Prisluškivači narušavaju privatnost, ali je zato ometači čuvaju

Dvadeset prvi vek i privatnost? Teško da ova dva pojma mogu da se nađu u istoj rečenici! Zašto? Dvadeset prvi vek je vek napretka, moderne tehnologije, društvenih mreža i sveopšte otkrivenosti i ogoljenosti ljudi, vek gde privatnosti ipak i nije mesto s obzirom na to da se ljudi međusobno utrkuju ko ima bolji život, tačnije, ko će javnosti na bolji način predstaviti svoj život koji zapravo i nije tako sjajan. Ljudi su spremni na sve zarad malo pažnje, zarad iluzije da žive onako kako žele, odnosno, kako je u trendu, a pritom ni ne brinu da li možda ipak otkrivaju previše. I kako onda da govorimo o privatnosti? Ljudi svesno odbacuju svoju privatnost zbog nekog “višeg cilja”, ali onda i te kako umeju da morališu kada neko “spolja” želi da je naruši.

Prisluškivači i privatnost

Kada kažemo da neko spolja želi da naruši vašu privatnost tu pre svega mislimo na korišćenje prisluškivača bez vašeg znanja i dozvole. Prisluškivači, te male spravice koje ne biste ni primetili, nekome služe da saznaju sve o vama, da vas prisluškuju i na taj način dobiju potrebne informacije. Naravno, kako se razvijala tehnologija, tako su i prisluškivači najpre postali softverski te je zahvaljujući njima lako presresti signal na telefonu, ući u aplikacije ili računar i pronaći ono što tražite. Poenta je – prisluškivači narušavaju vašu privatnost jer se do određenih informacija dolazi bez vašeg znanja i dozvole.

Ovo, naravno, nije u redu. Ovde je akcenat upravo na tome “bez vašeg znanja i dozvole” i ovde i leži razlika između našeg ponašanja na internetu gde svesno otkrivamo onoliko koliko želimo i toga kada neko o nama otkriva nešto iza naših leđa. Neko bi pomislio da ljudi ne bi trebalo da brinu toliko o prisluškivanju kada nam lični podaci očigledno i nisu toliko bitni, ali čim nekome uskratite mogućnost da nešto potvrdi i dozvoli, to se ne završava dobro. Jednostavno, ako ja želim nešto da otkrijem, to je u redu – ja to želim. Ali ako mi neko radi iza leđa i prisluškuje me bez da sam dao dozvolu za to – e to ne može! Možda deluje slično ili pak kontradiktorno da se čas ponašamo neodgovorno, a čas odgovorno i zabrinuto, ali prosto niko nema pravo da narušava vašu privatnost (svoju može, naravno) niti da zloupotrebljava vaše podatke. Tačka!

Ometači – provereni spas

Dakle, jasno nam je. Kada vi odlučujete o tome šta ćete otkriti, a šta ne, možete da radite šta vam je volja. Jer, odluka je na vama. Ali kada želite da se zaštitite, odnosno, kada ne želite da otkrijete određene informacije ili jednostavno ne želite da vam bilo ko “radi o glavi” tada vam može pomoći ometači (drugačije, blokator signala) koji su se razvijali uporedo sa prisluškivačima. Ometači su glavni neprijatelji prisluškivača jer oni zapravo služe da ometaju njihov rad kako osoba koja želi da prisluškuje ne bi mogla da dopre do mobilnog telefona ili računara osobe koju želi da prisluškuje. Ometači tako ometaju signale koji bi povezivali dva uređaja (onaj koji je prisluškivan i onaj koji prisluškuje) sprečavajući na taj način razmenu informacija koje su poverljive.

Ukoliko primetite da vaš kompjuter ili mobilni telefon čudno radi, ukoliko primetite bilo kakve nepravilnosti i posumnjate da ste žrtva prisluškivanja, ometači vam mogu pomoći da se zaštitite i sprečite razmenu bilo kakvih informacija i podataka kouje želite da sačuvate samo za sebe. U suštini, svakako imate izbor, a kada je reč o zaštitit ličnih podataka i poverljivih informacija, zakon je svakako na vašoj strani.