O povraćaju PDV-a pri uvozu dobara

Porez na dodatnu vrednost ili PDV, “obračunava se i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara” i u svakoj fazi tog ciklusa proizvodnje i prometa postoji obaveza plaćanja poreza na deo vrednosti koji im je dodat u toj fazi (dodata vrednost).

Predmet ovog oporezivanja su, dakle, isporuka dobara i usluge koje u okviru svoje delatnosti poreski obveznik uz naknadu pruži u Republici Srbiji, kao i uvoz dobara u carinsko područje Republike.

Zakon o porezu na dodatnu vrednost (član 28) propisuje uslove za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza: ono se može ostvariti u slučaju kada se dobra i usluge (predmet nabavke) koriste ili će biti korišćena za promet dobara i usluge koji spada pod oporeziv PDV.

Odnosno, pravo na odbitak PDV zavisi od toga da li prilikom dalje prodaje tih nabavljenih dobara dolazi do obračunavanja PDV na tu transakciju i da li će dobra biti korišćena za obavljanje delatnosti čiji je proizvod oporeziv promet. Dakle, opšti uslov koji obveznik PDV mora ispuniti kako bi ostvario pravo na odbitak prethodnog poreza jeste da dobra ili usluge, predmete PDV, koristi za obavljanje delatnosti.

Unošenje dobara u carinsko područje Srbije

Uvoz, kao unošenje dobara u carinsko područje Republike Srbije, prema članu 10.1.5. Zakona o porezu na dodatu vrednost,  oporeziv je porezom na dodatu vrednost. Plaća ga poreski dužnik, odnosno lice koje uvozi dobro, a obračunava Uprava carina (u praksi, obračunava ga špediter kao najčešći deklarant, ali Uprava carina njegovu ispravnost potvrđuje prihvatajući ga). Obračunava se na osnovu Jedinstvene carinske isprave (JCI), koja je osnovna deklaracije o carinjenju dobra prilikom uvoza i na osnovu propratne dokumentacije kao što su računi – e fakture ino-dobavljača, liste pakovanja, računi prevoznika, računi za osiguranje robe…

Da bi se ostvarilo pravo na povraćaj PDV primenjuje se isto pravilo, odnosno važno je ispunjenje opšteg uslova: uvezena dobra su namenjena daljoj proizvodnji, odnosno obavljanju delatnosti firme čiji je proizvod oporeziv promet.

Dakle, nužno je ispuniti uslove da će uvezena dobra koristi ili će ih koristiti za promet koji je:

– oporeziv PDV-om,

– oslobođen poreza sa pravom na odbitak iz člana 24. Zakona o PDV-u

– izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici

Veoma je važno imati u vidu da uvoznik može PDV koji je plaćen pri uvozu odbiti kao prethodni jedino ako poseduje dokaz o plaćanju, odnosno:

• izvod sa tekućeg računa banke kojim se i potvrđuje da je Upravi carina platio dug sam uvoznik

ili

• ukoliko je špediter platio carinski dug pa ga prefakturisao uvozniku kao svom komintentu, izvod s tekućeg računa špeditera

Opšti i specifični slučajevi

Iznos same obaveze koja se po osnovu poreza na dodatu vrednost  plaća državi zavisi najpre od iznosa PDV koji se obračunava i ispostavlja kupcima u izlaznim računima i od iznosa PDV koji obračunavaju i ispostavljaju dobavljači koji su u sistemu PDV. Iznos sadržan u izlaznim računima povećava iznos poreza koji se plaća državi na kraju obračunskog perioda, a  iznos iz računa dobavljača umanjuje taj porez.

Međutim, umanjenje poreske obaveze je jako kompleksna tema, budući da sem propisnih opštih uslova postoje i takozvani specifični slučajevi – oni u kojima postoji ili ne postoji to pravo na odbitak. Što znači da nije baš svaki iznos PDV koji je iskazan u računu dobavljača moguće koristiti radi umanjenja poreske obaveze. Zbog ovakvih dilema, koje u praksi redovno iskrsavaju, Ministarstvo finansija Republike Srbije često daje svoja mišljenja u cilju razjašnjenja pitanja prava na odbitak prethodnog PDV u svim slučajevima kada zakonskim i podzakonskim aktima to nije jasno definisano.

Postoje i neki izuzeci u oblasti ostvarivanja prava na odbitak prethodnog poreza, što je definisano Članom 29. stav 1. Zakona o PDV pa tako  za sledeće nabavke obveznik nema pravo na odbitak prethodnog poreza:

1. izdaci za:

– putničke automobile

– motocikle

– jahte i čamce

– vazduhoplove

– objekte za smeštaj svih ovih prevoznih sredstava (garaže, prostor za parkiranje);

– rezervne delove, gorivo i potrošni materijal koji su namenjeni za potrebe ovih prevoznih sredstava, po osnovu čije nabavke obveznik PDV nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza;

– usluge iznajmljivanja navedenih prevoznih sredstava

– usluge održavanja i popravke i sve druge usluge koje su povezane sa korišćenjem ovih prevoznih sredstava.

2. izdaci za reprezentaciju obveznika (uz napomenu da izdatke za reprezentaciju valja razdvojiti od potrošnje koja je namenjena promociji i marketingu – za njih postoji pravo odbitka u slučaju da su ispunjeni i svi drugi uslovi
3. nabavka i uvoz tepiha, električnih aparata za domaćinstvo, televizijskih i radio prijemnika, umetničkih dela likovne i primenjene umetnosti i drugih reklamnih predmeta, koji se koriste za opremanje administrativnih prostorija.

Detalji

Ukoliko preduzeće koje se bavi proizvodnjom konfekcije uveze šivaće mašine,  ono ima prava na odbitni PDV koji je obračunat na tu opremu, stoga što svoje proizvode prodaje veletrgovcima sa PDV. Ali, u slučaju da isto preduzeće nabavi proizvode koji služe za potrebe vlasnika ili za potrebe zaposlenih radnika ili pak kao reprezentacija (pokloni poslovnim partnerima), ne postoji pravo korišćenja prethodnog poreza u cilju umanjenja njegove obaveze. Nije, naime, ispunjen onaj opšti uslov: da se dobra ili usluge, predmeti PDV-a, koriste za obavljanje delatnosti.

Mada je putnički automobil i sredstvo za rad, posebno serviserima koji se bave sitnim popravkama i komercijalnim službama (na taj način ostvaruju dohodak), zakonodavac smatra da nije izvodljivo razdvajanje  upotrebe putničkog automobila za poslovne ili privatne potrebe. Stoga je zauzet stav da za nabavku automobila, njegovo održavanje (maziva i servis), za putarine, gorivo, tehnički pregled i za sve ostale troškove koji se odnose na putnički automobil  nema prava na odbitak prethodnog PDV. ( Ovo isto važi i za druga nabrojana prevozna sredstva.)

Zakonom o bezbednosti saobraćaja je, inače, propisano i to šta se smatra putničkim automobilom. No, budući da to nije iskazano precizno, neka vozila mogu biti klasifikovana i kao teretna. Kada je nemoguće da se utvrdi je li neko vozilo putnički automobil ili teretno vozilo, potrebno je obratiti se Agenciji za bezbednost saobraćaja kako bi se obavila kategorizaciju i dobila validna potvrda o kategoriji u koju ono spada.

Inače, obveznik PDV ima pravo na odbitak prethodnog poreza kada je u pitanju nabavka putničkih automobila, jahti, čamaca i vazduhoplova samo u cilju obavljanja sledećih delatnosti:

• promet i iznajmljivanj tih prevoznih sredstava ( kao što su prodaja putničkih automobila, rent a car, davanje prevoznog sredstva na korišćenje po osnovu ugovora o zakupu, lizing… )
• prevoz lica i dobara ovim prevoznim sredstvima (taksi delatnost ili prevoz putnika vazduhoplovima)
• obuka vozača za upravljanje ovim prevoznim sredstvima (auto škole, škole za pilote…).

Obveznik PDV ima pravo odbitka prethodnog poreza pri nabavci bicikla, bicikla sa motorom, mopeda, skutera i teretnih vozila za obavljanje delatnosti i na odbitak prethodnog poreza za nabavku rezervnih delova, goriva, održavanja.

Obveznik PDV nema pravo na odbitak prethodnog poreza prilikom nabavke dobara ili usluga za reprezentaciju. Dobra i usluge za reprezentaciju su namenjena krajnjoj potrošnji, stoga nikada se neće koristiti za obavljanje delatnosti.U pitanju su  nabavka hrane i pića, ugostiteljske usluge za poslovne partnere i ugostiteljske usluge u vezi sa proslavom jubileja.  Zakonom o porezu na dobit pravnih lica regulisano je da se izdaci za reprezentaciju priznaju u troškove u iznosu do 0,5% od ostvarenog prometa. Ako je poreski obveznik imao veće troškove od dozvoljenih, ta suma se posebno iskazuje, a na razliku se obračunava i plaća porez od 15%.

Rokovi

U praksi korišćenje prava na povraćaj PDV izgleda ovako: ukoliko u jednom mesecu obveznik nema obavezu plaćanja PDV, osim tog odbitnog PDV, on može tražiti njegov povraćaj  a ukoliko već ima neku obavezu, ona će se umanjiti za iznos tog odbitnog PDV.

Zakonom je definisano da pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može ostvariti u roku od pet godina od isteka godine u kojoj je stečeno ovo pravo. Recimo, ukoliko su ispunjeni svi uslovi, obveznik može u maju 2020. godine  iskoristiti odbitni PDV iz računa koji je njegov dobavljač izdao u junu 2017. godine.

Inače, pravo na odbitak prethodnog poreza  može  se ostvariti ukoliko poreski obveznik  ima ispravan račun koji je izdao  drugi poreski obveznik u prometu u i kojem je iskazan iznos prethodnog poreza.

Kada je reč o uvozu, potrebni je obračun carinskog duga sa iskazanim prethodnim porezom i carinska deklaracija (dokaz da jeuvoz obavljen). Osim toga, PDV mora da bude plaćen i o tome je takođe potreban dokaz, recimo u vidu izvoda sa tekućeg računa, gde je vidljivo da je plaćen carinski dug carinskim organima.

Veoma je važno da se pre korišćenja prava na povraćaj PDV proveri jesu li svi navedeni podaci tačni, odnosno istovetni onima pod kojima je firma registrovana u Agenciji za privredne registre. Valja imati u vidu činjenicu da se PDV koji je iskazan u neispravnom računu, ne može koristiti u cilju odbitka PDV.  Recimo, račun sa neispravno ispisanom adresom ili nazivom kupca, čak i onda kada se na njemu  nalazi adresa kancelarije ili neke druge izdvojene jedinice koja nije registrovana u podacima firme u Agenciji za privredne registre,  za Poresku upravu  može da bude neispravan i da se ne prizna pravo firme na odbitak PDV sadržanog u njemu.