Svima nam se barem nekada desilo da zapadnemo u neki oblik finansijske krize. Tada, u zavisnosti od toga koliko nam je potrebno novca da premostimo trenutnu situaciju biramo i najbolje moguće rešenje. Mnogi u tom trenutku troše deo svoje ušteđevine, drugi se pak zadužuju kod banke uzimajući neku vrstu kredita, dok neki zajme novac od svojih bliskih prijatelja, rodbine i sl. 

Trenutna situacija sa korona virusom mnoge je nažalost ostavila bez stalnog zaposlenja. Samim tim, direktno je uticala na egzistenciju svakog pojedinca kojeg je snašla ova vrsta problema. Razlog za otpuštanje mnogih radnika bio je pre svega taj što su za vreme vanredne situacije poslodavci ostajali bez prihoda koji im je obezbeđivao isplatu zaposlenih. 

Ostajenje bez mesečnih prihoda na mnoge je uticao tako što su spas tražili na mestima koja bi im za kratak vremenski rok obezbedila novac. Jedno od takvih mesta su definitivno zalagaonice koje kao da su doživele potpunu ekspanziju nakon samog početka finansijske krize koja je pogodila ceo svet. Zalagaonica Beograd je samo jedno od mesta koje možete posetiti i raspitati se o uslovima davanja zajma i dr. 

Prve zalagaonice su se pojavile još u 14.veku

Iako mnogima na prvu loptu može zvučati kao da su se zalagaonice pojavile tek od nedavno, tj. da je reč o modernoj vrsti zanimanja, razuverićemo vas tvrdnjom da su se prve male radnje koje su se bavile nekom vrstom zaloge pojavile još davne 1338. godine i to u Londonu. U početku, one su funkcionisale po principu prikupljanja razne vrste pomoći koja se zatim davala u humanitarne svrhe. Naime, vlastela je u to vreme svu suvišnu robu u vidu hrane, garderobe i sl. davala zalagaonicama koje bi zatim prosleđivale sirotinji kako bi im se pomoglo. 

Jedan od zanimljivih događaja u kojima se spominje ova vrsta starog zanimanja je kada je kraljica Elizabeta dala u zalog svoj vrlo dragocen nakit kako bi finansijski pomogla Kristofera Kolumba da ode na put oko sveta. Zvuči interesantno, zar ne?

Šta su zapravo zalagaonice i kako one funkcionišu?

Mnogi su barem nekada čuli za ovu vrstu preduzeća da pri tom nisu bili sigurni koja je njegova primarna delatnost, tj. na koji način zalagaonice funkionišu.

Naime, zalagaonice predstavljaju jednu vrstu malih preduzeća preko kojih možete u vrlo kratkom periodu doći do određene sume novca tako što ćete dati u zalogu neku vama vrednu stvar. 

Ono što treba da znate je da vam zalagaonice mogu prihvatiti svaku stvar koja ima određenu novčanu vrednost. Dakle, ta vredna stvar svakom zalogodavcu predstavlja neku vrstu pokrića da ćete mu nakon izvesnog perioda vratiti pozajmljeni novac. U suprotnom, ostaćete bez prava na povraćaj založenog predmeta. 

Kao što spomenusmo u prethodnom pasusu, predmet zaloge su najčeće vredne i dragocene stvari. Otkup zlata, srebra, satova, raznih umetničkih slika i drugih antikviteta, muzičkih instrumenata, elektronskih uređaja su samo neki od primera šta sve možete da odnesete u zalagaonicu i da za to budete isplaćeni. Kao što i sami možete da primetite, reč je o vrlo skupocenim ali i kvalitetnim predmetima koji su profitabilni za svaku zalagaonicu. 

Odlučili ste da odete u neku od zalagaonica? Na koji način možete doći do potrebnih finansijskih sredstava?

Ukoliko se trenutno nalazite u takvoj situaciji da vam je potreban novac i da razmišljate da posetite neku od zalagaonica u svom mestu prebivališta, evo šta biste trebali da znate. 

Naime, u zavisnosti od toga šta vam je predmet zaloge, zavisi i koju cifru možete očekivati kada se radi o novcu. U najvećem broju slučajeva građani se odlučuju da u zalog stave svoj porodični nakit koji su nasledili ili dobili. Zalagaonice zatim procenjuju vrednost nakita, pa ukoliko se zalogodavac slaže o potencijalnoj pozajmici, potpisuje se ugovor koji zalogodavca obavezuje da u odgovarajućem roku vrati uzetu pozajmicu sa propisanim kamatama. Ako ispoštujete rok i na vreme vratite pozajmljeni novac, ponovo postajete vlasnik založenog predmeta. U suprotnom, ostajete bez njega. Najčešće zalogodavci imaju rok od 30, 60 ili 90 dana da vrate pozajmice, mada to može biti i nešto duži vremenski period, naravno pod određenim uslovima.

Mnogi se vode mišlju da će dobiti onoliko novca kolika je maloprodajna cena predmeta koji planiraju da daju u zalogu. To ipak nije tačno. Ono što treba da znate je da vi u obliku zajma ne dobijate pun iznos založene stvari. Na konkretnom primeru to ovako izgleda. Ako ste rešili da založite nakit koji vredi 500 evra, računajte da ćete nešto manje od 40 procenata od ove vrednosti dobiti u obliku pozajmice. Ako se malo bavite matematikom, videćete da je to iznos ne veći od 170 evra. 

To praktično znači da što vredniju stvar založite dobićete veću sumu pozajmljenjog novca. Danas imate mnogo zalagaonica koje kao predmet zaloge prihvataju izuzetno vredne i profitabilne stvari poput automobila, kuća, stanova i sl. 

Na koji način zalagaonice zarađuju? Po čemu se razlikuju od banaka?

Može se reći da su po pitanju zarade zalagaonice vrlo slične bankama. Poznato je da banke danas žive od provizija i kamata. Slično je i sa zalagaonicama kojima je osnovni vid profita upravo kamata koju naplaćuju od zalogodavaca. 

Sam princip funkcioniše tako što kada potpišete ugovor sa vlasnikom zalagaonice u njemu se pored roka za izmirenje tj.vraćanja pozajmljenog novca obračunava i kamata (najčeće na period od 30, 60 ili 90 dana) koju morate da platite. Kolika će vam biti kamatna stopa, to opet zavisi od same zalagaonice. One se mogu razlikovati i kretati u intervalu od 2 do 12 procenata na mesečnom nivou. Zbog toga biste trebali dobro da se raspitate oko uslova samog otkupa kao i dobijanja pozajmice. Najbolje bi bilo da izaberete neku od zalagaonica koja nudi nižu kamatnu stopu.

Iako mnogima u prvi mah mogu zvučati i izgledati kao banke, s obzirom da građanima ali i pravnim licima daju neku vrstu kratkoročnog kredita, zalagaonice su ipak nešto drugo. Prva i osnovna razlika je ta što da biste dobili pozajmicu od vlasnika zalagaonice ne morate da bude finansijski likvidni kao i da imate stalno zaposlenje. Dovoljno je da imate neku vrednu i interesantnu stvar koja vam trenutno ne treba i da tu istu stvar založite. Za uzvrat možete dobiti pozajmicu. Ovako nešto definitivno ne biste mogli da očekujete od banke.

Zalagaonice mogu biti mesto kupovine zanimljivih i unikatnih poklona

Da li znate da pored toga što možete da založite neki vredan predmet koji će vam nakon nekog perioda biti vraćen, isto tako taj isti predmet možete da prodate svakom vlasniku zalagaonice?  Na taj način nemate nikakvu obavezu plaćanja kamate, a novac odmah dobijate. Ipak, treba da znate da ćete predmet prodati po nešto nižoj ceni od maloprodajne. 

Isto tako, kada se desi da zalogodavac ne ispoštuje rok vraćanja pozajmice, zalagaonica automatski postaje vlasnik tog predmeta/stvari koji zatim ima pravo da proda nekom drugom licu.

Mnogi iz znatiželje ili iz potrebe da kupe neku vrstu unikatnog predmeta sebi dragoj osobi, upravo posete neku od zalagaonica u svom gradu. Tako recimo, ukoliko imate prijatelja za kog znate da je strastveni ljubitelj umetničkih dela, možete ga obradovati nekom slikom koju ste kupili u zalagaonici. Vlasnici zalagaonica takve predmete najčešće prodaju ispod cene kako bi se što pre otarasili suvišnih i bespotrebnih predmeta koji su “pukim slučajem” ostali u njihovoj radnji. 

Izaberite najbolju zalagaonicu kako ne biste bili finansijski oštećeni

Kada birate u kojoj ćete zalagaonici založiti neki predmet, gledajte da to bude ona koja posluje duži niz godina, tj. koja ima već izgrađenu reputaciju kako vam se ne bi desilo da budete finansijski oštećeni. To znači da ima zaposlene koji su stručnjaci u proceni antikvitetnih i umetničkih dela, kao i vrednog nakita. 

Danas imate mnogo radnji koje se na primer bave otkupom zlata, a da pri tom daju nerealnu nisku cenu, pa ukoliko se ne raspitate malo detaljnije, možete biti prevareni. Zbog toga, budite dovoljno mudri kako ne biste napravili grešku koja će vas skupo koštati.