Želite da gajite citruse u svom domu? Moguće je

Gajenje i konzumiranje citrusnog voća kroz istoriju je predstavljalo prestiž i stil života. Pored toga što ga je u neka davna vremena bilo teško nabaviti za jelo, jer su trgovci mesecima putovali brodovima i zapregama pre nego bi ga doneli, takođe je stvar prestiža bilo posedovati sadnicu citrusa u svom vrtu.Taj povlašćen status, citrusi su zadržali i do današnjeg dana, pa se sadnice citrusa u kućnim uslovima gaje sa velikom pažnjom i ljubavlju.

Citrusi se još nazivaju i agrumi, predstavljaju zajednično ime za veći broj biljaka iz jedne prodice. Vremenom su se citrusi međusobom ukrštali pa danas i nije poznat tačan broj vrsta koje se mogu pronaći u divljini jugoistočne Azije. Najčešće danas konzumirane su svakako limun, pomorandža, limeta, grejpfrut, mandarina, klementina itd…

Gaje se na područijima gde vlada tropska i suptropska klima a poreklom su iz dalekih predela jugoistočne Azije. Citrusi su zimzelene biljke koje rastu grmoliko u visini od 5-10 metara. Plodovi su sočni, mirišljavi i ukusni a cvet je takođe egzotičan, mirisan i koristi se u hemijskoj industriji i kozmetologiji.

Savremeno doba donelo je i mnoge mogućnosti koje do skoro nisu mogle ni da se zamisle. Tako danas možemo nabaviti sadnice citrusa gotovo na svim krajevima planete a prilično se uspešno mogu uzgajati u domovima, na terasama u staklenim baštama.

Dovoljno je samo da mu date par osnovnih uslova za život i puno ljubavi. Najčešće uzgajani citrusi u kućnim uslovima jesu limun, pomorandža i mandarina. Limun definitvno zauzima prvo mesto i danas je gajenje limuna unapređeno i pomognuto literaturom, posebnim vrstama đubriva koji su specijalno pravljeni za citruse, posebne mešavine humusa itd.

Ukoliko želite i odlučite da gajite citruse u vašem domu, dovoljno će biti da pratite nekoliko važnih saveta. Biljkama pružite dovoljno ljubavi i pažnje i sigurno ćete imati zdravu i lepu biljku. Takođe nije retko da sadnice citrusa cvetaju i rađaju plodove u kućnim uslovima. Dovoljno stare i negovane sadnice limuna, mandarine, limete, grejpfruta u kućnim uslovima rađaju vrlo obilno i uz pomoć malo truda imaćete zdravo voće koje je vrlo ukusno.

Kako su citrusi stigli do nas

Citrusi su, u ne toliko davna vremena, predstavljali pravi luksuz i dostupni su bili uglavnom bogatijem sloju stanovništva.

Najčešće su se mogli sresti na dvorovima evropske aristokratije i bili su odraz stila, prefinjenosti i lagodnog života. Služeni su sveži, pravili su se sokovi od njih, kora im se sušila i koristila za spravljanje ukusnog čaja, dodavali su se u jela i služili uz divljač.

Citrusno voće srednjevekovne Ervope nije se moglo naći na tržnicama i pijacama i nije bilo dostupno običnom narodu a ukoliko bi se i našlo cena je bila ogromna. U to vreme su citrusi teško stizali do Evrope, potrebno je bilo vreme, stizali su brodovima u luke velikih gradova ili zapregama a vešti trgovci sticali su pravo bogatstvo prodajući ih aristokratiji i plemstvu.

Videvši da egzotične stvari bivaju sve više tražene, trgovci počinju da trguju sa začinima, parfemima, lekovitim travama i sadnicama raznih biljaka između ostalog i sadnicama citrusa.

Tako je započeto gajenje sadnica citrusa i u Evropi. Moćne porodice utrkivale su se koja će imati lepšu i bogatiji baštu. U njima su se gajile egzotične biljke a posebno mesto imali su svakako citrusi.

U Evropi su se gajili u staklenim baštama, a ljubitelji botanike i hortikulture su bili čuveni po primercima svojih biljaka.
Uz svaki dvorac podizane su ogromne staklene bašte u kojima bi se gajili citrusi a bašte su nosile karakterističan naziv – oranžerije.

Kako tada, tako i danas, gajenje i potražnja za sadnicama citrusa ne jenjava. Sa jednakom ljubavlju i žarom gaje se u domovima, a obzirom da su se vremenom prilagodile na klimu i uslove, danas vam nisu potrebni specijalni uslovi da biste uzgajali citruse u vašoj kući. Pružite biljkama osnovne uslove, ispoštujte par saveta a za uzvrat ćete dobiti ukusan plod i biljku koja će krasiti vaš dom.

Najčešće gajene sadnice citrusa su limun, pomorandža, mandarina i limeta, a sve popularniji je i kumkvat. Sadnice citrusa možete pronaći u bolje snabdevenim cvećarama i rasadnicima.

Šta treba da znate ukoliko se odlučite za gajenje citrusa u vašem domu?

Sadnja i razmnožavanje citrusa

Sadnja i razmnožavanje citrusa nije komplikovana. Uz malo sreće i par osnovnih uputstava dobićete zdravu i raskošnu biljku. Nemojte se obeshrabriti u samom startu, jer vam tehnologija uzgajanja tropskih biljaka nudi rešenje u vidu posebnih gnojiva i prihrane koju možete koristiti prilikom uzgajanja. Na taj način biljci obezbeđujete neophodne hranjive materije.

Razmnožavanje citrusa može se vršiti na dva načina, direktno iz semena kod kuće tako što ćete seme izvaditi iz voća, ili reznicama kako ih popularno nazivamo i pelcerima. Reznicu dobijate tako što od već postojeće biljke pažljivo odlomite grančicu. Grančicu možete ostaviti u vodi neko vreme dok ne pusti koren, a možete je i posaditi direktno u zemlju. Pre stavljanja u zemlju reznicu je potrebno umočiti u sredstvo za brže ožiljavanje reznica.
Ukoliko želite da preskočite ove početne korake, već formiranu mladu biljku možete kupiti u nekom od specijalizovanih rasadnika za gajenje sadnica citrusa.

Ukoliko ste rešili da probate uzgajati citruse u svom domu direktno iz semenke, potrebno je da obezbedite kvalitetnu zemlju za cveće, rastresitu, humusnu i bogatu hranjivim materijama. Malu saksiju, dovoljno vode, optimalnu vlažnost vazduha i temperatauru oko 20 stepeni.

Takođe citrusi vole puno svetla pa je najbolje da je smestite negde uz prozor. Leti svakako citruse možete izbaciti na terasu ili baštu, uz dovoljno vlage i visoku temperaturu citrusi će lepo napredovati.

Postupak sadnje citrusa iz semenke objasnićemo na primeru limuna. Izvadite semenku iz ploda limuna i prosušite je par dana na sobnoj temperaturi. U malu saksiju stavite dovoljno zemlje i obezbedite da zemlja bude vlažna ali nikako da se voda zadržava u saksiji. Semenku posejte na dva centimetra dubine po sredini saksije i smestite je na prozor gde ima dovoljno svetla.

Za desetak dana semenka će početi da klija i ubrzo će probiti površinski sloj zemlje. Sačekajte da biljka malo ojača i da izbaci prvih par listova, a tada je možete presaditi u veću saksiju. U poljoprivrednim apotekama možete pronaći prihranu za sadnice citrusa kao i specijalnu zemlju koja je namenjena za njih.

Biljka raste lepo i bujno ukoliko ima sve potrebne uslove, međutim, ne očekujte da vam za kratko vreme naraste veliko drvo. Ne budite nestrpljivi, potrebno je dve do tri godine da bi biljka narasla u visinu oko pola metra. Ukoliko želite da vam biljka bude i rodna, odnosno da daje rod, potrebno je da izvršite kalemnjenje.

Sadnjom iz reznica – pelcera, takođe možete dobiti kvalitetnu i raskošnu biljku. Ovakvom vrstom razmnožavanja preskačete period klijanja koji imate kod sejanja semena ali je potrebno da odaberete zdravu reznicu, kvalitetnu zemlju, i dovoljno vlage.

Obezbedite i hormone koji podstiče stvaranje korena. Oni će vam pomoći da se pelcer što pre ožili. Pažljivo birajte grančicu koju ćete koristiti za pelcer. Neka to bude mlada grana, ne veća od 15 cm sa par lepo formiranih listova na krunici. Kada biljku postavite u humus možete je poklopiti staklenom teglom i ostaviti je na svetlom mestu. Posle mesec dana biljka ce pustiti koren a mladi listovi treba da se pojave već za dva meseca od sadnje. Tada možete skloniti teglu sa biljke.

Za koji god oblik razmnožavanja da se odlučite gajenje može biti uspešno, potrebno je samo dovoljno strpljenja i ljubavi.

Najčešće gajeno citrusno voće je limun. Šta je potrebno za gajenje limuna?

Gajenje limuna

Limun je najčešće gajena citrusna biljka na našim prostorima. Dobro je prihvatio ovdašnju klimu, dobro se prilagodio uslovima koje prirodno posedujemo i danas nije teško odgojiti lepu biljku koja će biti ukras vašeg doma. Posebno su postale popularne sadnice sibirskog limuna, sorte koja je otpornija na mrazeve.

Potrebno je kao i svakom živom biću da joj obezbedite osnovne uslove neophodne za rast i razvoj. Dakle, na prvom mestu dovoljno toplote i svetlosti, vlage i kvalitetan humus. U takvim uslovima bijlka će se razvijati nesmetano a počeće da daje i plodove.

Ukoliko sadite već ukorenjenu sadnicu potrebno je da obezbedite dobru saksiju, najbolje bi bilo uzimati saksiju od prirodnih materijala. Dakle, pečenu od gline sa dovoljno rupica na samom dnu kako bi drenaža od viška vode bila dobra. Ni jedna biljka ne voli zadržavanje korena u vodi dugo vremena jer se na taj način javljaju bolesti korenovog sistema, truljenje i propadanje biljke.
Limun je potrebno da zalivate dovoljno ali ne previše. Zimi ga nemojte često zalivati, jednom u dve nedelje biće sasvim dovoljno. Sipajte mu malu količinu vode. Redovno mu orošavajte lišće.

Leti ga zalivajte često, a pri velikim vrućinama možete ga zalivati svakoga dana.

Limun može da istrpi i direktno sunce ali ako želite da izbegnete ožegotine od sunca na listovima stavite ga u polusenku. Tamo neće biti direktno izložen visokim tepmeratrama ali će imati dovoljno svetla.

Zimi ga unesite u toplu ali svetlu prostoriju. Pošto limun ne voli suv vazduh orošavajte listove leti svakodnevno a zimi na svaki treći dan. Ukoliko lišće počne da se suši i opada to može biti znak da nema dovoljno vlažnosti u vazduhu.

Limun presađujte na svake tri do četiri godine. U zavisnosti od brzine kojom biljka raste i napreduje zavisiće učestalost presađivanja.

Limun mogu napasti biljne vaši, pogotovo štitasta vaš, pa uoliko primetite ove parazite potražite u najbližoj poljoprivrednoj apoteci insekticid u obliku spreja.

Zimi i u kasnu jesen limun čuvajte od smrzavanja, magle i naglih oscilacija temperature. Drvo limuna, uz pravilnu negu i optimalne uslove može dugo da poživi, između 20-30 godina.

Kada je u pitanju gajenje drugih sadnica citrusa proces je manje-više sličan. Razlika je samo u obliku drveta i visini koju dostiže. Pomorandža više raste u obliku drveta za razliku od limuna koji je žbunast. Pomorandža retko kad u kućnim uslovima premaši visinu od 2 metra.

Važno je da budete pažljivi i kada berete voće sa drveta kako ne biste povredili biljku.

Cvet citrusa je izuzetne lepote i mirisa. Nemojte se bojati za zdravlje. Citrusi nisu otrovne biljke a vazduh u kući u kojoj rastu je kvalitetniji, jer citrusi dezinfikuju i prečišćavaju vazduh u prostoriji. Cvet je takođe zdrav, od njega se prave parfemi i kreme za lice a u nekim kulturama se koristi u kulinarstvu.

Zadovoljstvo koje ćete dobiti gajenjem sadnica citrusa je ogromno, pogotovo kada vas drvo nagradi ukusnim i zdravim plodovima.