Kako je moguće da low cost avio letovi uopšte postoje?

Mnogim ljudima širom sveta neretko se desi da avionsku kartu plate mnogo manje nego taksi do aerodroma. Kada dođemo u tu situaciju, neizostavno je da se zapitamo kako je uopšte moguće da postoje toliko pristupačne low cost avio karte.

Na evropskom kontinentu kompanije posluju mnogo bolje nego na ostalim kontinentima, zato je veoma realno da su jeftiniji letovi u Evropi nego na drugim mestima.

Neki podaci dokazuju da je cena low cost avio karata u Evropi čak do 20% niža nego u SAD-u, te su tako i cene karata za ove letove niže između 30 i 50% procenata od cene karata za regularne letove.

U određenim periodima godine, low cost karte mogu koštati samo 10 evra, što je zaista mnogo manje od iznosa koji biste platili za taksi prevoz do aerodroma iz bilo kog dela grada.

Ovo su razlozi koji objašnjavaju kako se uopšte isplati da ove kompanije, poput Wizz Air-a, prodaju karte po tako niskim cenama i zašto postoje low cost kompanije.

Alergija na luksuz

Možda je ovo izuzetno predvidivo, ali glavni razlog zašto je niskobudžetni prevoznik tako jeftin jeste to što u osnovi ne nudi visoke standarde usluge.

To ih automatski čini jeftinijim za putnike.

Nikada nećete naći TV na poleđini sedišta u low cost kompanijama i to je potpuno uredu, jer niste ni platili luksuz, već samo prevoz.

Strategija potrošnje troškova

Niskobudžetne avio kompanije nikada neće trošiti novac kako bi proširili svoju flotu, već će izabrati u startu avione koji troše ekonomičnu količinu goriva, a ujedno se uklapaju u njihove potrebe i to je osnova za njihov uspeh i niske cene karata.

Na ovaj način, kompanije smanjuju gotovo sve novčane troškove i uspevaju da prodaju karte po veoma pristupačnim cenama.

Usmereno znanje zaposlenih

Niskobudžetne kompanije se uglavnom vode idejom da je svaki zaposleni vrhunski edukovan samo u jednoj oblasti. To omogućava da svaki radnik bude ekspert u svom poslu i da mu ne treba dodatna edukacija i rasipanje novca na to.

Da bi uštedeli na obuci i održavanju, njihova flota se često sastoji od istog modela aviona. Ovakva praksa omogućava im i da uštede pri kupovini od proizvođača aviona.

Ovo zaista smanjuje troškove, posebno ako dođe do nepredviđenih kvarova.

Uštede i na estetici

Kada se radi o unutrašnjosti aviona, budžetske avio-kompanije su nemilosrdne u štednji.

One kupuju sedišta koja se ne mogu spustiti, jer su jeftinija i za kupovinu i održavanje.

Isto tako, nedostatak zadnjeg džepa na ovim sedištima znači manje vremena za čišćenje između letova, što je dodatna ušteda novca.

Moć prodaje

Kada se ukrcate na let ovih kompanija, ništa nije besplatno i putnicima se vrlo često nameće da nešto kupe.

Vrlo je poznato da neki prevoznici prodaju lutrije ili srećke, kao i mnoge druge predmete upravo dok let traje.

Ovako se podstiče dodatna generacija prihoda.

Cenovne razlike u zavisnosti od aerodroma

Iako se radi o istoj kompaniji, ona ne prodaje po istim cenama low cost karte na svim aerodromima na kojima posluje.

Karta u Parizu će gotovo garantovano koštati više nego ona u Londonu ili Rimu.

Razlog za ovo je naravno konkurencija i standard u konkretnoj državi.

Nema odmora

Prevoznici koji imaju niske cene karata najčešće povezuju veoma veliki broj letova, a pauze prave samo radi bezbednosnih razloga. Između letova dozvoljena je pauza od samo 30 ili 40 minuta, što je u odnosu na druge prevoznike veoma velika razlika.

Mali teret

Drugi način da uštede na gorivu jeste da učine avione što lakšim. Skoro sve niskotarifne letove nisu opterećene i teškom i skupom Wi-Fi opremom i besplatnim osveženjima za čitavu kabinu.

Uvođenje ograničenja težine na prtljag i naknade za dodatne kese osigurava da opterećenje ostaje lagano. Neki čak idu do kraja i trude se da ograniče količinu rezervi goriva svojim avionima kako bi dodatno smanjili težinu.

Naknade i takse

Nije tajna da su troškovi avio-kompanija u avionu tako jeftini i zato nude tako malo pogodnosti. Ovi prevoznici zato dodaju naknade za sve što se ne podrazumeva.

Neke kompanije su čak nameravale da naplaćuju i korišćenje toaleta u avionu, ali to se ipak nije ostvarilo. Doduše, većina ovih kompanija naplaćuje 20 evra za naknadu za bebe.

Neke kompanije naplaćuju čak i do 50 evra za vreće u koje morate staviti stvari koje su preko dozvoljene težine vašeg prtljaga.

Ako želite da rezervišete dodatno sedište kako biste mogli da prespavate let udobnije, to će vas koštati čak 20 evra više i odnosu na prvobitnu cenu karte.

Ako vam u toku leta zatreba ćebe, čepovi za uši ili druge pogodnosti i to će vam naplatiti po prilično visokim cenama.

Izbegavanje velikih aerodroma

Kao što smo već rekli, low cost kompanije imaju malo vremena za pauzu, zato uglavnom pokušavaju da izbegnu najveće svetske aerodrome na kojima je uvek gužva.

Još jedan razlog je što su sve cene korišćenja malih aerodroma nekoliko puta niže od cena na velikim aerodromima, što je dodatna ušteda novca.

Kratki letovi

Usredsređivanje na kratke letove znači da niskobudžetni prevoznici maksimalno dnevno koriste svoje manje avione. Letovi na dugim relacijama zahtevaju veće avione, više goriva i teži teret koji se niskobudžetnim flotama jednostavno ne isplati.

Porast automatizacije

Automatizacija je naročito važna za niskobudžetni poslovni model kompanije sa ciljem efikasnijeg poslovanja. Online self-check-in je prilično raspostranjen, dok neke avio-kompanije obračunavaju naknade za prijavu na aerodromu.

Nije baš uvek isplativo

Ono što niskobudžetne kompanije neće reći svojim klijentima jeste upravo ova informacija – njihovi letovi se ne isplate baš uvek, jer nekad postoji velika pauza između letova, što znači da ćete u transfer zoni provesti možda čak i čitav dan. Iako problem nije samo čekanje, nekad se može desiti da na aerodromu potrošite više novca za hranu i piće nego što biste potrošili da ste išli kompanijom koja naplaćuje po višim cenama.

Dakle, iako postoji mnoštvo razloga da ne koristite usluge ovih kompanija, sama ideja o kratkom letu za malo novca ne može biti pogrešna. Upravo to je ono što osigurava opstanak niskobudžetnih kompanija na tržištu. One su svesne da nisu svi putnici zahtevni i ne žele svi luksuz, ali svi žele da budu prevezeni od tačke A do tačke B, što svaka od ovih kompanija i omogućava.