smanjenju opterećenja na vašu kičmu.

Redovno vežbanje

Vežbe za jačanje leđa i abdominalnih mišića mogu pomoći u stabilizaciji kičmenog stuba.

Pravilna tehnika podizanja

Uvek se podižite koristeći kolena, a ne leđa. Ovo smanjuje pritisak na kičmu.

Izbegavanje dužih perioda sedenja

Ako radite za računarom, redovno ustajte i protegnite se. Oslobodite napetost u mišićima i zadržite dobar položaj tela.

Zaključak

Diskus hernija može izazvati značajnu bol i nelagodnost kod pacijenata usled pritiskanja okolnih nerava od strane izbočenog sadržaja spinalnog diska. Razumevanje simptoma i savremenih pristupa lečenju diskus hernije je od ključnog značaja za pružanje adekvatne nege i olakšanja od borbe sa bolovima u leđima. Uvođenjem najsavremenijih praksi u dijagnostikovanju i lečenju diskus hernije, medicinski stručnjaci mogu pružiti personalizovani pristup koji adresira specifične potrebe svakog pacijenta. Tretmani koji obuhvataju konzervativne metode, poput fizikalne terapije i upravljanja bolom, kao i intervencije poput minimalno invazivne hirurgije, pružaju pacijentima opcije za efikasno upravljanje diskus hernijom. Kontinuirano istraživanje i napredak u oblasti lečenja diskus hernije može dovesti do poboljšanja kvaliteta života za pacijente koji se bore sa ovim stanjem.