6 najčešćih nedoumica o montažnim kućama

Rešavanje stambenog pitanja jedan je od najzahtevnijih zadataka svakog pojedinca ili porodice. Za one koji se odluče da grade sopstveni krov nad glavom, opcija mogu biti i montažne kuće. Ovo su objekti čiji su delovi unapred napravljeni u fabrikama i sklapaju na licu mesta, odnosno na placu koji su vlasnici predvideli za mesto svog budućeg doma. Pritom, obezbedili su sve neophodne dozvole za gradnju. Izgradnja ovakvih kuća traje mnogo kraće, a cena njihovog podizanja je značajno manja u odnosu na tradicionalno zidane objekte.

Međutim, mnogo je nedoumica među onima koji odlučuju da li graditi dom od gotovih delova. Naročito što se montažom kuća ne bavi mnogo ljudi u Srbiji, te nema previše izvora informacija. U nastavku odgovaramo na pitanja koja se najčešće javljaju tokom razmatranja da li se upustiti u avanturu zvanu „kuća iz fabrike”.

Kako izabrati firmu koja pravi montažne kuće

Među najčešćim dilemama pri kupovini bilo kog proizvoda je – od koga pazariti? Ovo pitanje postaje značajnije sa količinom novca koju treba izdvojiti za kupovinu. Montažna kuća svakako jeste jedna od većih investicija, pa bi bilo dobro informisati se o svim detaljima pre kupovine. Kao i kod kupovine stana ili klasičnog zidanja kuće, i u ovom slučaju kupci mogu biti prevareni.

Zato treba dobro ispitati od koga se montažna kuća kupuje – pretražiti firmu na internetu i proveriti da li je registrovana u Agenciji za privredne registe. Nije loše čak ni obići proizvodni pogon firme ili razgovarati sa drugim kupcima montažnih kuća. Kada se izabere firma, treba potpisati ugovor kojim se jasno definišu obaveze, rokovi i ostali uslovi. Preporuka je uvek najbolja reklama pri kupovini, ali ne treba se oslanjati isključivo na tuđa iskustva. Uvek valja imati pisani dokument poput ugovora, kao i račun za kupljene elemente i montiranje stambenog objekta, kako bismo bili sigurniji u slučaju obmane.

Koliki im je vek trajanja 

Drugo pitanje koje stoji na tasu prilikom odlučivanja za montažni objekat koji će postati dom, jeste – vek trajanja. Koliko dugo zapravo montažni zidovi i krov mogu da čuvaju od vremenskih nepogoda? Od čega ovo zavisi njihova postojanost? Neke firme će vam reći da su njihove montažne kuće zapravo trajne, kao i objekti liveni na licu mesta. S druge strane, drugi će dati garanciju da će ovakva kuća tajati pola veka, odnosno do 50 godina. U čemu je razlika? Kuće koje su deklarisane kao trajne, prave se od armiranog betona u fabrici, dok se one ograničenog veka trajanja prave od drugih materijala – gipsanih-karton ploča sa više drugih slojeva izolacije – mineralne vune, stiropora i sl. Na sajtu nekih proizvođača mogu se čak naći informacije o pojedinim montažnim objektima u svetu koji su stari i po nekoliko vekova. 

Koliko košta i traje izrgadnja 

Cena montažne kuće zavisiće od mnogo faktora. Okvirno, ona iznosi od 200 do 500 evra po metru kvadratnom. Koliko će koštati kvadrat površine, odrediće vrsta stolarije, završni radovi koji ulaze u cenu, radovi na spoljašnjoj fasadi, postavljanje utičnica, prekidača, njihov kvalitet itd. Odluka da se koriste kvalitetniji materijali i firma proizvođač završi sav posao do „ključa u ruke”, može znatno podići cenu montažne kuće. Međutim, bez obzira na sve, izgradnja montažne kuće trajaće neuporedivo kraće od gradnje klasičnog objekta.

Tako jedna od firmi daje rok od 20 radnih dana za završetak prizemne kuće od 70 kvadrata, dok druga garantuje da će radovi biti gotovi za dva meseca. Ovom periodu treba dodati vreme za kopanje jame, izlivanje temelja i završne radove. Uzimajući u obzir sve ove faktore, jasno je da rokovi u kojima kupci montažnih kuća dobijaju ključ novog doma može da varira.

Od kojih materijala se grade montažne kuće

Razmišljajući o montažnoj kući, mnogi su se verovatno zapitali od čega se one zapravo prave. Najčešće je nosiva konstrukcija od drveta. Paneli od kojih se prave zidovi su višeslojni i sastoje od gips kartonskih ploča i mineralne vune koja je dobar izolator i štiti od vlage i vatre. Višeslojni parket i OSB ploče od drvenog iverja čine još jedan sloj panela. Potom su tu slojevi stiropora, PVC mrežica, lepka i akrilnih fasada. Svi ovi materijali naređani jedan na drugi, pružaju toplotnu i zvučnu izolaciju objektu. Takođe, svaki od ovih slojeva u zidu montažne kuće može biti različitih dimenzija. Naravno, više debljih slojeva znači i bolju izolovanost i samim tim veću uštedu na grejanju ili hlađenju prostora. 

Koje su im mane u odnosu na klasičnu gradnju 

Najveća mana montažne kuće je što njena slabija konstrukcija u odnosnu na klasičnu ne ostavlja mogućnost kasnije nadogradnje etaža. Zato oni koji se odluče da život provedu pod krovom montažne kuće, treba dobro da razmisle koliko im je prostora dovoljno i za buduće godine ili generacije. Valja isprojektovati onoliko prostorija i kvadrata koliko će biti optimalno i u budućnosti, jer nemogućnost nagogradnje dodatnih spratova onemogućava širenje uvis. Još jedan nedostatak u odnosu na klasičnu gradnju primetiće oni koji planiraju da je prodaju. Mnogo su veće šanse da će se prodati klasična kuća u kojoj je neko stanovao decenijama, nego što je slučaj sa kućom čiji se zidovi prave u fabrici. 

Jesu li dovoljno bezbedne za život 

Bezbednost je jedna od prvih stvari na koju većina kupaca pomisli pre nego se odluči da svoju porodicu smesti u montažnu kuću. Ovakav dom može biti čak i sigurniji, odnosno izdržljiviji tokom pojedinih prirodnih nepogoda kakav je zemljotres. Naprsnuća na panelima prilikom jačih tektonskih potresa jesu moguća, ali ne u meri u kojoj bi se to dogodilo na kući čvrste gradnje koja je manje fleksibilna. S druge strane, konstrukcija montažne kuće je dovoljno jaka, pa ne treba nikako brinuti o njenoj stabilnosti. Osim od zemljotresa, montažna kuća će bolje čuvati ukućane od veoma niskih temperatura ili tropskih vrućina, jer je termoizolacija kod njih bolja. 

Gradnja montažne kuće ima svojih prednosti, koje će pre svih ceniti oni koji vole brzinu,  ekonomičnost i pragmatični su. U svakom slučaju, dublje istraživanje i informisanje o tipovima, materijalima i firmama koje sklapaju ovakve objekte nikada nije na odmet. Dom ne čine samo materijali od kojih je napravljena kuća, ali svakako mogu značajno uticati na budžet ili komforniji boravak. Zato, prst na čelo i strpljenje nisu suvišni u donošenju ovako važnih životnih odluka.