Najteža neurološka oboljenja- kako tretirati bolesti i posledice?

Čak i najteža neurološka oboljenja više nisu izazovi sa kojima se sreću pretežno stariji pacijenti. Sve više mladih ljudi se javlja neurologu zbog pojave simptoma koji ukazuju na razvoj bolest koja će ih suočiti sa svakodnevnim izazovima. Uz to, moždani udar pogađa sve mlađe i mlađe pacijente, a razlozi za to su brojni. Među njima svakako prednjači stres, ali se ne sme ignorisati ni stil života i genetska predispozicija.

Ipak, neurologija se svakodnevno razvija i u praksu uvodi inovativne načine za tretiranje Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti i posledica moždanog udara. Na ovaj način, najveći neurološki stručnjaci mogu svojim pacijentima pomoći da se oporave brže i potpunije, mogu držati simptome pod kontrolom i uopšteno im povećati kvalitet života. 

Moždani udar- opasnost koja preti ljudima svih životnih dobi

Pomoć neurologa zbog posledica moždanog udara sve češće traže pacijenti zmeđu 15 i 45 godina života. U ovoj starosnoj grupi, moždani udar se najčešće javlja usled nelečene hipertenzije ili pucanja aneurizme. Stariji pacijenti, naročito oni u šezdesetim i sedamdesetim godinama, moždani udar najčešće doživljavaju isled duboke venske tromboze i različitih poremećaja rada srca. Bez obzira na životnu dob pacijenata, moždani udar ima specifične simptome koje je nemoguće prevideti- oduzetost jedne strane tela, poteškoće u govoru, jake glavobolje i povraćanje. Ovakvo stanje pacijenta zahteva hitnu posetu lekaru, a rana intervencija garantuje lakši oporavak. Moždani udar ostavlja posledice po mogućnost govora pacijenta, grubu i finu motoriku. Ipak, uz odgovarajuću fizikalnu terapiju i stimulaciju moždane aktivnosti, neurolog može otkloniti najteže posledice već nakon par meseci. Faktori rizika za pojavu moždanog udara jesu prvenstveno životne navike, kao što su pušenje, neadekvatna ishrana, unošenje prevelike količine alkoholla, nedovoljna fizička aktivnost i malo sati sna. Uz to, bolesti kao što su dijabetes i oboljenja krvnih sudova dodatno povećavaju mogućnost moždanog udara u srednjem životnom dobu. Najnovija istraživanja pokazuju da u kod 10 do 15% pacijenata može da se ispolji i nasledni faktor. 

Parkinsonova bolest- kvalitetan život uz pomoć neurologa

Ove bolesti imaju isti uzrok, ali različite simptome. Zajedničko im je to što obe izazivaju ubrzanu degeneraciju i odumiranje nervnih ćelija u mozgu. Često pogađaju različite regije mozga, ali kod oba poremećaja u prvom redu odumiru ćelije koje proizvode dopamin, neurohemijski prenosnik koji se luči iz srednjeg dela moždanog stabla. Parkinsonova bolest se najčešće ispoljava ukočenošću nogu i ruku, specifičnim tremorom i usporenošću pokreta, dok je za Alchajmerovu bolest karakterističan pad intelektualnih mogućnosti i narušavanje socijalnih veština, zbunjenost i zaboravnost koja prvo zahvata kratkoročnu memoriju. Na žalost, ove bolesti nisu izlečive na nivou razvoja medicine danas, ali se uz redovne preglede neurologa može pratiti stanje. Inovativni tretmani i lekovi mogu pacijentima olakšati svakodnevicu i održati im kvalitet života na normalnom nivou. Faktori rizika pojave Parkinsonove bolesti se još uvek istražuju. Neurologija je dugo smatrala da pojava Parkinsonove bolesti nema veze sa naslednim faktorom, dok se danas zna da 10- 15% pacijenata ima članove porodice koji boluju od ove bolesti. Kod Alchajmerove bolesti nasledni faktor je mnogo izraženiji, naročito ukoliko postoje članovi uže porodice kod kojih su se simptomi ispoljili pre šezdesete godine života.