Matične ćelije iz krvi pupčanika: Da li ih čuvati?

Popularna tema čuvanja matičnih ćelija danas ne zaobilazi gotovo ni jednu trudnicu. U ginekološkim ordinacijama, školicama roditeljstva, seminarima za trudnice, nemoguće je ne naići na bar jednu propagandnu brošuru o koristima ovog ulaganja za dobrobit deteta.

Ipak, postavlja se pitanje do kojih granica su privatne kompanije spremne da idu, bazirajući kampanje na zdravlju deteta – kao apsolutnom prioritetu svakog roditelja.

Mnogi roditelji su stavljeni na muke birajući između, recimo, ušteđevine za buduće školovanje deteta i ulaganja koje vide kao osiguranje koje će možda sačuvati detetov život.

Kada su u pitanju same matične ćelije pupčanika, nema dileme da je u pitanju dragoceni izvor. Danas se 90% krvi iz pupčanika odbacuje, što je ogromna šteta imajući u vid terapije koje mogu spašavati živote mnogih ljudi.

Da li se krv iz pupčane vrpce treba privatno čuvati?

Mnoga prestižna udruženja, uključujući američku Medicinsku asocijaciju, Kongres akušera i ginekologa, Udruženje za trasnplantaciju krvi i koštane srži donela su preporuku u vezi sa čuvanjem matičnih ćelija pupčanika.

Ove organizacije preporučuju da se matične ćelije radije doniraju umesto da se čuvaju u privatnim bankama, pre svega zato što je upotreba u privatne svrhe ograničena.

Naime, verovatnoća da će beba imati koristi od sopstvenih matičnih ćelija je trenutno manja od 0.04% – sudeći prema tvdrnjama Američkog udruženja za transplataciju krvi i koštane srži (ASBTM).

Razlog je sa jedne strane što su bolesti koje se mogu lečiti matičnim ćelijama pupčanika relativno retke. Sa druge strane, dete koje ima potrebu za transplatacijom najčešće ne može imati koristi od sopstvene krvi, s obzirom da ona sadrži iste genetske defekte.

Koje bolesti se mogu lečiti matičnim ćelijama?

Dr Vilijam Šerer, profesor pedijatrije i imunologije, ali i jedan od autora zvaničnih preporuka o čuvanju matičnih ćelija, kaže da je to što mnoge privatne banke matičnih ćelija reklamiraju svoju uslugu kao neku vrstu biološkog osiguranja potpuno nerealno i neosnovano.

Sa druge strane, pacijenti koji imaju potrebu za trasnplatacijom imaju visoke šanse da nađu odgovarajućeg donora preko javnih banki, bilo da je u pitanju krv iz pupčanika ili koštana srž.

Čuvanje u privatnoj banci može jedino biti svrsishodno kada u porodičnoj istoriji postoji neka od bolesti koja se može lečiti matičnim ćelijama pupčanika. Bebin uzorak u tom slučaju može biti značajan i dobrodošao za nekog člana porodice, i to bilo odmah, bilo u budućnosti.

Istraživači tvrde da roditelji treba da uzmu u obzir i potencijalnu primenu u budućnosti. Ipak, pitanje je kojom brzinom će potencijal matičnih ćelija u lečenju drugih bolesti rasti.

Da li banka ispunjava standarde kvaliteta?

Još jedna stvar koju treba da uzmete u obzir ako donesete odluku o čuvanju ili doniranju matičnih ćelija jeste vaše znanje o samoj banci – da li je akreditovana i ispunjava propisane standarde kvaliteta. Uzorci moraju pažljivo da se transportuju i čuvaju kako bi održali vitalnost. Takođe, važno je i znati da li se uzorci prethodno proveravaju za postojanje defekata.

Nema srećnijeg perioda od dolaska bebe. Ipak, najradosniji događaj zahteva novo planiranje porodičnog budžeta. Trošak odgajanja deteta, ali i štednja za školovanje i izvođenje deteta na put su teme o kojima mnogi roditelji počinju da razmišljaju i shodno tome donose važne životne odluke.

Upravo zato, donošenje odluke o čuvanju matičnih ćelija ne treba da bude bazirano samo na tom jednom izvoru informacija (od strane privatne kompanije), već na edukaciji i konsultaciji sa nezavisnim stručnjakom o verovatnoći da će ovakvo ulaganje detetu ili članu porodice ikada zaista značiti.