Značaj žitarica u ishrani: Pirinač i proso

Žitarice, tačnije neke njihove vrste, predstavljaju jednu od najzastupljenijih namirnica u ishrani celokupnog čovečanstva. U ovom tekstu predstavićemo vam dve vrste koje nesumnjivo spadaju u grupu najzdravijih  žitarica – pirinač i proso.

Poslednjih godina puno se govori i piše o hranljivim vrednostima i zdravstvenim benefitima integralnih žitarica, ali tim značajnim informacija mnogi ljudi još uvek ne pridaju veliki značaj. Iako danas u trgovinama možemo lako nabaviti žitarice u zrnu i proizvode od celog zrna, čini se kao da još uvek nismo dovoljno svesni njihovih prednosti u ishrani čoveka, pa ih i dalje najčešće koristimo u prerađenim oblicima. Tako prerađene, žitarice gube mnoga korisna svojstva, toliko da se uopšte ne mogu upoređivati sa hranljivošću integralnih žitarica.

Pirinač

U makrobiotičkoj ishrani, pirinač je jedan od ključnih namirnica. Makrobiotičari pirinač smatraju žitaricom najuravnoteženijeg sastava, zbog čega predstavlja osnovnu namirnicu svih zdravstvenih režima ishrane koje zagovara makrobiotika. Žitarica je koja se koristi u mnogim dijetama. Integralini (smeđi) pirinač je pravi prijatelj ljudskih creva. Poznat je kao odličan lek protiv dijareje i brojnih drugih poremećaja u radu creva.

Pirinač sastav

Postoji velika razlika u nutritivnim kvalitetima između integralnog i glaziranog (belog) pirinča. Procesom glaziranja pirinča, sa zrna se skida omotač u kome su zapravo skoncentrisani gotovi svi korisni nutrijenti ove namirnice. Zrno integralnog pirična sadrži između 70 i 80 procenata skroba, više od 6% belančevina koje su veoma bogate esencijalnim masnim kiselinama. U integralnom pirinču ima samo 0,7% masnoća.

Omotač pirinča bogat je vitaminima B grupe, dok klice sadrže puno vitamina E. Od minerala su najzastupljeniji fosfor i kalijum, a pirinač je takođe bogat izvor gvožđa, kalcijuma, cinka, bakra, kobalta, fluora.

Saveti za kupovinu

Pri kupovini integralnog pirinča povedite računa da pakovanje sadrži što manje zelenih i polomljenih zrna. Integralni pirinač ima drugačiji ukus od glaziranog i potrebno je duže ga kuvati.

Poreklo i najveći proizvođači pirinča

Pirinač je druga žitarica po proizvodnji u svetu. U svetu se najviše proizvodi kukuruz, a treća najzastupljenija žitarica je pšenica. I dok se kod nas u ishrani najviše koristi pšenica ,  za više od polovine svetskog stanovništva pirinač predstavlja osnovnu namirnicu u ishrani. Postoji nekoliko hiljada različitih vrsta pirinča, koje se gaje u različitim podnebljima, a najviše mu prija topla i vlažna klima. Najveći uzgajivači pirinča u svetu su Kina, Indija i Indonezija, a proizvodi se i u Africi, Srednjoj i Južnoj Americi, dok su njegovi glavni proizvođači u Evropi Italija, Španija i Portugal. Na stari kontinent pirinač je iz njegovih postojbina Kine i Indije stigao preko Sirije.

Proso

Po svojoj hranljivosti, proso je jedna o najdragocenijih žitarica. Naročito je bogat mineralima, zbog čega ga mnogi smatraju super hranom kada su u pitanju zdravlje kose, noktiju i kože, pošto su ovi delovi tela najosetljiviji na deficit minerala. Takođe, jako je blagotvoran za osobe koje imaju problema sa anemijom.

Među makrobiotičarima, proso je jako cenjen, kao namirnica koja pomaže osobama sa oboljenjima jetre, želuca i gušterače. Odličan je izbor kada je u pitanju ishrana male dece i trudnica u odmaklom gestacijskom periodu. Takođe, proso je namirnica koja se preporučuje osobama sa celijakijom, jer ne sadrži gluten.

Proso sastav

Odnos belnačevina, ugljenih hidrata i masti je kod prosa sličan kao i kod drugih žitarica. Proso je pravi rudnik vitamina B grupe, kao i minerala kalijuma, magnezijuma i fosfora, a sadrži i značajne količine gvožđa, kalcijuma i fosfora.

Oko zrna prosa nalazi se opna koja sadrži visoku koncentraciju teško svarive celuloze, zbog čega se opna ne koristi u ljudskoj ishrani, već se upotrebljava isključivo ljušteni proso.

Za hranljivost i lekovitost prosa znalo se još u drevnim vremenima. Smatra se jednom od najstarijih žitarica koju ljudi koriste u ishrani još od mlađeg kamenog doba. Proso se uzgaja uglavnom u Aziji i Africi.