Da li su najskuplje krunice za zube i najbolje

Mnogi su se barem jednom u životu našli u situaciji da moraju da ugrade krunice za zube. Da, one su i sastavni deo implanata, ali se vrlo često postavljaju i na prirodni koren zuba. Evo jednog praktičnog primera.

Poznato je da su kutnjaci zubi koji se najčešće i najbrže kvare. Kada dođe do kvara tih zuba, i to onog dubokog koji zahvata kanale samog zuba, čest ose desi da se prilikom popravke izgubi deo zuba ili se neki deo mora odstraniti jer je karijes zahvatio preveliku površinu. Tako je zub, iako ima plombu, delimično okrnjen i trebalo bi postaviti krunicu da se s vremenom ne bi i dalje krzao. 

Šta su krunice za zube i koje vrste postoje

Navlake ili krunice za zube prestavljaju veštački zub koji se postavlja ili na zbrušenu prirodnu osnovu zuba ili na implant. Njihov slikovit naziv „kapice“ najbolje ih opisuju – to je veštačka presvlaka za zub koji se stavlja kao što se kapa stavlja na glavu. Situacije u kojima se one preporučuju jeste kada je zub toliko oštećen da mora da se zaštiti od daljeg propadanja, ali i kada neko nije zadovoljan bojom zuba i njegovom pigmentacijom. Dakle, jedno i funkcionalno i estetsko rešenje kada je stomatologija u pitanju.  U zavisnosti od vrste materijala od kojih se prave, postoje i različite vrste. Tu su pre svega ubrajaju već prevaziđene metalne i metalokeramičke krunice, koje su ujedno i najjeftinija varijanta. Zatim, ono što je poslednja reč u stomatologiji kada su navlake u pitanju – keramičke i porcelanske krunice, koje su u kombinaciji sa metalima.

Odnos cene i kvaliteta

Da pokušamo da odgovorimo na pitanje iz naslova – da li su najskiplje krunice ujedno i najbolje. Najbolje su one koje predstavljaju i najizdržljivije i najlepše rešenje. To su upravo krunice koje se prave od metala, koji obezbeđuje čvrstinu (kombinacija paladijuma, nikla i hroma), i porcelana koji omogućava prirodnu boju zuba. Naravno, ono što je najbolje ima i svoju cenu, tako da je odgovor potvrdan – najskuplje je i najbolje, ali obavezno uzeti u obzir to što je i najkvalitetnije i najdugotrajnije rešenje. 

Procedura za ugradnju krunica za zube

Da bi se na postojeći zub stavila krunica, on prethodno mora da se izbrusi ukrug da bi se napravilo dovoljno mesta za navlaku. To je ujedno i jedini deo u proceduri koji je donekle neprijatan, ali i on se može raditi u lokalnoj anesteziji, sve zavisi od pacijenta. Kada se napravi dobra osnova za navlaku, uzima se otisak, i dok se čeka izrada, dobija se privremena krunica. Kada krunica od željenog i odgovarajućeg materijala bude gotova, ona se cementira na zub, ili na implant. Važna stvar je i to da, iako je zub dobio veštački deo i na neki način zaštitu, to ne znači da je on oslobođen šanse da se na njemu pojavi karijes. Tu su na udaru naročito desni, koje treba posebno čuvati i posebno negovati u slučaju krvarenja. Jednostavno rečeno, i nakon postavljanja krunice, mora se sprovoditi obavezna higijena zuba, koja podrazumeva pranje četkicom i čišćenje koncem.