Lekovita svojstva ruže

Ruže se  uzgajaju hiljadama godina, a nekad su se podjednako cenile zbog lekovitih svojstava i kulinarskih odlika kao i zbog svog senzualnog mirisa.

Azijske su se vrste upotrebljavale u kineskoj medicini, a ruže persijskog poreka upotrebljavali su i Grci i Rimljani. Grčki pesnik Anakreont uputio je na njenu lekovitu delotvornost kada je u svojim spisima zabeležio da ruža daje balzam koje umiruje bolove i snažno kucanje srca. A, 77. godine rimski pisac Plinije navodi 30 bolesti koje se mogu izlečiti ružinim uljem i balzamom.

Srednjovekovni herbarijumi sadrže mnogo podataka o lekovitosti i obnavljujućoj snazi ruže. Botaničar Kulpepera u svojoj knjizi „Engleski doktor“, iz 1653. godine, na brojim stranicama opisuje sredstva od ruža protiv brojnih bolesti: upala jetre, venerične bolesti, bolesti usta i grla, bolnih zglobova, „nervoznih creva“ i drugih bolesti.

Latice crvene ruže bile su sastojak nekih lekova u Britaniji sve do tridesetih godina 20.veka. Njihova upotreba u lekovite, kulinarske i kozmetičke svrhe slavljena je u svim starim herbarijumima i knjigama sa tom tematikom, s mnoštvom navedenih recepata za masti, ulja, sirupe, balzame, kolače, kuvano voće… Navedena su i uputstva o pripreni ružine vodice, ružinog ulja i kozmetičkih losiona.

Vrste ruža

Izdvojićemo nekoliko vrsta ruža, koje se izdvajaju izgledom i zanimljivom pričom.

Rosa canina (pasja ruža, šipak) – To je divlja ruža u engelskim živicama, nazvana pasja ruža jer se koristila kao lekovito sredstvo u vidu obloge prilikom ujeda besnog psa. Njeni mesnati, kiselkasti i crveni plodovi šipka stavljali su se u kolače u 17.veku, a naročito su cenjeni u 20.veku zbog velike količine vitamina C. To je otporna ruža penjačica, veličine 3×3 m s bodljikavim stabljikama i jednostavnim ravnim, belim cvetovima koji imaju tragove ružičaste boje. Plodovi su crveni, ovalni šipkovi.

Rosa eglanteria (slatki trn, eglantina) – Polupenjačica snažnog rasta, veličine 2,5 x 2,5 m, s lepim lišćem koje miriše na jabuku i bezbrojnim jednostavnim cvetovima ružičaste boje, nakon kojih se pojavljuju okrugli crveni šipkovi. To je ruža koja se spominje u delima Džefrija Čosera, a Šekspir ju je opisao kao prekrasnu Titanijinu senicu.

Rosa gallica var.officinalis (lekarska ruža) – Verovatno najstarija od svih vrtnih ruža, jer se uzgaja još od srednjeg veka zbog lekovitih svojstava. Otporni, listopadni grm veličine 1,2 x 1,2 m s velikim, mirisnim, poludvostrukim cvetovima svetloružičaste boje s izrazitim zlatno-žutim cvetovima.

Rosa gallica versicolor, poznata i kao rosa Mundi, po lepoj Rozamundi, ljubavnici kralja Henrika IV. Ova ruža ima ružičaste latice sa žutim prelivima.

Uzgajanje i upotreba

Za bujne ruže velikih cvetova najvažnija je plodna, vlažna zemlja i toplo, sunčano mesto. Jedna vrsta ruža, rosa eglanteria, dobro uspeva na suvom i siromašnom tlu. Najbolje se razmnožavaju reznicama u jesen.

U kozmetici, lečenju i ishrani koriste se različiti delovi ruža. Od pomenutih vrsta upotrebljavaju se cvetovi rosa gallice, šipkovi rosa canine, kao i eterično ulje i destilovana ružina vodica raznih vrsta ruža.

Upotreba ruža u lečenju

Ružino eterično ulje upotrebljava se u aromaterapiji protiv depresije, stresa i uznemirenosti. U najčistijem obliku najmanje je otrovno od svih eteričnih ulja, pa se bez ikakve opasnosti po zdravlje može upotrebljavati i nerazređeno. Ali mnoga su ulja patvorena, dobijena sintetičkim ili polusintetičkim putem i nemaju nikakve terapeutske vrednosti. Još uvek travari preporučuju unutrašnju primenu šipkova i cvetova u različitim preparatima protiv kašlja, bronhijalnih upala i želučanih tegoba. Može se primeniti i na rane i iritiranu kožu.

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *