Šta o porezima treba da zna budući vlasnik firme pre otvaranja

Pokretanje sopstvenog biznisa predstavlja veoma važan korak za razvoj poslovne nezavisnosti. U isto vreme, ova odluka je i ozbiljan izazov za onoga ko ulazi u privatni posao i zbog toga je neophodno da se detaljno informiše o svim obavezama koje mora da ispunjava. Ovde se pre svega misli na poreske obaveze koje očekuju svakog budućeg preduzetnika.

Ukoliko neko nije pravilno informisan o svim zakonskim porezima koje treba da plati, upašće u kazne i probleme sa državnim institucijama. Stoga, da ne biste imali neplanirane i neželjene troškove koji često nisu mali, u nastavku teksta pronaći ćete sve najvažnije što kao budući vlasnik biznisa treba da znate o svojim poreskim obavezama. 

Poreski obveznici i pravne forme

Prva stvar koju treba da razjasnite je koja pravna forma poslovanja najbolje odgovara vašem biznisu. Postoje različite vrste preduzeća, kao što su: preduzetnik, društvo sa ograničenom odgovornošću – DOO ili ortačko društvo i svaka nosi drugačije poreske obaveze. Po nekom nepisanom pravilu, preduzetnici najčešće biraju paušalno oporezivanje, mada ima i onih koji se odlučuju za isplatu zarade, tj. vođenje knjiga. Oni koji se odluče da osnuju DOO, automatski prihvataju složeniji poreski tretman.

Pre nego što se odlučite za pravnu formu, konsultujte se sa knjigovođom ili pravnim savetnikom kako biste razumeli obaveze i prednosti koje svaki oblik poslovanja nosi.

Sistemi oporezivanja

Da li znate koji sistemi oporezivanja postoje u Srbiji? 

Imate pre svega paušalno oporezivanje i sistem samooporezivanja. 

Paušalci plaćaju fiksni iznos poreza, bez obzira na to koliki promet ostvaruju. Prednost ovog načina oporezivanja je jednostavnost. Nema potrebe za vođenjem poslovnih knjiga ili podnošenjem detaljnih poreskih prijava, ali to znači i da ne možete odbiti određene troškove koji bi mogli umanjiti osnovicu poreza.

Ako osnivate DOO, onda se odlučujete na vođenje knjiga i obračun poreza na osnovu stvarnih prihoda i rashoda, što može biti komplikovanije, ali omogućava bolju kontrolu nad finansijskim tokovima firme.

Sistem samooporezivanja podrazumeva vođenje poslovnih knjiga i plaćanje poreza na osnovu realnih prihoda i troškova. Ovo je složeniji način poslovanja, ali može biti korisniji za preduzeća koja očekuju veće prihode ili imaju značajne troškove koje mogu iskoristiti za umanjenje poreske osnovice.

Da li je PDV obavezan za sve

Ključna odluka koju treba da donesete kada je otvaranje firme u pitanju je da li ćete postati obveznik poreza na dodatu vrednost, što je u stvari čuveni PDV. Firme koje u Srbiji ostvaruju promet veći od 8 miliona dinara u periodu od 365 dana, u obavezi su da se registruju za PDV. Međutim, mnogi preduzetnici se dobrovoljno prijavljuju za plaćanje PDV-a, čak i ako ne očekuju pomenuti promet.

Oni to čine zbog saradnje sa firmama koje su obveznici PDV-a, jer u tom slučaju mogu da obezbede povraćaj PDV-a na robu i usluge koje nabavljaju. Međutim, ako većina klijenata nije u sistemu PDV-a, a vi jeste, usluge koje su upućene vama mogu vas skuplje koštati. Zbog toga je pre odluke da li ćete ući u sistem PDV-a, veoma važno da razmotrite svoj poslovni model i procenite očekivane prihode. 

Kako se plaćaju porezi, doprinosi i zarada

Ukoliko prilikom ili nakon otvaranja firme planirate da zapošljavate radnije, neophodno je da se informišete o doprinosima i porezima na zarade. Na plate zaposlenih se u Srbiji obračunavaju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), zatim zdravstveno osiguranje, kao i porez na zarade.

Stopa doprinosa za PIO iznosi 25,5%, dok je stopa za zdravstveno osiguranje 10,3%. Porez na zarade je 10% od bruto plate. Ove obaveze u velikoj meri utiču na vaše troškove i zbog toga je važno da ih pravilno uračunate u poslovne planove i budžete.

Ne proprustite mogućnost da iskoristite poreske olakšice i subvencije za određene kategorije zaposlenih. Na primer, za zapošljavanje mladih do 30 godina, za osobe koje su starije od 50 godina ili dugoročno nezaposlene. Ove poreske olakšice mogu značajno smanjiti troškove doprinosa i poreza na zarade u prvim godinama poslovanja.

Ko plaća porez na dobit

Firme koje ostvaruju dobit dužne su da podnose godišnju prijavu poreza na dobit i da ovaj porez plaćaju. Godišnja prijava podnosi se do 30. juna za prethodnu poslovnu godinu. U njoj se navode svi prihodi, rashodi i dobit firme tokom godine. Porez na dobit obračunava se po stopi od 15%.
Ukoliko ne postoje adekvatne i stručne informacije, porez na dobit može biti ozbiljan izdatak za firme koje uspešno posluju. Međutim, troškove je moguće optimizovati i smanjiti poresku osnovicu investiranjem u opremu, razvoj, istraživanje ili zapošljavanje određenih kategorija radnika. 

Poreske obaveze i rokovi

Jedna od najvećih grešaka koju novi preduzetnici prave jeste ignorisanje rokova za plaćanje poreza. Na primer, PDV se prijavljuje i plaća mesečno ili kvartalno, dok se doprinosi i porez na zarade plaćaju prilikom svake isplate plata. Kašnjenje u podnošenju prijava ili plaćanju poreza može dovesti do kazni, kamata i drugih sankcija.

Zbog toga je važno da blagovremeno podnosite sve prijave i plaćate poreze u skladu sa zakonom. Dobar knjigovođa može vam pomoći da pratite sve rokove i obaveze, ali i da optimizujete svoje poslovanje tako da platite najmanje poreza u okviru zakonskih okvira.