Prirodna pomoć u slučaju dijareje

Dijareja, ili proliv je svima poznata stomačna tegoba koja se, uz odgovarajući tretman, najčešće nautrališe u roku od nekoliko dana, ali ako se ovo stanje, uprkos terapiji, nastavi, može da proizvede ili ukaže na ozbiljnije poremećaje.

Dijareja je vrlo česta kod odojčadi, dece školskog uzrasta, starijih osoba, i ne postoji apsolutni recept za prevenciju, između ostalog i jer uzroci variraju od slučaja do slučaja. Često pražnjenje crevnog sadržaja može biti praćeno i grčevima, a u sastavu stolice se mogu naći i krv ili gnoj.

Akutna dijareja koja traje nekoliko dana najčešće ne ostavlja posledice, dok hronična dijareja može prouzrokovati niz zdravstvenih problema, ali može biti pokazatelj drugih oboljenja kao što su Kronov sindrom i celijakija.

Simtomi, uzročnici, dijagnostika

Simptomi zavise od uzroka, i najčešće se javljaju u kombinaciji više od jednog. Kao najčešći se izdvajaju: česta potreba za pražnjenjem uz bol u stomaku, nadutost, grčevi, mučnina, povišena temperatura, dehidrataciju, pa čak i krvava ili sluzava, gnojnu stolicu.

Uzroci dijareje su različiti, ali su najčešći: alergija ili netolerancija na određenu hranu, virusna ili bakterijska infekcija, paraziti u crevima, reakcija na medikamente, bolesti digestivnog trakta ili operativni zahvati žučne kese ili intervencije na stomaku. Salomonela i ešerihija koli su bakterije koje uzrokuju dijareju, a kao čest uzrok, naročito sa proleća, estrahovan je rotavirus.

Pregled lekara je neophodan ako dijareja ne prestane u roku od par dana, a ukoliko se ukaže potreba za detaljnijim otkrivanjem uzroka radi se analiza krvi i stolice. Istorija bolesti može ukazati na uzroke, a u komplikovanijim stanjima, naročito kada je u pitanju hronična dijareja, radi se skeniranje, detaljna analiza stolice, i kolonoskopija.

Najveći problem kod dijareje je dehidratacija organizma pa je potrebno uzimati dosta tečnosti, vode i biljnih čajeva, a nekada je potebno primiti i fiziološki rastvor. Ukoliko je dijareja bakteriološki izazvana leči se antibioticima.

Zdravstvena kultura nalaže vođenje računa o higijeni, kako organizma, prostora tako i namernica koje se unose i to je jedan od načina za prevenciju. Stvar opšte zdravstvene kulture je i poznavanje načina ishrane tokom dijareje pa se izbegava unošenje masne hrane, mlečnih proizvoda, slatkiša, alkohola, gaziranih pića i cigareta.

Preporuke za dijetalnu ishranu su: unos vode i čajeva, pirinačane vode, crne čokolace, prepečenog crnog hleba i banana.

Biljni čajevi u slučaju dijareje

Pored lekovitih svojstava biljaka koje utiču na normalizaciju crevne flore, smanjenje nadutosti i grčeva, unošenje biljnih čajeva je poželjno jer se radi i o neophodnoj hidrataciji tokom dijareje. Za prvu pomoć, pored pirinčane vode preporučuju se indijski i ruski čaj.

Biljke koje u svom sastavu imaju izražen sastav tanina su vrlo dragocen sastav čajeva protiv proliva budući da ova materija deluje stežuće na iritiranu crevnu sluzokožu. Tanini su blagotvorni jer imobilišu bakterije pošto stupaju u reaktivne odnose sa proteinima njihovog spoljnog omotača i tako ih sprečavaju da dođu u kontakt sa sluznicom creva.

Čaj od šipka pomaže kod povremenih letnjih dijareja, a može se pripremati od svežih ili sušenih plodova. Čaj od svežih plodova priprema se tako što se 4-8 plodova stave u 2dcl proključale vode i poklopljeno ostavi da odstoji 10-15 minuta.

Sušeno seme šipka se sprema tako što se 1-2 kašičice plodova stave u 2 dcl vode i stoji poklopljeno 10-15 minuta. Najbolje je da se pije nezaslađen, više puta u toku dana. Odličan je izvor vitamina C, deluje protivupalno, i sprečava širenje infekcija.

List dunje je blagotvoran u slučaju dijareje kod dece, ali se koristi i u slučaju proliva kod odraslih ljudi. List dunje sadrži tanine, glikozid amigdalin i sluz. Čaj od lista dunje spravlja se tako što se jedna supena kašika suvog lista prelije sa 2 dcl ključale vode i ostavi da odstoji pola sata. Pije se dve do tri šolje dnevno, najbolje nezaslađeno.

Osušena kora hrasta sadrži od 2 do 30 % procenata tanina, i koristi se kao čaj protiv proliva kod odraslih, ali se ne preporučuje za upotrebu kada su deca u pitanju. Priprema se tako što se kafena kašika kore hraste prelije sa 2dcl hladne vode i ostavi da prenoći. Proceđeni čaj se pije tek narednog dana, i količina od jedne šolje je dovoljna za dnevne potrebe s tim što se pije po gutljaj.

Osušeni rizom od trave srdobolje je naročito pogodan u slučaju dehidratacije kod akutnih dijareja. Rizom sadrži od 15-20% tanina, potom fenil propanoide, pseudosaponinin i može se koristiti i kod različitih upala crevne sluzokože. Ovaj čaj se sprema tako što se kafena kašičica rizoma trave srdobolje prelije sa 2 dcl hladne vode pa se dobijena smeša zagreva do ključanja. Nakon što provri, skine se sa plotne i procedi. Preporučena dnevna doza za konzumaciju je 3-5 šolja.

Čajna mešavina kamilice i hajdučke trave sadrži visok procent azulena, jedinjenja koje ima snažno antibakterijsko dejstvo i odlično deluje protiv dijareje uzrokovane bakterijama. Pored ove, blagodatna je i mešavina vranilovke, timijana i majčine dušice.

Protiv dijareje prouzrokovane parazitima delotvoran je čaj od kore ploda divljeg nara. Ovaj čaj se ne preporučuje deci mlađoj od 12 godina, trudnicama i dojiljama, a tanini koje sadrži mogu usporiti, ili neutralisati resorpciju pojedinih lekova te se o njegovoj primeni mora konsultovati sa lekarom. Spravlja se tako što se kafena kašičica usitnjene kore ploda divljeg nara prelije sa 2dcl ključale vode i ostavi da odstoji 10-15 minuta. Pije se dva puta dnevno, najbolje nezaslađeno.