Značaj sistemske zaštite bezbednosti i zdravlja na radu 

Na brojnim radnim mestima postoje rizici i opasnosti od povređivanja izvršilaca poslova, ugrožavanja njihovog zdravlja, čak i života. Zato se preduzimaju sistemske mere za zaštitu na radu, počev od obaveznog nošenja zaštitne odeće, obuće i opreme, preko obuke za njihovo korišćenje, propisivanja mera higijensko tehničke zaštite (HTZ), inspekcijskog nadzora, do zakonske regulative koja je u nadležnosti države. 

Zaštitna odeća, obuća i oprema koja se nosi tokom izvršenja radnih zadataka od izuzetne je važnosti za bezbednost radnika. Nepoštovanje zakonskih odredbi podleže sankcijama i za poslodavce i za zaposlene i druge subjekte koji su uključeni u propisano očuvanje ukupne bezbednosti na radnom mestu i okruženju. 

Bezbednost na radnom mestu podrazumeva nošenje zaštitne odeće i obuće kao obaveznu preventivu za zaštitu radnika od raznih opasnosti, kao što su fizičke povrede, uticaj hemikalija, visokih temperatura ili ekstremnih hladnoća, električnih udara i drugih rizika koje nosi radni proces. 

Na važnost HTZ opreme ukazuje to što najveći broj država zakonom propisuje obavezu nošenja odgovarajuće zaštitne opreme, uz pretnju kaznama za nepoštovanje tih odredbi. 

Šire gledano, zaštita radnika na poslu doprinosi njihovom osećaju sigurnosti, boljoj fokusiranosti na posao i povećanju produktivnosti. Pored funkcionalnosti zaštitne opreme pažnja se posvećuje i njenom dizajnu, jer daje profesionalni izgled zaposlenima i pozitivno utiče na povećanje imidža firme. 

Šta kaže zakon u Srbiji

Upozoravajuće statistike o broju povreda i nesrećama na poslu, uporedo sa uočenom praksom nedovoljnog poštovanja postojećih zakonskih odredbi, nametnule su potrebu donošenja novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, koji je i usvojen 2023. godine. 

Zakonom se uređuju unapređivanje i sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj sredini, radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom, precizira se već u prvom članu. Uz opšta načela prevencije navode se prava posebnih grupa zaposlenih, obaveze poslodavca, prava i obaveze zaposlenih, uređuju oblasti informisanja, konsultovanja, saradnje i obuke zaposlenih.

Odredbama zakona pooštreni su uslovi za obavljanje visokorizičnih poslova, kao što su rad na visini, u dubini i u skučenim prostorima, jer je uočeno da najviše nepoštovanja zakonskih odredbi ima u oblasti građevinarstva. 

Visokorizični poslovi podrazumevaju i rad sa potencijalno eksplozivnim atmosferama, na energetskom objektu, pri korišćenju opasne hemijske materije, rad u zonama u kojima je prisutna ozbiljna, neizbežna ili neposredna opasnost. Pre obavljanja rizičnog zadatka angažovani radnik moraće da dobije posebnu dozvolu poslodavca. 

Zakon je uveo i licence za inženjere zaštite na radu. Oni će dobijenu licencu morati da obnavljaju na svakih pet godina, a uslov su razni oblici njihovog usavršavanja.

U skladu sa novom praksom u oblasti zapošljavanja i izvršavanja radnih zadataka uveden je pojam rada od kuće i rada na daljinu. U okviru toga, odredbe novog zakona donose i rešenja za probleme koji su uočeni u vreme pandemije korona virusa. Iako je rad od kuće postojao i ranije, ono što se moralo učiniti u vreme pandemije bilo je takoreći omasovljenje ove prakse. 

Firme su svojim pravilnicima nastojale da reše nove uslove, ali to nije bilo dovoljno. Zakon uvodi obavezu poslodavaca da urade procenu rizika i propišu mere za bezbedan i zdrav rad od kuće i rad na daljinu.

Zakon nalaže poslodavcu da pored obezbeđenja lične zaštitne opreme sprovede i obuku zaposlenih za njeno pravilno korišćenje. To bi pomoglo da se smanji preveliki procenat povređivanja upravo zbog toga što se radnici ne pridržavaju uputstava za rad. 

Pooštrena je i primena kaznene politike novčanim kažnjavanjem zaposlenih koji ne poštuju pravila bezbednosti, a po odluci poslodavca i po nalazu inspekcije rada. 

Novim Zakonom o bezbednosti i zdravlja na radu unapređena je sistemska briga i stalna kontrola primene onoga što je propisano. 

Šta čini ličnu zaštitu na radu

Zaštitna odeća i obuća su osnovna sredstva koja su namenjena za zaštitu zdravlja i bezbednost radnika. Tu spadaju:

– šlemovi, 

– naočare i viziri, 

– maske i respiratori,

– zaštitna odela, 

– zaštitne rukavice,

– radne cipele. 

Radne cipele za sigurnost i udobnost  

Radne cipele štite stopala od niza mogućih povreda pri obavljanju poslova u različitim okruženijma. 

Fizičke povrede stopala često dolaze od udarca, probijanja i padajućih predmeta. Zato čelična ojačanja na vrhovima cipela, koja mogu biti i od drugih čvrstih materijala, štite prste od teških predmeta koji mogu pasti na noge.

Radne cipele imaju specijalno dizajnirane đonove koji smanjuju rizik od klizanja i padova, naročito u radu na vlažnim podlogama.

U okruženjima gde su radnici izloženi hemikalijama, oni nose cipele otporne na hemikalije, pružajući zaštitu od prosipanja i prskanja.

Na radnim mestima gde postoji rizik od električnog udara, specijalne radne cipele obezbeđuju izolaciju i zaštititu od strujnog udara.

U uslovima ekstremno visokih ili niskih temperatura za radnike se prave cipele od specijalnih materijala koji smanjuju rizik od opekotina ili promrzlina.

Iako udobnost na prvi pogled ne ide uz radne cipele, one se upravo tako dizajniraju da pruže udobnost tokom dugog stajanja ili hodanja, čime se smanjuje umor i naprezanje mišića i zglobova. 

Posebne cipele se prave za korišćenje u radnim okruženjima gde je neophodna visoka higijena, kao što su prehrambena industrija i zdravstvene ustanove. 

U dizajniranju radnih cipela, uz njihovu punu funkcionalnost, vodi se računa i o njihovom izgledu. Usklađenost sa zaštitnim odelom i dodavanje prepoznatljivih simbola firme, čini da zaštitna odeća i obuća deluju pouzdano i profesionalno.