U čemu je tajna Mindfulness treninga?

Da li ste nekad čuli za Mindfulness trening? Pretpostavljamo da da ste o ovom treningu čuli pozitivne komentare, međutim i dalje niste sigurni o čemu se zapravo radi. Šta zapravo predstavlja ovaj program i kako vam može pomoći pročitajte u nastavku.

Na čemu se zasniva Mindfulness program?

Ovaj program dobio je naziv od reči sati koja u budizmu predstavlja važan element meditacije. U budeizmu Mindfulness tehnike pomažu razvoj samospoznaje i mudrosti, a ove osobine postepeno dovode do potpune slobode ličnosti i oslobađanja od patnje. Kao što znamo, stres i patnja su okidači kako za duševne, tako i za fizičke bolesti i zbog toga, oslobađanjem od stresa mogu se sprečiti ove bolesti. Upravo zbog toga je Mindfulness program postao mnogima toliko primamljiv.

Mindfulness trening se sastoji iz vežbi maditacije. Njihovim pravilnim izvođenjem naše telo dostiže sklad sa umom i duhom. Međutim, nije lako ostvariti ovaj sklad. Pre svega, potrebno je da osetimo naše telo i da naučimo kako da se relaksiramo. Potom se vežbanjem stiču veštine kako da poboljšamo koncentraciju i pažnju, zatim razvijamo tehnike koje nam pomažu da kontrolišemo svoje emocije, da ostanemo pribrani u stresnim situacijama, itd.

Naučna potvrda efikasnosti

Budisti već vekovima primenjuju Mindfulness vežbe i svesni su blagotvornosti istih. Međutim, njihov pozitivni efekat zainteresovao je i naučnike, pre svega lekare i neurologe. Prvi lekar koji je uveo u medicinsku praksu Mindfulness trening bio je doktor Džon Kabat Zin. On je pre 30 godina osmislio program vežbi kako bi ispitao na koji način ove vežbe podstiču smanjenje depresije i anksioznosti. Kako su studije pokazale pozitivne rezultate, ove vežbe su prihvatili i drugi lekari kao oblik terapije depresije i anksioznosti.

Novije studije su potvrdile pozitivne efekte Mindfulness vežbi. Naime, pokazano je da vežbe meditacije snažno utiču i podstiču na rad čak 8 regiona mozga koje imaju važne uloge u mišljenju, percepciji, itd. Tako je pokazano da Mindfulness vežbe podstiču rad tzv. anteriornog cingularno korteksa, odnosno regiona koji ima ključnu ulogu za samokntrolu, razvoj koncentracije i pažnje. Pokazano je da su osobe kod kojih ovaj deo mozga nije previše aktivan impulsivne, agresivne i ne mogu se lako usresrediti na obavljanje jednog posla. Međutim, kada su ovakve osobe primenjivale Mindfulness vežbe, pokazale su napradak u samokontroli. Takođe, meditacija podstiče aktivnost hipokampusa, dela mozga koji je odgovoran za memoriju i emocije. Kod osoba koje pate od anksioznosti i depresije, aktivnost hipokampusa je smanjena. Ali, dobra stvar je što se on ponovo može aktivirati! Naučnici su dokazali da meditacija (što je osnova Mindfulness treninga) pozitivno utiče na aktivnost hipokampusa, što dovodi do eliminacije depresije.

Ko se može uključiti u Mindfulness program?

Činjenica je da smo svi izloženi nekoj vrsti stresa ili pritiska. Taj stres nas može koštati ishitrenih odluka, ali i zdravlja. Zbog toga je važno da uprkos stresu koji nas okružuje razmišljamo racionalno i naučimo da se kontrolišemo. Mindfulness program upravo to pruža! Prema tome, Mindfulness treningu mogu se priključiti svi koji žele da rade na sebi. Koji žele da uče na koji način da razviju samokontrolu, poboljšaju koncentraciju i kontrolišu emocije. Ove vežbe mogu izvoditi svi, bez obzira na prethodno iskustvo i uzrast.