Najbolji način za skladištenje kukuruza

Kukuruz je jedna od najotpornijih žitarica koja je tolerantna na različite klimatske i geografske uslove. Ipak, nakon žetve kukuruza, koja se obično odvija u poznim letnjim i ranim jesenjim danima, sledi skladištenje kojem treba pokloniti veliku pažnju. Pravilno skladištenje kukuruza važno je radi očuvanja kvaliteta zrna – u suprotnom, sav trud uložen u faze vegetacije biljke, može se pokazati kao uzaludan.

Zašto se kukuruz skladišti?

Procenjuje se da je oko million hektara obradive površine Srbije pod usevima kukuruza. Najveći deo useva čini kukuruz konvencionalnog zrna, dok je oko 5% organski kukuruz. Kukuruza u Srbiji ima u izobilju, te se veliki procenat izvozi u zemlje zapadne Evrope. Međutim, otkupna cena ove žitarice po pravilu je najniža u vreme žetve. Najveću vrednost kukuruz će dostići znatno kasnije, kada robe na tržištu ponestane. Kako bi maksimalno profitirali od svog rada, proizvođači kukuruza se odlučuju da skladište žitarice i da sačekaju dobru cenu otkupa.

Kukuruz koji je pravilno skladišten u kontrolisanim uslovima može stajati godinu i više dana, bez ikakvih gubitaka na kvalitetu. Skladištenje kukuruza je u Srbiji postala praksa, naročito kod manjih poljoprivrednih gazdinstava, gde pruža sigurnost za opstanak poljoprivrednih proizvođača. Ipak, ako se kukuruz nepravilno čuva, gubici mogu biti veliki – zato je važno posvetiti veliku pažnju prijemu kvalitetnog zrna i kontrolisanju zdravstvene ispravnosti i uslova čuvanja kukuruza tokom skladištenja.

Kako očuvati zdravstvenu ispravnost kukuruza?

Kako bi skladišteni kukuruz ostao zdravstveno ispravan najpre treba utvrditi njegovo stanje prilikom prijema. U uzgoju kukuruza velika pažnja se pridaje svakom koraku – od plodoreda, odabira sorte, vremena setve, đubrenja i zaštite od štetočina. Kada je žetva izvršena jednako pažljivo treba kontrolisati kakav se kukuruz skladišti – plesnjive klipove treba fizički odstraniti i iskontrolisati sadržaj vlage u zrnu.

Skladištenje kukuruza se vrši u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane – od utvrđivanja kvaliteta zrna, pripreme robe, do odabira samog mesta gde će biti skladišten. Zrna se prečišćavaju pre stavljanja u ćelije silosa, a ako se utvrdi da je sadržaj vlage veći od 15% obavezno se moraju osušiti u sušarama. 

Temperatura i vlažnost u prostorima za skladištenje kontrolišu se redovno – temperatura svakodnevno, a vlažnost na svake dve nedelje.

Takođe, vrši se kontrola štetočina koje mogu naneti ogromne gubitke. Prisustvo štetočina, bilo insekata ili glodara, može biti posledica nepravilne pripreme prostora za skladištenje. Štetočine takođe mogu biti unete u silose skupa sa kukuruzom.

Na koje štetočine treba pripaziti prilikom skladištenja kukuruza?

Najčešće zastupljene štetočine kukuruza su žitni, pirinčani ili kukuruzni žižak i žitni moljac.

Žižak je insekt smeđe ili crne boje, koji živi uglavnom u skladištima, gde se hrani žitaricama i razmnožava u njima, donoseći na svet više generacija godišnje. Nažalost, čest je stanovnik silosa i tavana brojnih poljoprivrednih proizvođača. Jaja polažu u neoštećena zrna, a larve se istim zrnom hrane. Ceo razvojni period insekti provode u zrnu i na taj način nanose veliku štetu, jer zrna postaju neupotrebljiva. 

Žitni moljac je jedan od najvećih štetočina koje napadaju kukuruz i pšenicu. Leptir je žuto smeđe boje, veličine oko 1cm. Larve se hrane zrnima, uništavajući ih u potpunosti, a u skladišta dospevaju skupa sa zaraženim kukuruzom koji pristiže sa njive. Teško ga je uočiti jer je boje nalik kukuruzu i žitu. Kontaminirani kukuruz nike pogodan ni za ljudsku, ni za životinjsku upotrebu.

Kako odstraniti štetočine iz skladišta?

Prevencija je i u ovom slučaju najbolji lek. Kontrola zrna treba da bude stroga prilikom prijema u skladišta. Ukoliko problem već postoji, iz skladišta se uklanjaju sve zalihe robe, a prostor se čisti mehanički, a zatim se površine detaljno peru. Nakon toga sledi dezinfekcija i dezinsekcija prostora. Obzirom da se preventivnim merama često ne pridaje dovoljno pažnje u praksi, štetočine se najčešće uklanjaju uz pomoć insekticida, što je najnepovoljniji ali delotvoran način rešavanja problema.

Šta su mikotoksini u kukuruzu?

Štetu kukuruzu ne nanose samo insekti i glodari, jednaka opasnost vreba i od gljivičnih bolesti koje nastaju usled mikotoksina. Mikotoksini su toksične plesni koje imaju negativne efekte na zdravlje ljudi i životinja. Razvoju mikotoksina pogoduju viša temperatura i vlažnost u skladištu, a ljudi ih mogu udahnuti, uneti putem hrane ili kroz kožu. Najveći problem sa mikotoksinima je njihova stabilnost – ne uništavaju se preradom sirovina u procesu proizvodnje hrane. Najefikasnije se uništavaju sprečavanjem rasta plesni u svim fazama proizvodnje – od žetve kukuruza, obrade, skladištenja, pakovanja i prodaje.

Pakovanje i transport kukuruza

Pravilno skladišten kukuruz može se čuvati bez gubitaka na kvalitetu do godinu dana. Čuva se u klipu ili u zrnu, zavisno od sorte i potreba otkupa. Kada je zadovoljavajuća otkupna cena postignuta, pristupa se pakovanju i prodaji kukuruza.

Kukuruz se pakuje uz pomoć mašina za pakovanje u vreće. Mašina za pakovanje može da bude ručna, manualna, odnosno automatska. Ako poljoprivredno gazdinstvo prinos kukuruza broji u tonama, automatska mašina za pakovanje se nameće kao logičan izbor. Rad ove mašine je u potpunosti automatizovan. Uz unapred podešene funkcije mašina će sama puniti i zatvarati vreće sa kukuruzom, isključujući potrebu za ljudskom radnom snagom na poslovima pakovanja.

Zrno kukuruza se najčešće pakuje u plastične vreće od 50 ili 100kg. Plastične vreće čuvaju kukuruz od štetnog uticaja vlage, atmosferskih padavina, kao i drugih zagađivača. Upakovan kukuruz spreman je za dalju distribuciju, direktnu prodaju ili izvoz.