Kako i pod kojim uslovim možete vršiti transport robe

Sve što je čovek izradio i napravio, počev od puteva, električne energije, preko automobila, aviona, pomaže nam da danas živimo bez ograničenja i lagodno. Naš pra predak da bi mogao da jede, morao je da ide u lov ili šumu da bi našao hranu, zadovoljio svoje potrebe i potrebe svoje porodice. Danas, je dovoljno da odeo do naše najbliže prodavnice i da jednostavno kupimo šta nam je potrebo tog dana da bismo zadovoljili svoje potrebe. Međutim, da bi hrana stigla do naše trpeze potrebno je da prođe određeni put, i na tom putu stoji mnoštvo zadataka, obaveza i ljudi koji to obavljaju.

Sve što poželite danas možete da kupite, naravno za to vam je poteban novac ali je to danas mnogo jednostavnije nego pre samo par decenija, kada je neki proizvod morao da putuje i po nekoliko meseci da bi stigao u našu zemlju. Ili period života naših predaka, kada neki proizvodi kao što su čokolada, kafa ili Coca-cola nisu mogli da se kupe u tadašnjoj državi. Roba se transportuje iz svih delova sveta, danas je to organizovani i razrađen proces.

Pored transporta robe i ljudi kao što je svima poznato se mogu transportovati. Kada je u pitanju transport ljudi, malo su drugačiji uslovi od onih koji se tiču transporta robe.

Koji su sve načini transporta robe i zakonska regulativa

Transport robe može biti na više načina, preko, rečnog, morskog, vazdušnog i putnog saobraćaja. Nekada je roba iz dalekih krajeva mogla da se transportuje jedino brodom, danas je to avio transport ili drumski. Transport robe je i danas moguć brodom, ali ona mnogo duže putuje do vas. Roba iz daleka je nekada bila mnogo skuplja nego što je to danas.

Firme koje se bave transportom robe, moraju da ispunjavaju određene uslove da bi mogle neometano da posluju. Ti uslovi najviše se tiču zakonske regulavite:

• Prevoznik koji želi da osnuje svoje transportno preduzeće mora da ima vozni park, koji mora da ispunjava određene uslove, najmanje jedno vozilo mora da se nalazi u voznom parku, vozila moraju da imaju sprske tablice, ako su vozila uzeta na lizing moraju da imaju dokumentaciju koja to potvrđuje. Na bočnim stranama svakog vozila za transport moraju da stoje nalepnice, koje govore o tome ko je vlasnik firme, koja je delatnost preduzeća, u koje svrhe se kosite dato vozilo
• Dobar ugled, što bi podrazumevalo da zaposleni i sam vlasnik nemaju krivične prijave, redovno izmiruje svoje zakonske obaveze prema državi, zaposlenima
• Sedište firme mora da bude satlno, dakle na teritorji RS, dokumenta moraju da budu relevantna
• Preduzetnik mora da poseduje sertifikat o profesionalnoj osposobljenosti. Ipsit se ne polaže ako vlasnik ima iskustva u transportnim uslugama, završio je fakultet u oblasti transporta ili je završio srednju školu
• Kapital koji treba da poseduje pre otvaranja transportnog preduzeća, zavisi od toga koja je vrsta voznog parka u pitanju, odnosno koja vozila se nalaze u njegovom vlasništvu
• Dovoljan broj vozača, koji podrazumeva najmanje jednog vozača. Vozač je obavezi da licencu za rad, da nije činio saobraćajne prekršaje.

Da bi roba bila prevezana sa jednog na drugo mesto nisu potrebna samo prevozna sredstva veći je neophodno poštovati zakonske okvire zemlje iz koje se roba transportuje ali i Zakone zemlje gde se roba doprema.