Razvod braka: sve što treba da znate

Tokom prethodne godine u Srbiji je zaključeno 32.757 brakova, što je za 38.8% više u odnosu na prethodnu godinu, ali statistika pokazuje da je razvedeno 9.790 brakova – što je za 12.7% više u poređenju sa istim periodom prethodne godine. 

Trend razvoda braka u porastu je prethodnih godina, a tome doprinose brojni faktori. Neki od vodećih razloga zbog kojih se praovi razvode su nepomirljive razlike u karakterima, loše materijalno stanje, preljube, nepripremljenost na realni život i sve obaveze i odgovornosti koje sa sobom nosi. Prosečna dužina trajanja braka u Srbiji je oko 13 godina, iako se mnogi brakovi razvode nakon prvih par.

Kada dođe do odluke da sa daljim životom nastave samostalno, bračni partneri na raspolaganju imaju dve opcije: sporazumni razvod braka ili razvod braka po tužbi. Ova dva modela raskida bračnog ugovora regulisana su Porodičnim zakonom Republike Srbije i značajno se razlikuju, o čemu više objašnjenja donosimo u nastavku članka:

Sporazumni razvod braka

Sporazumni razvod je najjednostavniji, najbrži, najpovoljniji i najbezbolniji način da se brak okonča. Ako supružnici mogu da razgovaraju i zajednički donesu odluku o bitnim pitanjima starateljstva nad decom, visini iznosa izdržavanja i podeli zajedničke imovine, brak se može razvesti sporazumno. 

Sve ove odluke potrebno je “staviti napismeno” odnosno kreirati pismeni sporazum koji se zatim podnosi nadležnoj instituciji – u mestu gde jedno od supružnika ima prebivalište ili u mestu u kojem su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište. 

Supružnici sporazum mogu napisati sami, poštujući zakone Republike Srbije ili mogu za to angažovati advokata. Advokat za porodično pravo koji je iskusan u svom poslu može supružnike posavetovati o razrešenju bitnih pitanja razvoda, kako bi izbegli greške, i zastupati na ročištu ukoliko lično ne žele da prisustvuju razvodu.

Sporazumni razvod se uglavnom okončava na prvom ročištu. Sud uzima u obzir predlog podele starateljstva, alimentacije i deobe zajedničke imovine i donosi završnu reč – može se, a i ne mora složiti sa predlogom koji su supružnici izneli u sporazumu. 

Recimo, ako su supružnici u sporazumu naveli da će deca živeti sa majkom, koja je samostalni vršilac roditeljskog prava, a socijalna služba u izveštaju navede da majka ne može deci da obezbedi odgovarajuće uslove za život, Sud može opovrgnuti predlog i starateljstvo dodeliti ocu.

Razvod braka po tužbi

U brojnim slučajevima brak je nemoguće okončati mirnim putem i tada se pribegava razvodu koji se inicira tužbom. To se najčešće dešava u odnosima koji su trajno narušeni i poremećeni, gde ne postoji mogućnost skladnog zajedničkog života. Tužbu za razvod braka sastavlja advokat za porodično pravo, a zatim je podnosi Sudu u mestu u kojem tuženi ima prebivalište ili u mestu gde je poslednje zajedničko prebivalište supružnika.

Čak i kada se brak razvodi po tužbi, Sud pokušava da izdejstvuje mirno rešenje problema, te se brakorazvodni postupak odvija u više koraka:

• Mirenje je prvi korak pokušaja posredovanja i pronalaska rešanja koje će odgovarati oboma supružnika. Pored Suda, u ovaj proces su uključeni i Centar za socijalni rad i bračno savetovalište. Ako mirenje nije moguće ili ga jedno od supružnika odbija, sledeći korak je nagodba. 
• Nagodba takođe za cilj ima mirno okončanje krize – ako supružnici ne mogu da se pomire bar da donesu zajedničku odluku o starateljstvu, alimentaciji i deobi zajendičke imovine. Nagodba može biti uspešna, ako se supružnici dogovore o oba pitanja, ili delimično uspešna, ako se supružnici dogovore o starateljstvu nad decom, ali ne i o podeli zajedničke imovine.

 Postoje slučajevi kada se mirenje i nagodba ne sprovode uopšte: ako ih jedno od supružnika izričito odbija, nije u stanju samostalno da rasuđuje, ako je adresa jednom od supružnika nepoznata ili nema prebivalište na teritoriji Republike Srbije.

Ako mirenje i nagodba ne daju rezultate, tužba za razvod braka se razmatra na Sudu, na zakazanom ročištu, gde se vodi parnični postupak. Pitanje starateljstva nad decom se rešava prvo, jer postupak deobe zajedničke imovine može da traje godinama i vodi se kao posebni parnični postupak. Postupak o podeli imovine nastupa nakon presude o razvodu. Presudom se regulišu sva pitanja i brak je razveden.

Nakon razvoda braka prestaju sva prava i obaveze koje su supružnici imali tokom trajanja braka. Razvedeni supružnici mogu promeniti prezime (postupak je besplatan u roku od 6 meseci od donošenje odluke o razvodu) ili zadržati prezime bivšeg supružnika, a nakon donošenja presude mogu stupiti u novi brak.