Razvod braka-sporazumni ili tužba

Razvod braka spada u jedno od najstresnijih poglavlja života. Bilo da je reč o sporazumnom razvodu braka ili razvodu koji se pokreće tužbom, postupak nije prijatan, mada advokati za razvod obično savetuju da izaberete prvu opciju. 

Sporazum ili tužba

Razvod braka regulisan je porodičnim zakonom. On predviđa da supružnici mogu da se razvedu sporazumno ili pokretanjem tužbe. Pokretanje tužbe uglavnom se dešava u slučajevima kada jedan partner želi da ostane u bračnoj zajednici, a drugi ne želi. Advokati za razvod ukoliko postoji iole tolerancije među partnerima predložiće sporazumni razvod braka. 

Prednosti sporazumnog razvoda 

Razvod braka koji se vodi pristankom i jednog i drugog partnera, tačnije sporazumom, svakako da je brži nego kada partneri podignu tužbu. Podrazumeva se da su se pre pokretanja postupka razvoda supružnici dogovorili na koji način će podeliti imovinu i kakva će biti briga o deci. Zbog toga je važno napisati i pismeni sporazum o podeli imovine, jer je on preduslov za sporazumni razvod braka. Ugovorom se precizira kome će šta pripasti od nepokretnosti, ali i pokrenosti. Neretko ugovori idu do pojedinosti pa se i pokućstvo deli. U svakom slučaju, sud ne ulazi u podelu imovine, pa čak ni kada jednom supružniku pripadne sve. Kada je reč o deci, važno je napraviti sporazum o vršenju roditeljskog prava. U ovom slučaju sud se i te kako meša. Na njemu je da oceni šta je najbolji interes deteta i da na taj način proceni da li je sporazumni dogovor opravdan. Ukoliko sud proceni da samo jedan od roditelja dobije samostalno roditeljsko pravo, onda to znači da je drugi roditelj dužan da plaća doprinose za izdržavanje deteta, kao i da načini sporazum na koji način će održavati odnose sa detetom.

Kad je tužba jedina mogućnost

Ponekad brak ne može da se okonča na drugi način osim podnošenjem tužbe. To se obično dešava u situacijama kada su bračni odnosi narušeni do te mere da nikako nije moguće ostvariti zajednički dogovor, a partneri čak i ne razgovaraju međusobno. Advokati za razvod su u takvim slučajevima njihovi posrednici. Pravilo je da se tužba podnosi osnovnom sudu i to na teritoriji prebivališta supružnika, a ukoliko već razdvojeno žive, onda na teritoriji onoga koji podnosi tužbu. Sud je dužan da u roku od petnaest dana zakaže postupak posredovanja. Taj postupak sastoji se od postupka za pokušaj mirenja i postupka za nagodbu. U sklopu toga sudija može supružnike da uputi na psihosocijalno savetovanje,a sve u cilju mirenja. Ukoliko dođe do mirenja, što nije nemoguće, tužba se povlači i postupak razvoda braka se okončava. Advokati za razvod ne mogu učestovavati u ovom delu procesa. Kada je o nagobi reč, akcenat je na tome da se loš odnos između supružnika reši bez konflikta nakon što se završi razvod braka. Nagodba podrazumeva da se supružnici dogovore oko podele imovine nakon razvoda, kao i o tome ko će voditi brigu o deci. Ponekad se dešava da uspeju da se dogovore oko obe stvari, ali su mnogo češći slučajevi kada nagodba samo delimično uspe, tačnije kada se supružnici usaglase samo oko jedne stvari. Iako su i mirenje i nagodba obavezni deo postupka razvoda braka, supružnici imaju pravo da ih odbiju.