Bušenje ušiju deci: kada je pravo vreme, šta kažu lekari i kako se to nekada radilo

Za neke roditelje je sasvim prihvatljivo da bebama buše uši malo posle rođenja, dok je nekim roditeljima to skroz nepirhvatljivo i čekaju da dete malo poraste ili bude dovoljno veliko da se samo odluči na taj korak.

Naravno, mišljenja se razlikuju i generalno ne postoji neko pravilo koje može da potvrdi da je jedna ili druga strana u pravu. Postoje samo saveti pedijatara i lekara, koji govore jednu stvar, a sa druge strane je i stav boraca za ljudska prava i slično, koji govore o nekoj drugoj dimenziji bušenja ušiju kod dece.

Ukoliko ste u dilemi, obratite pažnju na savete lekara, a tek nakon toga razmišljajte o običajima i o tome šta se vama dopada.

Savet lekara – bušite uši detetu tek kada i samo postane svesno toga

Lepe zlatne minđuše treba da se nađu na ušima vašeg deteta tek onda kada ono poraste i postane svesno svojih postupaka. Dakle, kada su deca mala najčešće može da se desi da vrlo često dodiruju to mesto gde se nalaze minđuše, što lako može dovesti do neke infekcije. Jednostavno to vašoj bebi može smetati i boleti je. Tek onda kada procenite da vas vaše dete može razumeti i kada možete na kraju krajeva sa njim i da se dogovorite u vezi sa bušenjem ušiju onda treba da mu probušite uši. Tako možete u izbor prvih minđuša, koje su po pravilu uvek zlatne, jer za našu decu biramo samo najbolje, uključiti i njih same, tačnije oni mogu izabrati minđuše koje se njima dopadaju.

Kako su se nekada bušile uši deci

I dok danas našu decu vodimo kod proverenih zlatara, nekada su to radili sasvim nestručni ljudi i tada je postojala i mnogo veća opasnost od grešaka ili infecija. Razni običaji su vezivani za ovaj čin, ali sam postupak uglavnom bio isti. Izgledao tako što bi se sa donje strane uha stavilo nešto čvrsto, poput plute, dok bi se sa gornje strane, tačnije prednje bušilo uvo sterilnom iglom i onda bi se obavezno stavljala zlatna minđuša, kao bi se sprečile bilo kakve infekcije. Postoje i priče da su se uši pre bušenja žarile koprivom, kako se ne bi osećao bol tokom bušenja. Naravno to danas ne dolazi u obzir, a sam proces bušenja ušiju izgleda vrlo jednostavno, bezbedan je, a sama procedura traje jako kratko.

Simbolika izbušenih ušiju

Obično se devojčice još kao male vode kod zlatara da im se buše uši, dok se muškarci na to uglavnom odluče sami, najčešće u periodu puberteta. Međutim postojao je jedan običaj u našoj zemlji, a to je da se sinu jedincu (u nekim krajevima sinu prvencu tj. prvorođenom sinu) buši jedno uvo. To je bio znak da je on naslednik i da je jedinac i po toj zlatnoj minđuši se prepoznavao u društvu, zbog čega se smatralo da je važniji i posebniji od ostalih. Sa druge strane, bušenje ušiju kod beba u Indiji i Turskoj zapravo predstavlja na neki način ulazak u neki novi život, a u nekim zemljama se veruje da će ih upravo to zaštiti od zla.